"Znao sam da je prava. Osjetiš. Mogao bi da ležiš s njom danima. Samo
ležiš. Dišeš. Ćutiš. Ne praviš ni jedan jedini pokret. Osim onoga što
spaja usne. Ruke. I duše. Taj pokret ne moraš ni napraviti. Napravi se
sam. Diši i slušaj. Tišina odzvanja sve prećutane riječi. Pozivnica za
raj, prije raja. Neka granica, reklo bi se. Tamo na granici si čekao
ovaj trenutak. Poseban. Uz posebnu."
M. Selimović
M. Selimović
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.