„ЦАРИЦА ТИШИНЕ"

Равноапостолни владика Жички Николај (+1956), златоустовски речито, казује нам, попут светих песника Православне Цркве, бесмртне истине ο најдрагоценијем чуду рода људског после Господа Христа — Пресветој Богомајци, у својој богонадахнутој песми:

 „ЦАРИЦА ТИШИНЕ"

   

Тихо и претихо Ти земљом хођаше,
Нечујно у свету живот провођаше
Дишући молитвом и ноћу и дању
Сањајући вечност у сну и спавању,
Тиша и од росе што свануће влажи,
Од сунчаних зрака ход Ти беше блажи,
Мирнија од летње плаветне висине,
Богата царице, царице тишине!
Улепшај ми душу ведром Ти тишином,
Покажи ми небо с Твојим царем Сином!

Нема такве буре које се Ти бојиш,
К'о звездани простор над бурама стојиш,
Раскош звезда скрива земна олујина
Открива је светлост и ведра тишина.
И тишина Твоја раскош неба јавља,
Тишина Те, Дево, види и прославља.
Ти нечујно расте к'о планинска трава,
Безгласна, безшумна, к'о висина плава,
Безгласна, безшумна, к'о морска дубина, —
Царице тишине, младост без година.

 

 О, ко други може родит Божјег Сина
Осим таква здрава, царствена тишина?
О, ко други може мени мира дати
Сем Тебе, царице, реко благодати?
Бура се не бојиш, посред бура ходиш,
Кадифеном руком бродоломне водиш.
Греха се не бојиш, у кал греха сходиш,
Тихо као вечност бесне страсти крстиш.
Царице тишине, посети нас журно
И тишином Твојом стишај срце бурно![66]

Пресвета Богородица — најмилије чудо свих светова, и самога Бога: најсветија, најдивнија, најраскошнија, најчудеснија светотајна Божија. Она нам дала Оно што је „једино потребно" свима људским бићима и свима створењима у свима световима:[67] дала нам Богочовека Господа Христа, Јединог Истинског Бога и Јединог Истинског човека. Са Њим Она нам је дала Цркву која је тело Његово, јер је Она дала тело Господу. Отуда Он — сав у Њој, сав од Ње по човечанству; и увек тако, и у Цркви Његовој увек тако. Са Црквом, телом Његовим, Она нам је дала: и спасење, и обожење, и Живот Вечни, и Истину Вечну, и Еванђеље Вечно, и охристовљење, и обогочовечење, и отројичење. Јер ми телом Цркве, које Господ Христос има од Ње, узлазимо Оцу кроз Духа Светога. Да, сав Богочовечански домострој спасења доживљује се у Богочовечанском телу Цркве Христове.  

У самој ствари, спасење и није друго до подвиг уцрковљења и оцрковљења кроз свете тајне и свете врлине: од Оца кроз Сина у Духу Светом. у Богомајци је свака врлина савршена врлина, јер је Бога родила,одкога је и у коме је свака врлина у своме савршенству. Тако је и у Пресветој свака врлина у своме савршенству, по први пут Њоме у ροду људском. По први пут после Христа, и то ради Христа, због Христа и Христом. Ваистину, у Цркви ништа не бива без благодати Пресвете Богомајке, јер је Она родила тело Цркве. И пресвета тајна над тајнама — Свето Причешће доживљује се Пресветом Богомајком. Стога молитвена мисао Цркве упућује Пресветој Богомајци ове захвалне речи: „Тебе ради Господ сила би с нама, и Тобом познасмо Сина Божијег и удостојисмо све светог Тела Његовог и Пречисте Крви Његове."[68] Α христољубива душа Светог Јефрема Сирина овој благовести додаје свој христочежњиви клик: „Прими од нас смирених слугу Твојих даре који једино Теби доликују, Свесвета Владатељко Богомајко, која си изабрана из свих нараштаја и која си се показала узвишенија од свих земаљских и небеских створења. Преко тебе познасмо ми Сина Божја; преко Тебе се јави усред нас Господ сила, и удостојисмо се светог Тела и Крви Његове.[69]


