FALI MI JUGOSLAVIJA

Fali mi Jugoslavija i živi njeni stubovi
Da odem do mnogih velikih, nastalih u tom vremenu
I da im se poklonim za ljubav i dostojanstvo kojim su zračili
A mnogi od njih zrače i danas...

Da Arsena zamolim za neki literarni savet
I da zapevamo „O, mladosti...“
Da zateknem Miku Antića pripitog
Da naletim na neki plakat Indexa
I Davorina Popovića kako ispija poslednju pred nastup
Da vidim pravo Bijelo Dugme, tada
Ili Kemu kako pevuši „Dušu moja“ svojoj Branki
Ili Balaševića dok se nije umorio
O Čorbi i da ne pričam

Fali mi Jugoslavija i njeni živi bogovi
Radnici koji se ponašaju kao gospoda
I gospoda koja ne pati od veličine
Nego se stavlja u službu opšteg dobra
U ime svih

Fali mi glumačka družina koja je igrala za narod
U narodu, gde god da se pojave
A ne u reklamama za banke

Fali mi pisci koji se druže, pesnici
A ne kao ovi današnji koji ne mogu ni da se gledaju
Fale mi svi ti veliki, usmereni na ljude
Na zajedničko dobro
Budućnost
A ne silne umišljene veličine kakve traži savremeni svet

Fali mi bratstvo i jedinstvo
Mladost, sloboda, polet, pioniri, solidarnost
Fali mi Split, Skopje, Ljubljana, Sarajevo, Zagreb, Pula, Mostar
Fale mi akcijaši i izgradnja puteva, pruga, mostova
Falim sam sebi onakav kakav bih bio
Da sam rastao tada
U tim divnim generacijama
Kojima pripada moj otac
Pedeset i neke
Šezdeset i neke
Možda i početak sedamdesetih
Kada su rođeni

Fali mi onaj duh, momački i vojnički
Koji se vaspitavao na Makarenku i „Ništa nas ne sme iznenaditi“

Fali mi onaj duh šezdesetih
Studentske borbe ali ne za bodove nego za revoluciju
Predstava Kosa i „Daj nam sunca...“
Deca cveća, hipi, antimilitarizam

Fali mi onaj duh sedamdesetih
Fali sve ono što je tada bilo mlado i u začetku
Što je posle otišlo u drugu krajnost
Kao i sve drugo kada se umeša samo profit i interesi
A na ono ljudsko se zaboravi

Fale mi neke slatke iluzije u koje se tada verovalo
I slatko šarenilo sveta koje je sve sivlje i bljutavije

Fali još toliko toga, da ne nabrajam
A najviše fale vibracije koje su se osećale u vazduhu
Slovenci, Hrvati, Albanci, Srbi, Makedonci, Crnogorci, Bosanci
Na jednom mestu, u ljubavi
Pardon, Jugosloveni
Na jednom mestu, u ljubavi

Fali onaj osećaj slobode u grudima
Manji strah od ljudi i budućnosti
Svi oni koji su bili spremni da priteknu u pomoć

Žene koje su tražile manje a davale više

Muškarci a ne fejsbuk zavodnici i internet voaeri

Deca ulice a ne deca kompjutera
Čijim mozgovima je sve tehničko bliže od svega ljudskog

Fale mirisi i boje toga vremena
Mešoviti brakovi
Letovanja, svuda, po Jugi..

Fali, fali, fali
A najviše falim sam sebi onakav kakav bih bio
Da sam se rodio u tom vremenu
I da sam živeo sa svim tim ljudima

Vaspitavao i stasavao

Živo me zanima kakav bih postao
I šta bih pisao
I za koga

Ko zna, možda isto

Mnoga šta prolazi
Jedino su prave inspiracije neprolazne

Prave stvari pravima su uvek dostupne

Jugoslavija živi u mom srcu
A ja i dalje živim u njoj

Stefan Simic