Свети Лука апостол и јеванђелист.
Родом из Антиохије. У младости изучио беше добро грчку филозофију, медецину и живопис. У време делатности Господа Исуса на земљи свети Лука дође у Јерусалим, где види Спаситеља лицем у лице, чује Његову спасоносну науку и буде сведок чудесних дела Његових. Поверовавши у Господа св. Лука би увршћен у Седамдесет апостола и послат на проповед. Заједно са Клеопом видео васкрслог Господа на путу за Емаус (Лк. 24). По силаску Духа Светога на апостоле Лука се вратио у Антиохију, и тамо је постао сатрудник апостола Павла, с којим је путовао и у Рим, обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. Поздравља вас Лука љекар љубазни, пише Колошанима апостол Павле (Кол. 4, 14). На молбу хришћана написао Јеванђеље, око 60. године. По мученичкој смрти великог апостола Павла свети Лука је проповедао Јеванђеље по Италији, Далмацији, Македонији и другим странама. Живописао икону Пресвете Богородице, — и то не једну него три, а тако исто и иконе светих апостола Петра и Павла. Отуда се свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа. Под старост посетио је Ливију и Горњи Мисир. Из Мисира се вратио у Грчку, где је настављао с великом ревношћу проповедати и људе Христу обраћати, без обзира на своју дубоку старост. Написао свети Лука Јеванђеље и Дела Апостолска, и обоје посвети Теофилу кнезу Ахаје. Беше му 84 године, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (Теби) Беотијској.
У четвртом веку нарочито се прочу место где су почивале чесне мошти светога Луке, због исцељивања која су се збивала од њих. Особито исцељивање од болести очију. Сазнавши о томе цар Констанције посла управитеља Египта Артемија да мошти светога Луке пренесе у престоницу, што и би учињено веома свечано. У време преношења ових светих моштију од обале морске у свети храм, догоди се овакво чудо. Неки евнух Анатолије, на служби у царском двору, беше дуго болестан од неизлечиве болести. Он много новаца утроши на лекаре, али исцељења не доби. А када чу да се у град уносе свете мошти светога Луке, он се од свег срца стаде молити светом апостолу и евангелисту за исцељење. Једва уставши са постеље он нареди да га воде у сусрет ковчегу са моштима светога Луке. А када га доведоше до ковчега, он се поклони светим моштима и с вером се дотаче кивота, и тог часа доби потпуно исцељење и постаде савршено здрав. И одмах сам подметну своја рамена испод ковчега са светим моштима, те га са осталим људима носаше, и унесоше у храм светих Апостола, где мошти светога Луке бише положене под светим престолом, поред моштију светих апостола: Андреја и Тимотеја.
Родом из Антиохије. У младости изучио беше добро грчку филозофију, медецину и живопис. У време делатности Господа Исуса на земљи свети Лука дође у Јерусалим, где види Спаситеља лицем у лице, чује Његову спасоносну науку и буде сведок чудесних дела Његових. Поверовавши у Господа св. Лука би увршћен у Седамдесет апостола и послат на проповед. Заједно са Клеопом видео васкрслог Господа на путу за Емаус (Лк. 24). По силаску Духа Светога на апостоле Лука се вратио у Антиохију, и тамо је постао сатрудник апостола Павла, с којим је путовао и у Рим, обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. Поздравља вас Лука љекар љубазни, пише Колошанима апостол Павле (Кол. 4, 14). На молбу хришћана написао Јеванђеље, око 60. године. По мученичкој смрти великог апостола Павла свети Лука је проповедао Јеванђеље по Италији, Далмацији, Македонији и другим странама. Живописао икону Пресвете Богородице, — и то не једну него три, а тако исто и иконе светих апостола Петра и Павла. Отуда се свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа. Под старост посетио је Ливију и Горњи Мисир. Из Мисира се вратио у Грчку, где је настављао с великом ревношћу проповедати и људе Христу обраћати, без обзира на своју дубоку старост. Написао свети Лука Јеванђеље и Дела Апостолска, и обоје посвети Теофилу кнезу Ахаје. Беше му 84 године, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (Теби) Беотијској.