Очигледна је истина и стварност: Пресвета Богомајка нам је омогућила спасење, јер је Спаситеља родила; Она нам је омогућила обожење, јер је Бога родила; Она нам је омогућила отројичење, јер је родила Једног од Свете Тројице. Тако је преко Пресвете Богомајке по први пут ушла „велика радост" у горки земаљски свет смрти, греха и ђавола.[70] Нe само ушла већ Црквом занавек остала у свима човечанским световима, да вечном радошћу орадошћује свако људско биће за веру његову у Њеног чудесног човекољубивог Сина, Господа Исуса Христа. Отуда је не само Пресвета Богомајчица већ и сама икона Њена, по благовести Светог Серафима Саровског: „Радост свих радости". Свеколико искуство рода људског неодољиво сведочи: у човечанским световима нема истинске радости без Пресвете Богомајке. Ваистину, Она је једина истинска и једина бесмртна радост за људска бића измучена грехом, смрћу и ђаволом. Да, — Она: „Радост свих радости".


Нема сумње, Пресветом Богомајком се у свима нама, и у свакоме од нас, остварује богочовечански домострој спасења. Њоме нам Спас постаје наш, вечито наш; и све Његово постаје наше, на сву вечност наше. Α у томе је за људско биће блаженство над блаженствима и радост над радостима. у томе и рај, и охристовљење, и освећење, и преображење, и васкрсење, и вазнесење, и спасење, и обогочовечење, и отројичење, и оцрковљење. Зато се православни хришћани свесрдно моле Пресветој Богомајци овом свеобухватном молитвом:
 

