Митровске задушнице.у суботу, 2. новембра.

Овом приликом вас подсећам на Митровске задушнице. У нашој цркви ће тим поводом бити богослужење прекосутра у суботу, 2. новембра.

 

Добродошли!

Задушнице су дани када се молитвено сећамо уснулих у Господу. У Цркви се увек молимо како за живе, тако и за оне који су уснули у Господу, који су у Богу живи, јер Господ Исус Христос је Бог живих; сви су у Њему живи и они који су у овом свету и они који су већ у наручју Божјем. Црква Христова као брижна мајка молитвено прати сваку душу хришћанску од рођења до упокојења, али и након упокојења Црква у својим молитвама помиње све оне који су уснули са надом на Васкрсење и живот вечни. Црква је увек, још од старозаветних времена, а посебно у новозаветно – апостолско време, чинила и наставља да чини помен и да узноси молитве за своју упокојену истоверну браћу.

Света црква узносећи свакодневно молитве за своју упокојену децу, подстиче на то и све вернике како би једним устима и једним срцем узносили Господу усрдне молитве за упокојење својих преминулих сродника. На молитву за упокојене подстиче нас хришћанска љубав, која нас спаја у Христу, јер упокојена браћа по вери су наши ближњи, које нам Бог заповеда да волимо као саме себе. Јер, Бог није рекао: волите ближње док живе на земљи. Господ не ограничава љубав према ближњима границама земаљског живота, већ је простире и на вечни живот. По речима блаженопочившег Патријарха Павла: „Молећи се за упокојене и данас и свагда, да не заборавимо да тај час чека и нас и да се трудимо и сада, јер не знамо кад ће тај час доћи и да будемо достојни изаћи пред Сина Божјег да бисмо чули Његов глас: Ходите благословени Оца мога да примите Царство које вам је спремљено од постања света“ (Мт. 25, 34).ˮ

Верни доносе у храм кувано жито – кољиво, које нас симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре доноси род, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се исцељују ране греха. Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: „Ја сам светлост свету.“ Поред тога, свећа символише и нашу жртву и принос Богу за душе упокојених у Господу.

Извор:СПЦ

Катихета Бранислав Илић: Задушнице - дани усрдне молитве за упокојене

Задушнице су дани када се молитвено сећамо уснулих у Господу. У Цркви се увек молимо како за живе тако и за оне који су уснули у Господу, који су у Богу живи, јер Господ Исус Христос је Бог живих, сви су у Њему живи и они који су у овом свету и они који су већ у наручју Божјем.

Објављено и на званичном сајту Епархије тимочке

Црква Христова као брижна мајка молитвено прати  сваку душу хришћанску од рођења до упокојења, али и након упокојења Црква у својим молитвама помиње све оне који су уснули са надом на Васкрсење и живот вечни. Црква је увек, још од старозаветних времена, а посебно у новозаветно – апостолско време, чинила и наставља да чини помен и да узноси молитве за своју упокојену истоверну браћу. Света Црква узносећи свакодневно молитве за своју упокојену децу, подстиче на то и све вернике, како би једним устима и једним срцем узносили Господу усрдне молитве за упокојење својих преминулих сродника. На молитву за упокојене подстиче нас хришћанска љубав, која нас спаја у Христу, јер упокојена браћа по вери су наши ближњи, које нам Бог заповеда да волимо као саме себе. Јер, Бог није рекао: волите ближње док живе на земљи. Господ не ограничава љубав према ближњима границама земаљског живота, већ је простире и на вечни живот. 

По речима блаженопочившег Патријарха Павла: „Молећи се за упокојене и данас и свагда, да не заборавимо да тај час чека и нас и да се трудимо и сада, јер не знамо кад ће тај час доћи и да будемо достојни изаћи пред Сина Божијег да би чули Његов глас: Ходите благословени Оца мога, да примите Царство које вам је спремљено од постања света“ (Мт. 25, 34).ˮ

Поред богослужења цркве у коме се молимо за све уснуле, особито на Светој Литургији како на проскомидији, тако и у ходатајственој молитви, Црква је установила особите дане у којима се молитвено сећамо упокојених. У седмичном богослужбеном кругу свака субота посвећена је спомену уснулих у Господу. Када је у питању годишњи богослужбени круг уснулих се усрдно сећамо на задушнице. 1. Месопусна субота; 2. Субота пред Свету Педесетницу; 3. Михољске задушнице (субота пред празник Св. Киријака Отшелника); 4. Митровданске задушнице (субота пред празник Св. Великомученика Димитрија).