У четвртом веку нарочито се прочу место где су почивале чесне мошти светога Луке, због исцељивања која су се збивала од њих. Особито исцељивање од болести очију. Сазнавши о томе цар Констанције посла управитеља Египта Артемија да мошти светога Луке пренесе у престоницу, што и би учињено веома свечано. У време преношења ових светих моштију од обале морске у свети храм, догоди се овакво чудо. Неки евнух Анатолије, на служби у царском двору, беше дуго болестан од неизлечиве болести. Он много новаца утроши на лекаре, али исцељења не доби. А када чу да се у град уносе свете мошти светога Луке, он се од свег срца стаде молити светом апостолу и евангелисту за исцељење. Једва уставши са постеље он нареди да га воде у сусрет ковчегу са моштима светога Луке. А када га доведоше до ковчега, он се поклони светим моштима и с вером се дотаче кивота, и тог часа доби потпуно исцељење и постаде савршено здрав. И одмах сам подметну своја рамена испод ковчега са светим моштима, те га са осталим људима носаше, и унесоше у храм светих Апостола, где мошти светога Луке бише положене под светим престолом, поред моштију светих апостола: Андреја и Тимотеја.
Молитва светом апостолу и еванђелисти ЛУКИ
О, Свети Лука, Богом изабрани и Мајком Божијом благословени,
проповедниче по свој васељени Еванђеља Христовог, мучениче и апостоле,
помоћниче свима који те молитвено призивају, помози и нама, непотребним
слугама Господњим. Јер ми се због наших многих прегрешења налазимо у
тами и сени смртној и удаљени смо од Бога безмерно далеко. А због стида
који осећамо због тога, и немајући
смелости да Га сами замолимо за опроштај, призивамо тебе, велики
светитељу Божји, као онога који у Његовој неизмерној светлости пребиваш,
да Га уместо нас молиш да се смилује на нас.
Умоли Га, Свети
Лука, да се поново у нама роди страх Господњи, страх који рађа љубав, а
грех одгони. Јер ми смо толико навикли да грешимо свакога дана и часа,
па и у сну, као да смо заборавили речи Господње: "Стражите, јер не знате
часа када ћу Ја доћи". Као да нас сваког трена не може позвати из овог
привременог живота у вечни. Тај страх, тај осећај, ту премудрост, како
каже Псалмопевац Давид, пробуди у нама, Свети Лука. И нека се онда,
твојим молитвама, у нама роде сузе покајања. Сузе које ће све закутке
наше душе да очисте од греха који се наталожио на њој. Јер ми, по свом
безосећају и духовној обневиделости, не можемо ни да плачемо над својим
мртвацем, над самима собом, а тако много суза, потоке суза, требали би
да пролијемо за безбројне грехе које учинисмо.
Помози нам,
неукима и неразумнима да разумемо Писмо које си и ти писао, јер онај ко
га истински разуме, ко истински схвати речи његове, тај бежи од греха
као од огња, и свим силама тежи да се приближи Богу. Јер тај схвата да
је грех смрт, а Бог живот. Помози нам зато, Свети Лука, да се, то
схвативши, очистимо од греха, и пређемо из смрти у живот. Да нам Бог
буде све у свему. Да од сада увек будемо у Његовој близини. Нека нам,
као теби и Клеопи када сте ишли за Емаус срце и душа стално трепере од
Његовог присуства. Тада ће мир владати у нама, небески мир, који ће нам
утврдити наду на Царство Небеско, и том радошћу ћемо добити снагу да
стреле лукавога које свакога часа лете ка нама, лако одагнамо од себе. А
са том надом ће љубав Божија која је у нама да нас припреми за пут ка
Вечној Отачбини, где су све Силе Небеске, сви Свети, и Мајка Божија пред
њима, чији си ти благи лик у икони, тобој насликаној, овековечио. Нека
нам очи срца нашег непрестано гледају ту лепоту, и њоме се наслађују,
како би се већ овде зацарило у нама Царство Небеско, у које нека се
твојим молитвама, Свети Лука, и преселимо када нас Господ једном позове,
па да онда вечно славимо Бога у Светој Тројици: Беспочетног Оца,
Јединородног Сина и Свесветог Духа, кроз сву вечност бесконачних векова.
Амин.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.