У светој личности преподобне мајке
наше Параскеве актуализују се речи псалмопојца Давида: „Диван је Бог у
светима својим, Бог израиљевˮ (Пс 67,36 ). Овај псаламски стих појемо у
служби преподобне мајке наше Параскеве, верне угоднице Божје која је
својим подвизима у јорданској пустињи просијала светлошћу светитељства,
поставши свима нама образац Хришћанског живота.
Преподобна мајка наша Параскева,
коју са вером и љубављу прослављамо, рођена је од благочестивих и
побожних родитеља у Епивату, (између Силимврије и Цариграда, близу
Каликратије у источној Тракији). Житије препододбне Параскеве нам казује
да је имала брата Јевтимија. Жељан да живот свој посвети Богу Јевтимије
се, уз пристанак родитеља, замонаши. Као монах подвизавајући се, себе
је испунио многим врлинама, те тако би изабран за епископа Мадитског.
Као знаменити епископ он се прославио у борби са многим јеретицима који
су својим погрешним учењима пољуљали лађу Цркве Христове. Након смрти
својих благочестивих родитеља млада Параскева одазивајући се призиву
Божијем који је дубоко обузео њено биће, свој живот посвећује Господу
отишавши у јорданску пустињу и посветивши се најтежим подвизима.
Преподобна Параскева живећи у безводној јорданској пустињи својим
подвижничким животом подражавала је Светог Јована Пророка, Претечу и
Крститеља Господњег кога је такође одгајила јорданска пустиња. Иако
безводна и сурова, јорданска пустиња је касније изродила многе угоднике
Божје попут Св. Герасима јорданског, преп. Киријака Отшелника итд. Док
такав живот у пустињи вођаше преподобна Параскева, лукави враг јој
завиђаше на врлинама и покушаваше да је сањаријама и злим јављањима
заплаши. Често узимајући на себе обличје разних звери, он кидисаше на
свету подвижницу, еда би је омео на путу подвига. Али дивна невеста
Христова Параскева изабра Вишњега себи за уточиште (Пс. 90, 9), и
Његовом помоћи, а знамењем Крста Господњег, одгоњаше демоне и као
паучину кидаше све демонске замке, и потпуно победи демона. Јер она, при
женској природи својој, стече мушки разум, и победи ђавола као Давид
Голијата. Украсивши душу своју таквим подвизима и врлинама, преподобна
Параскева постаде возљубљена невеста Христова, те се на њој испуни
пророчка реч: Цару ће омилети лепота твоја (Пс. 44, 12). Јер се
тај Цар усели у њу са Оцем и Светим Духом и пребиваше у њој као у светој
цркви Својој. Јер преподобна Параскева, сачувавши душу своју од греха и
оскврњења, заиста начини себе храмом Бога живога.
Повратак преподобне у своју отаџбину и њено блажено упокојење
После дужег подвижничког живота у пустињи за време молитве ангел Божји у виду младића јавио се Параскеви рекавши јој: „Остави
пустињу и врати се у своју отаџбину, јер је Богу угодно да у отаџбини
својој оставиш тело своје на земљи, а да душом својом пређеш Господу
свом.ˮ Преподобна Параскева испуњена Духом Светим послуша речи
ангела Божјег и напустивши јорданску пустињу преко Цариграда одлази у
своју отаџбину. Прелазећи кроз Цариград преподобна је посетила и
прекрасни Влахернски храм у коме се поклонила икони Пресвете Богомајке.
Одатле одлази у своје родно место Епивате где је по промислу Божјем и
предала душу своју Господу и прешла у Царство небеско. Будући да нису
знали одакле је преподобна, а знамо да се странци нису сахрањивали на
локалном гробљу, њено тело сахранили су благочестиви хришћани на једном
месту близу мора. Занимљив је догађај проналаска моштију преподобне
Парскеве: Близу места где је Параскева сахрањена на једном столпу
подвизавао је један столпник. Море је на обалу избацило тело једног
морнара који се услед болести упокојио. Будући да га нико није сахранио,
његово тело је почело да се распада и да шири непријатан мирис.
Поменути столпник сишао је са столпа и заповеди људима да сахране његово
тело. Приликом копања гроба нашли су тело преподобне Параскеве у гробу,
али не обративши пажњу, сахранише тело морнара поред тела преподобне. У
току ноћи преподбна Параскева се јавила у сну побожним хришћанима
Георгију и Ефимији, заповедвши им да њене мошти изваде из гроба јер не
може да издржи непријатан мирис тела морнара кога сахранише крај ње. Уз
молитву хришћани извадише Параскевине мошти и са сваком пажњом положише
их у храму Светих Апостола Петра и Павла у Епиватима.
Пут моштију преподобне Параскеве
Два века после престављења преподобне
Параскеве Цариград и околина беху под завојевачком владавином крсташа.
Године 1238. благочестиви бугарски цар Јован Асен реши да свете мошти
преподобне Параскеве ослободи из руку тиранске власти крсташа. И када
цар Асен достави крсташима своју намеру да свете мошти преподобне
Параскеве пренесе у своју престоницу -Трново, крсташи пристадоше, јер се
бојаху моћнога цара. Тада цар посла блаженог Марка, митрополита
Перејаславног, са многим епископима и свештеницима, да свете мошти
преподобне пренесу у Трново. У Трнову свете мошти бише свечано дочекане и
положене у придворном храму, где оне, почивајући нетљено, исцељујући
све који јој са вером приступају.