У храм верни доносе кувано жито – кољиво, оно нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре доноси род, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се исцељују ране греха. Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: „Ја сам светлост свету.“  Поред тога свећа символише и нашу жртву и принос Богу за душе упокојених у Господу.

Уместо закључка – из службе за упокојене:

Дубином премудрости човекољубиво све устројаваш и потребно свима подајеш, Једини Створитељу, упокој Господе душе слугу Твојих: На Тебе су наду положили, Творца и Створитеља и Бога нашега. (тропар)

Са Светима упокој Христе душе слугу Твојих, где нема болести, ни жалости, ни уздисања, него где је Живот бесконачни. (кондак)

Нема светога као што си Ти, Господе Боже мој, који си укрепио Верне Твоје, Добри, и утврдио их на камену исповедања Твога. (трећа песма канона)

Ваистину таштина је све и сва, а живот је сенка и сан; јер се узалуд отима сваки човек, 

као што рече Свето писмо: Када цео свет стечемо, онда ћемо се у гроб настанити, где су заједно цареви и просјаци. Зато Христе Боже, упокој престављене слуге Твоје, као Човекољубац. (сједален)

Гледајући море живота, узбуркано буром искушења, ја сам прибегао Твоме тихом пристаништу, и вапијем Ти: изведи из пропасти живот мој, Многомилостиви! (шеста песма канона)

Једини си Ти, Господе, бесмртан, који си створио и саздао човека; а ми смо земни и од земље саздани, и у исту земљу ћемо отићи, као што си Ти, Створитељ мој, заповедио и рекао ми: „Земља си и у земљу ћеш отићиˮ куда сви ми људи одлазимо. Али си ти исти, Спасе наш рекао, да ко у Тебе верује, ако и умре живеће, и васкрснућеш га у последњи дан. Стога са надом васкрсења уместо надгробног ридања, певамо ти победничку песму: Алилуја! (икос)

Људима је немогуће Бога видети, на Њега не смеју ни чинови ангелски гледати; но кроз Тебе, Свечиста, јави се људима Син оваплоћени. Њега величајући, Тебе са небеским војскама прослављамо. (девета песма канона)

катихета Бранислав Илић 

 

Срећан празник! Срећна слава свима који славе! 💛🌼❤️🌼💛🌼❤️🌼💛🌼❤️🌼💛

  

Свети Лука апостол и јеванђелист.
Родом из Антиохије. У младости изучио беше добро грчку филозофију, медецину и живопис. У време делатности Господа Исуса на земљи свети Лука дође у Јерусалим, где види Спаситеља лицем у лице, чује Његову спасоносну науку и буде сведок чудесних дела Његових. Поверовавши у Господа св. Лука би увршћен у Седамдесет апостола и послат на проповед. Заједно са Клеопом видео васкрслог Господа на путу за Емаус (Лк. 24). По силаску Духа Светога на апостоле Лука се вратио у Антиохију, и тамо је постао сатрудник апостола Павла, с којим је путовао и у Рим, обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. Поздравља вас Лука љекар љубазни, пише Колошанима апостол Павле (Кол. 4, 14). На молбу хришћана написао Јеванђеље, око 60. године. По мученичкој смрти великог апостола Павла свети Лука је проповедао Јеванђеље по Италији, Далмацији, Македонији и другим странама. Живописао икону Пресвете Богородице, — и то не једну него три, а тако исто и иконе светих апостола Петра и Павла. Отуда се свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа. Под старост посетио је Ливију и Горњи Мисир. Из Мисира се вратио у Грчку, где је настављао с великом ревношћу проповедати и људе Христу обраћати, без обзира на своју дубоку старост. Написао свети Лука Јеванђеље и Дела Апостолска, и обоје посвети Теофилу кнезу Ахаје. Беше му 84 године, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (Теби) Беотијској.
У четвртом веку нарочито се прочу место где су почивале чесне мошти светога Луке, због исцељивања која су се збивала од њих. Особито исцељивање од болести очију. Сазнавши о томе цар Констанције посла управитеља Египта Артемија да мошти светога Луке пренесе у престоницу, што и би учињено веома свечано. У време преношења ових светих моштију од обале морске у свети храм, догоди се овакво чудо. Неки евнух Анатолије, на служби у царском двору, беше дуго болестан од неизлечиве болести. Он много новаца утроши на лекаре, али исцељења не доби. А када чу да се у град уносе свете мошти светога Луке, он се од свег срца стаде молити светом апостолу и евангелисту за исцељење. Једва уставши са постеље он нареди да га воде у сусрет ковчегу са моштима светога Луке. А када га доведоше до ковчега, он се поклони светим моштима и с вером се дотаче кивота, и тог часа доби потпуно исцељење и постаде савршено здрав. И одмах сам подметну своја рамена испод ковчега са светим моштима, те га са осталим људима носаше, и унесоше у храм светих Апостола, где мошти светога Луке бише положене под светим престолом, поред моштију светих апостола: Андреја и Тимотеја.