О, Пресвета Богородице, Дјево Господарице, узвишенија од Анђела и Арханђела, и драгоценија од целокупне творевине, велико удивљење Анђела; узвишена проповеди Пророка; свеславна похвало Апостола; дивни украсе Светитеља; чврста тврђаво Мученика; спасоносна наставо монаха; несустајуће уздржање постника; чистото и славо девственика; тихо весеље матера; мудрости и васпитање деце; хранитељко удовица и сирочади; одећо нагих; здравље болесних; ослобођење заробљених; тишино морепловаца; тихо пристаниште буром витланих; неуморна наставнице заблуделих; удобни прелазе путника; благи одморе трудбеника; брза заштитнице оних у опасностима; заклоне и уточиште тлачених; надо надајућих се; помоћнице оскудних; непотрошиво богатство убогих; свагдашња утехо уцвељених; љубавно смирење ненавиђених; спасење и орођење с Богом грешника; силно утврђење свих православних; непобедива заштито и потпоро, — Тобом нам, Владарко, Невидљиви постаде видљив; и Теби Госпођо, молбу приносимо ми грешне слуге Твоје. О, свемилостива и свечудна Царице умне светлости, Ти си нам родила Цара — Христа Бога нашег, Животодавца свнх; Тебе што је небеско слави, и што је земаљско хвали. Уме анђелски; звездо светозарна; најсветија међу светима; царице царица; владарко свих твари; Дјевице боголика; невесто чиста; палато Пресветог Духа; огњени престоле Цара невидљивога; кивоте небески; носиљко Речи Божије; колеснице пламенолика; почивалиште живога Бога; неизрециви саставе тела Христова; гнездо орла небескога; грлице богогласна; голубице кротка, тиха и незлобива; мајко чедољубива; бездно милости која растура облак гњева Божјег; дубино неизмерива; тајно неизразива; чудо несазнајно; нерукотворна Цркво јединога Цара свих векова: каде миомирисни; скерлете скупоцени; порфиро боготкана; рају душевни; шибљико живоносног дрвета; цвете прекрасни који си нам исцветао небеску радост; грозде спасења нашег; чашо Цара небеског у којој се измеша од Духа Светога вино неисцрпне благодати; посредници Закона; почетку истините ве­ ре Христове; стубе непоколебљиви; поморе јеретика; мачу јарости Божије на богопротивнике; страху ђаволима; по бедо у биткама; истинска чуварко свих хришћана, и сигурно спасење целога света! О, свемилостива Госпођо, Владарко Богородице, услиши нас који Ти се молимо, и покажи милост своју на људима Твојим; моли Сина свог да се избавимо од сваког зла; и обитељ нашу, и сваку обитељ, и град и земљу верних, и људе који побожно прибегавају и призивају свето име Твоје, — сачувај од сваке напасти, погибије, глади, земљотреса, поплаве, пожара, покоља, најезда туђинаца, и међусобног рата, од сваке болести и од сваке беде, да ни болести, ни претње, ни помор, нити какав гњев Божји не тамане слуге Твоје, него нас чувај и спасавај милошћу својом, Госпођо, која се молиш за нас; и подај нам увек погодно време за напредовање усева. Помогни, подигни и помилуј, свемилостива Господарице, оне што су у разним опасностима и невољама. Опомени се слугу Твојих, и не презри сузе и уздахе наше; и обнови нас благодаћу милости своје, да бисмо се нашавши у Теби помоћницу, с благодарношћу тешили. Сажали се, Госпођо пречиста, на немоћне људе своје, надо наша: расејане сабери, заблуделе на прави пут изведи, отпале од благочестиве отачке вере опет поврати, старост подржи, младеж научи, децу васпитај; и прослави оне који Тебе славе; нарочито пак Цркву Сина Твог чувај и брани у све дане. О, милостива и свемилостива Царице неба и земље, Богородице Приснодјево, помилуј све православне хришћане, чувајући их под окриљем милости своје; и заштити их чесном ризом својом, и моли Христа Бога нашег који се из Тебе оваплотио без семена, да нас наоружа небеском силом против туђинаца и сународника наших који устају на нас и на веру нашу православну. Спаси и помилуј, Госпођо, пресветог патријарха нашег, Свети Синод, и преосвећене митрополите, архиепископе и епископе православне, свештенике и ђаконе, и сав клир црквени, и све православне људе, који се клањају и моле пред чесном иконом Твојом; погледај на све нас погледом милостиве помоћи Твоје; подигни нас из дубине греховне, и просвети очи срца да гледају на спасење; милостива нам буди овде; и на Страшном суду моли за нас Сина Твог; оне слуге Твоје што су се у побожности преставили из овог живота, уврсти у вечном животу са Анђелима и Арханђелима и са свима Светима да стану са десне стране Сина Твог и Бога; и молитвом својом удостој све православне хришћане да са Христом живе и да се у небеским насељима наслађују радости анђелске. Јер си Ти, Госпођо, слава небеских и нада земаљских бића. Ти си наша нада, и заштитница свих који Ти прибегавају и ишту Твоју свету помоћ; Ти си наша усрдна молитвеница пред Сином Твојим и Богом нашим; Твоја материнска молитва може много да утиче на Њега; и по Твоме заступништву усуђујемо се приступати престолу благодати пресветих и животворних Тајни Његових, иако смо недостојни. Стога, гледајући на икони свечасни лик Твој и како на рукама својим држиш Сведржитеља, ми се грешни радујемо, и са умиљењем припадамо, и с љубављу је целивамо, очекујући, Госпођо, да помоћу Твојих светих богопријатних молитава достигнемо бесконачни живот, и непостиђени станемо на дан Суда с десне стране Сина Твог и Бога нашег, славећи Га заједно са беспочетним Оцем и Пресветим и благим и животворним и једносушним Духом кроза све векове, амин.[71][72]
 
НАПОМЕНЕ:

      [1] Β среду утра, Канон Пресв. Богородици, песн 8 (глас 7. Октоих).
      [2] Св. Ј. Дамаскин, De fide, III, 12; Ρ. igr. t. 94, col. 1029 C.
      [3] Недеља II Часног поста, на јутрењу, светилен; Посни Триод.
      [4] Homil. 37; Ρ. gr. t. 151, col. 472 CD. 473 A.
      [5] тамо; col. 461.A.
      [6] Беседа ο Светој Богородици; Р. gr. t. 77, col. 996.
      [7] Еп. Дионисије Козански, код Др. Атанасија Јевтић, Ή Θεοτόκοβ, стр. 270, Атина, 1970.
      [8] Беседа Против Несторија; Дјејан. Вселен. Соборов, том I, 638, Казањ, 1889.
      [9] Св. Јован Дамаскин, Беседа трећа на Успење, 5. Ср. Θεοτόκος стр. 220.
      [10] Ср. Јн. 1, 17; Лк. 1, 28.
      [11] Откр. 14, 6.
      [12] Тропар Ваведења; 21. новембар.
      [13] Богојављење, припев втораго Канона.
      [14] Св. Дамаскин код Јером. Атанасије, θεοτόκοε. стр. 188.
      [15] Лк. 1, 26—38.
      [16] Вечер, стихире самогласне; Благовјешчение Пресв. Богородице.
      [17] Канон Архангела, песма 3; Сабор Арханг. Гаврила, 26 март.
      [18] Вечер, на Госп. воззвах, Слава.
      [19] Беседа на Благовести; Р. gr. t. 96, col. 643 D. 644 C.
      [20] Ha хвалите стихире; Благовјешч. Пресв. Богородице.
      [21] 1 Кор. 2, 9.
      [22] На хвалитех стихире; Благовјешченије, 25 март.
      [23] Ср. 2 Петр. 1, 3—9.
      [24] Вечер. на Госп. воззв. стихире; Рождество Богородице, 8 септ.
      [25] На утрени, на стиховн. стихири; Предпразднство Рожд. Богородице, 7. септембар
      [26] На мал. вечерни, на стихов. стих.; Рождество Пресв. Богор.,8. септембра..
      [27] На велицјеј вечерни, на Литији стих.; тамо.
      [28] тамо.
      [29] На утрени. светилен.; Предпразнство Рождества Богородице; 7. септембар.
      [30] тамо, на утрени, по полијеп. сједален.
      [31] тамо, на велиц. вечерни, на стихов. стихир.
      [32] тамо, на утрени, Канон, песн. 3.
      [33] Акатист Благовештенски.
      [34] Тропар Рождества Пресв. Богородице.
      [35] 2 Кор. 6, 16; 1 Кор. 6, 19; 1 Кор. 3, 16.
      [36] на утрени, Канон, песн. 7; Благовјешчение.
      [37] Вечер, на Госп, воззв. стихир.; Положеније чест. Пресв. Богородици, 2 јули, Минеј.
      [38] тамо, на утрени, светилен.
      [39] тамо, тропар.
      [40] Cp. Јн. 11, 11-44; Мт. 9, 24.
      [41] Јером. Атанасије, θεοτόκος. стр. 54.
      [42] тамо, стр. 56, 57.
      [43] тамо, стр. 132.
      [44] тамо, стр. 180.
      [45] тамо.
      [46] тамо, стр. 220.
      [47] тамо, стр. 222.
      [48] тамо, стр. 206.
      [49] На стиховн. стихир. Успенија; август 16, Минеј.
      [50] тамо, на утрени седален.
      [51] тамо, Канон праздника Богородице, песн. 1.
      [52] тамо.
      [53] тамо, Кондак праздника Богородице.
      [54] тамо, Канон, пјесн 6.
      [55] тамо, седален.
      [56] на утрени, седален; 17 август, Минеј.
      [57] тамо, Канон празника, песн 1; 18 август, Минеј.
      [58] тамо, песн 4.
      [59] на утрени, седален; 19 август.
      [60] Јн. 1, 9.
      [61] Молитве Пресветој Богородици, стр.; 5. 8. 12. 14. 26. 49—50. 51—52; превео Архим. Јустин; Београд, 1975.
      [62] Р. gr. t. 99; col. 720. 721. 724. 725.
      [63] Лк. 12, 49.
      [64] Јн. 6, 56.
      [65] Λόγος 45, 9; стр. 221, 222, 223.; Издање, 1886.
      [66] Духовна лира, стр. 490—492; Крагујевац, 1938.
      [67] ср. Лк. 10, 42.
      [68] Друга молитва у Благовештенском Акатисту Пресветој Богородици.
      [69] Молитве Пресветој Богородици, стр. 47—48; превео Архим. Јустин; Београд, 1975.
      [70] Лк. 2, 10— 11.
      [71] Прва молитва у Благовештенском Акатисту Пресветој Богородици.
      [72] Ово поглавље ο Пресветој Богородици сачињава органску целину са поглављем „О Пресветој Богородици, Приснодјеви Марији Богородици" у другој књизи ове Догматике, стр. 233—256 (Београд 1935). http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/DogmatikaPravoslavneCrkve/DogmatikaPravoslavneCrkve372.htm

Tekst u celosti preuzet sa bloga Светосавље моје