После доста времена, када турски султан
Бајазит заузе Трново, тада све драгоцености и светиње бише разграбљене.
Тада мошти преподобне Параскеве бише пренете у Валахију. А када Турци
освојише и Валахију 1396. године, на заузимање српске царице Милице код
султана Бајазита свете мошти бише пренесене у Београд. Ту је подигнут
храм преподобне Параскеве, у којој се налази и извор преподобне
Параскевеса чудотворном водом.
Године 1521. султан Сулејман II, заузевши
Београд, заплени и чесне мошти преподобне Параскеве, пренесе их у
Цариград и постави у својим палатама. И ту биваху многобројна чудеса од
светих моштију, те се света мати Параскева слављаше не само међу
хришћанима него и међу муслиманима. Али то и узнемири муслимане, и они
бојећи се да се вера у чудотворну силу светих моштију свете Параскеве не
прошири још више међу муслиманима, а и због молбе и заузимања хришћана,
они предадоше ове свете мошти цариградским хришћанима, и ови их чесно
положише у Патријаршијски храм.
Године 1641. благочестиви Василије Лупул,
војвода и господар земље Молдавске, добивши вест да се свете мошти
преподобне Параскеве налазе у патријаршијској цркви у Цариграду, свим
срцем жељаше да се оне чесно пренесу у његову православну државу. Ову
жељу његову потпоможе Господ, прослављан у светима Својим, и желећи да и
у Молдавији прослави светитељку Своју, Он стави у срце Цариградском
патријарху Партенију мисао да изађе у сусрет жељи Молдавског господара.
Тада патријарх, уз сагласност целог свештеног сабора и пристанак других
пресветих патријараха, посла мошти преподобне матере наше Параскеве
благочестивом господару, војводи Василију, у престони град његов Јаш.
Тамо, са великим слављем и уз огромну радост житеља целе Молдавије,
свете мошти бише положене у цркви Три Света Јерарха, дана 14. октобра
1641. године. Дивним чудесима својим ове свете мошти непрекидно
прослављају Господа, увек дивног у светима Својим.
Богослужбени спомен преподобне мајке Парскеве
Заволевши миран пустињски живот и
пошавши добровољно за Христом, Твојим Жеником, узела си од своје
младости Његов лаки јарам, наоружавши се знамењем Крста против духовних
непријатеља. Испосничким подвизима, постом, молитвама и сузним капима,
угасила си углевље страсти. Параскево, достојна похвале, која и сада са
мудрим девојкама стојиш пред Христом у Небеском дворцу: Моли се за нас
који поштујемо Твоју часну успомену. (тропар)
Сва химнографија у служби преподобне
мајке наше Параскеве велича њен подвижнички живот којим је угодила
Господу и свакој хришћанској души постала образац живота и подвига. На
вечерњем богослужењу имамо три Старозаветна читања из премудрости
Соломонових у којима се говори о праведним душама и награди којом их
Господ свог њихове праведности награђује. О преподобној Параскеви као
верној невести Христовој која својим животом постаде сасуд Духа Светога и
верна молитвеница оних који јој се са вером и љубављу обрћају за
молитвено заступништво, говори нам следећа стихира, као и светилен:
Сав народ да устане и похвали
Христову красну невесту, чисту голубицу, позлаћену Духом Светим: Она
заволи пустињски живот, била је ангелима сабеседница, похвала
девственицима, коју ангели хвале, и људски род слави говорећи: Радуј
се, заступнице осиромашених, и заштито оних у бригама овоземаљским,
преблажена Параскево. Ти си пошла за твојим Жеником Христом, који даје
свету велику милост.
(стихира на јутрењу после Еванђеља, по 50. псалму)
Као Божански свет, Параскево, у
песмама духовним Цркви јавила се јеси, красотом коју обасјаваш светлошћу
лица твога, предобра невесто Христова: Њему се непрестано моли за све
нас.
(Свјетилен)
У житију преподобне казује се да је
оставила све овоземљско и пошла за небеским, препуштајући се вољи
Божјој, а душу своју богатећи врлинама:
Отаџбину, сроднике и богатство
оставивши, Параскево, и све светско пренебрегавши, Бога Јединог заволела
јеси, Њему си се и постећи уподобила, и била си обитавалиште Светога
Духа, Његовим силама просветивши се, Њега моли да спасе душе наше.
(Слава на хвалитне)
Прославимо сви побожно најчаснију
Параскеву, свету заштитницу у невољама, јер она оставивши пропадљиви
живот, прими вечни непропадљиви. Због тога, по Божијој заповести, нађе
славу благодат да чини чуда.
(Кондак)
Значајно је поменути и акатист
преподобној Параскеви који је на црквенословенском језику саставила
монахиња Евпраксија (†2/15.10.1960) из манастира преподобне Параскеве
код Параћина. Мати Евпраксија имала велико духовно поштовање према
преподобној Параскеви, а акатист је написала пред крај свога живота,
оставивши сестрама у аманет да се редовно чита у њиховој светој обитељи.
Поменути акатист, на српски језик превео је блаженопочивши
протопрезвитер Животије Милојевић, парох при храму Свете Тројице у
Параћину.
катихета Бранислав Илић
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.