            

Молитва светом апостолу и еванђелисти ЛУКИ

О, Свети Лука, Богом изабрани и Мајком Божијом благословени, проповедниче по свој васељени Еванђеља Христовог, мучениче и апостоле, помоћниче свима који те молитвено призивају, помози и нама, непотребним слугама Господњим. Јер ми се због наших многих прегрешења налазимо у тами и сени смртној и удаљени смо од Бога безмерно далеко. А због стида који осећамо због тога, и немајући смелости да Га сами замолимо за опроштај, призивамо тебе, велики светитељу Божји, као онога који у Његовој неизмерној светлости пребиваш, да Га уместо нас молиш да се смилује на нас.

Умоли Га, Свети Лука, да се поново у нама роди страх Господњи, страх који рађа љубав, а грех одгони. Јер ми смо толико навикли да грешимо свакога дана и часа, па и у сну, као да смо заборавили речи Господње: "Стражите, јер не знате часа када ћу Ја доћи". Као да нас сваког трена не може позвати из овог привременог живота у вечни. Тај страх, тај осећај, ту премудрост, како каже Псалмопевац Давид, пробуди у нама, Свети Лука. И нека се онда, твојим молитвама, у нама роде сузе покајања. Сузе које ће све закутке наше душе да очисте од греха који се наталожио на њој. Јер ми, по свом безосећају и духовној обневиделости, не можемо ни да плачемо над својим мртвацем, над самима собом, а тако много суза, потоке суза, требали би да пролијемо за безбројне грехе које учинисмо.

Помози нам, неукима и неразумнима да разумемо Писмо које си и ти писао, јер онај ко га истински разуме, ко истински схвати речи његове, тај бежи од греха као од огња, и свим силама тежи да се приближи Богу. Јер тај схвата да је грех смрт, а Бог живот. Помози нам зато, Свети Лука, да се, то схвативши, очистимо од греха, и пређемо из смрти у живот. Да нам Бог буде све у свему. Да од сада увек будемо у Његовој близини. Нека нам, као теби и Клеопи када сте ишли за Емаус срце и душа стално трепере од Његовог присуства. Тада ће мир владати у нама, небески мир, који ће нам утврдити наду на Царство Небеско, и том радошћу ћемо добити снагу да стреле лукавога које свакога часа лете ка нама, лако одагнамо од себе. А са том надом ће љубав Божија која је у нама да нас припреми за пут ка Вечној Отачбини, где су све Силе Небеске, сви Свети, и Мајка Божија пред њима, чији си ти благи лик у икони, тобој насликаној, овековечио. Нека нам очи срца нашег непрестано гледају ту лепоту, и њоме се наслађују, како би се већ овде зацарило у нама Царство Небеско, у које нека се твојим молитвама, Свети Лука, и преселимо када нас Господ једном позове, па да онда вечно славимо Бога у Светој Тројици: Беспочетног Оца, Јединородног Сина и Свесветог Духа, кроз сву вечност бесконачних векова. Амин.

Света Петка Ђунис

Српска православна црква обележава два празника - Светог апостола и јеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског. Срећан празник и срећна слава, на многаја љета!

Свети Лука бавио се живописом и први је насликао иконе Исуса Христа, Богородице и апостола Петра и Павла. Те иконе су биле узор свим каснијим иконама, због чега се свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа. Такође, верници га славе као исцелитеља и заштитника појединих заната. Свети Лука је написао Свето Јеванђеље по Луки - треће јеванђеље (по редоследу у Новом завету), и Дела апостолска. Сматра се да је Свето Јеванђеље по Луки написао око 60. године.

