Драги
пријатељи,
Данас су Михољске или јесење Задушнице. У календару Српске Православне Цркве Задушнице се служе 4 пута годишње. Постоје јесење, Михољске Задушнице, зимске или Митровске, пролећне у седмици пре почетка Великог Поста и летње или Духовске.
Задушнице увек падају у суботу и за то постоји важан разлог. Наиме, Христос је у суботу, након распећа на крсту и дан пре васкрсења у освит недеље, провео у паклу или како се пева на службама “у гробу“, јер је телом физички био у гробу, а душом у аду – паклу.
Било је потребно и врло важно за људски род да наш драги Господ сломи силу коју је смрт и пакао имао над људским душама. Када је сишао у пакао, Христос је уништио неопходност да људске душе након смрти иду у пакао.
Праведници који су до Христовог рођења умирали, одлазили су душом у пакао где нису били у мукама, али нису могли ни ући у Царство Небеско. Праведници су ушли у Царство Небеско тек након што је Христос у Велику Суботу пред своје Васкрсење, уништио власт пакла и извео праведнике у рај.
Зато на иконама васкрсења видимо како Господ Исус извлачи из пакла Адама, Еву и све праведнике, који су помрли пре Његовог рођења на земљи.
Из тог разлога је субота веома важна у хришћанству као дан Христове победе над паклом и као дан када се сећамо одвајања душе од тела, коју је Господ Исус доживео на тај дан, а свако од нас ће доживети онда кад то Бог одреди.
На дан Задушница верници узносе молитве Богу за опроштај грехова и милост према упокојенима.
На Задушнице се служи Света Литургија и парастос (у нашој цркви само парастос, јер се Литургија служи ујутру) и тада свештеник црним вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. Поред гробова се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на њихове гробове, читав обред се служи у храму.
Данас су Михољске или јесење Задушнице. У календару Српске Православне Цркве Задушнице се служе 4 пута годишње. Постоје јесење, Михољске Задушнице, зимске или Митровске, пролећне у седмици пре почетка Великог Поста и летње или Духовске.
Задушнице увек падају у суботу и за то постоји важан разлог. Наиме, Христос је у суботу, након распећа на крсту и дан пре васкрсења у освит недеље, провео у паклу или како се пева на службама “у гробу“, јер је телом физички био у гробу, а душом у аду – паклу.
Било је потребно и врло важно за људски род да наш драги Господ сломи силу коју је смрт и пакао имао над људским душама. Када је сишао у пакао, Христос је уништио неопходност да људске душе након смрти иду у пакао.
Праведници који су до Христовог рођења умирали, одлазили су душом у пакао где нису били у мукама, али нису могли ни ући у Царство Небеско. Праведници су ушли у Царство Небеско тек након што је Христос у Велику Суботу пред своје Васкрсење, уништио власт пакла и извео праведнике у рај.
Зато на иконама васкрсења видимо како Господ Исус извлачи из пакла Адама, Еву и све праведнике, који су помрли пре Његовог рођења на земљи.
Из тог разлога је субота веома важна у хришћанству као дан Христове победе над паклом и као дан када се сећамо одвајања душе од тела, коју је Господ Исус доживео на тај дан, а свако од нас ће доживети онда кад то Бог одреди.
На дан Задушница верници узносе молитве Богу за опроштај грехова и милост према упокојенима.
На Задушнице се служи Света Литургија и парастос (у нашој цркви само парастос, јер се Литургија служи ујутру) и тада свештеник црним вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. Поред гробова се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на њихове гробове, читав обред се служи у храму.
- Жито нас симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе.
- Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.
- Свећа је симбол светлости Христове. Он је рекао: Ја сам светлост свету. Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.
- Даће и подушја се не дају да се „нахрани“ покојник, односно, да душа његова „једе“, него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.
- Молитва за покојне
Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни,
и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење,
хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.
И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора,
одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање,где гледање лица
Твога весели све од века свете Твоје.
Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима,
и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу.
Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш,
и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим,
и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и увекове векова.
Амин.
Свештенство СПЦ на Задушнице помиње и речи Светог Јована Златоустог који је беседио овако:
Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте, дакле, да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.