Богомудри Светитељ Цетињски био је даровит писац. Али све што је писао, никад није писао ради разоноде или ради похвале људске, или са жељом да ствара неку "своју" философију и науку. Његове посланице су по духу најближе посланицама св. Апостола Павла, као што је и живот њих двојице био сличан. Свако слово које је изашло испод његовог пера, окађено је миомиром двоједне љубави: љубави према Богу и према повереном му народу, и самопожртвовањем. Све што је писао са Голготског крста је писао: зато је тако просто и пуно трезвеног здравоумља. Већи број његових посланица први је објавио Душан Вуксан (Посланице митрополита Црногорског Петра I, Цетиње 1935.). Свети Владика је написао и једну недовршену "Кратку историју Црне Горе", као што је писао и песме (издао их је Трифун Ђукић, изд. "Народне књиге", Цетиње, 1961.).

 

Свети Лука апостол и јеванђелист.
Родом из Антиохије. У младости изучио беше добро грчку филозофију, медецину и живопис. У време делатности Господа Исуса на земљи свети Лука дође у Јерусалим, где види Спаситеља лицем у лице, чује Његову спасоносну науку и буде сведок чудесних дела Његових. Поверовавши у Господа св. Лука би увршћен у Седамдесет апостола и послат на проповед. Заједно са Клеопом видео васкрслог Господа на путу за Емаус (Лк. 24). По силаску Духа Светога на апостоле Лука се вратио у Антиохију, и тамо је постао сатрудник апостола Павла, с којим је путовао и у Рим, обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. Поздравља вас Лука љекар љубазни, пише Колошанима апостол Павле (Кол. 4, 14). На молбу хришћана написао Јеванђеље, око 60. године. По мученичкој смрти великог апостола Павла свети Лука је проповедао Јеванђеље по Италији, Далмацији, Македонији и другим странама. Живописао икону Пресвете Богородице, — и то не једну него три, а тако исто и иконе светих апостола Петра и Павла. Отуда се свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа. Под старост посетио је Ливију и Горњи Мисир. Из Мисира се вратио у Грчку, где је настављао с великом ревношћу проповедати и људе Христу обраћати, без обзира на своју дубоку старост. Написао свети Лука Јеванђеље и Дела Апостолска, и обоје посвети Теофилу кнезу Ахаје. Беше му 84 године, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (Теби) Беотијској.
У четвртом веку нарочито се прочу место где су почивале чесне мошти светога Луке, због исцељивања која су се збивала од њих. Особито исцељивање од болести очију. Сазнавши о томе цар Констанције посла управитеља Египта Артемија да мошти светога Луке пренесе у престоницу, што и би учињено веома свечано. У време преношења ових светих моштију од обале морске у свети храм, догоди се овакво чудо. Неки евнух Анатолије, на служби у царском двору, беше дуго болестан од неизлечиве болести. Он много новаца утроши на лекаре, али исцељења не доби. А када чу да се у град уносе свете мошти светога Луке, он се од свег срца стаде молити светом апостолу и евангелисту за исцељење. Једва уставши са постеље он нареди да га воде у сусрет ковчегу са моштима светога Луке. А када га доведоше до ковчега, он се поклони светим моштима и с вером се дотаче кивота, и тог часа доби потпуно исцељење и постаде савршено здрав. И одмах сам подметну своја рамена испод ковчега са светим моштима, те га са осталим људима носаше, и унесоше у храм светих Апостола, где мошти светога Луке бише положене под светим престолом, поред моштију светих апостола: Андреја и Тимотеја.

 

Молитва светом апостолу и еванђелисти ЛУКИ

О, Свети Лука, Богом изабрани и Мајком Божијом благословени, проповедниче по свој васељени Еванђеља Христовог, мучениче и апостоле, помоћниче свима који те молитвено призивају, помози и нама, непотребним слугама Господњим. Јер ми се због наших многих прегрешења налазимо у тами и сени смртној и удаљени смо од Бога безмерно далеко. А због стида који осећамо због тога, и немајући смелости да Га сами замолимо за опроштај, призивамо тебе, велики светитељу Божји, као онога који у Његовој неизмерној светлости пребиваш, да Га уместо нас молиш да се смилује на нас.

Умоли Га, Свети Лука, да се поново у нама роди страх Господњи, страх који рађа љубав, а грех одгони. Јер ми смо толико навикли да грешимо свакога дана и часа, па и у сну, као да смо заборавили речи Господње: "Стражите, јер не знате часа када ћу Ја доћи". Као да нас сваког трена не може позвати из овог привременог живота у вечни. Тај страх, тај осећај, ту премудрост, како каже Псалмопевац Давид, пробуди у нама, Свети Лука. И нека се онда, твојим молитвама, у нама роде сузе покајања. Сузе које ће све закутке наше душе да очисте од греха који се наталожио на њој. Јер ми, по свом безосећају и духовној обневиделости, не можемо ни да плачемо над својим мртвацем, над самима собом, а тако много суза, потоке суза, требали би да пролијемо за безбројне грехе које учинисмо.

Помози нам, неукима и неразумнима да разумемо Писмо које си и ти писао, јер онај ко га истински разуме, ко истински схвати речи његове, тај бежи од греха као од огња, и свим силама тежи да се приближи Богу. Јер тај схвата да је грех смрт, а Бог живот. Помози нам зато, Свети Лука, да се, то схвативши, очистимо од греха, и пређемо из смрти у живот. Да нам Бог буде све у свему. Да од сада увек будемо у Његовој близини. Нека нам, као теби и Клеопи када сте ишли за Емаус срце и душа стално трепере од Његовог присуства. Тада ће мир владати у нама, небески мир, који ће нам утврдити наду на Царство Небеско, и том радошћу ћемо добити снагу да стреле лукавога које свакога часа лете ка нама, лако одагнамо од себе. А са том надом ће љубав Божија која је у нама да нас припреми за пут ка Вечној Отачбини, где су све Силе Небеске, сви Свети, и Мајка Божија пред њима, чији си ти благи лик у икони, тобој насликаној, овековечио. Нека нам очи срца нашег непрестано гледају ту лепоту, и њоме се наслађују, како би се већ овде зацарило у нама Царство Небеско, у које нека се твојим молитвама, Свети Лука, и преселимо када нас Господ једном позове, па да онда вечно славимо Бога у Светој Тројици: Беспочетног Оца, Јединородног Сина и Свесветог Духа, кроз сву вечност бесконачних векова. Амин.

Свети Петар Цетињски митрополит Црногорски.

Рођен 1. априла 1749. год. у селу Његушу. Ступио у чин монашки у својој 12. години. По смрти митрополита Саве 1782. године Петар постаде митрополитом и господарем Црне Горе. Сав свој живот, витешки и свети, посветио је овај славни муж своме народу. Унутра је радио свом снагом да измири завађена племена, а споља да одбрани земљу и народ од грабљивих нападача. Успео је и у једном и у другом послу. Прославио се нарочито победом над војском Наполеоновом у Боки и Далмацији. Према себи је био суров а према сваком другом праведан и снисходљив. Живео је у једној тескобној келији, као прост монах, и ако је био кнез над једним народом. Упокојио се 18. октобра 1830. год. Његове чудотворне мошти почивају нетљене у манастиру Цетињском. Господ га прослави на небесима и на земљи, као верног и трпељивог слугу Свога.
Колико су се Црногорци бојали његових чудотворних речи и његове клетве док је био у животу, толико више сада су се чували да штогод не учине што њему није мило и што је он проклео, јер, знали су: он је сада ближе Богу. Он гледа и зна и вазда ће гледати да ли народ његов живи у вери и љубави, у слози и поштењу, и да ће добрима као и за живота помоћник бити, а злима наказатељ и противник. Памтило се дуго и данас се памти свако његово проклетство и сваки његов благослов: што је благословио остало је благословено, што је проклео, никад није имало напретка. Народ за њега вели: "Онај свети Петар што је у Риму, три пута се одрекао Христа; а наш свети Петар што је на Цетињу, није ни једанпут"! Зато често кажу: "Помози свети Петре!" - јер је кост од њихове кости, заступник сигурни пред Богом и похвала целе Цркве Божје. Народу није остало непознато да је он читавог свог живота, и поред разноврсних световних обавеза, био велики испосник и молитвеник, да је до смрти живео у једној полумрачној ћелији уз цркву Цетињског манастира, која је по свему личила на ћелију пустиножитеља. Мало га је ко видео да се смејао или даје много говорио; обично је ћутао, удубен у богоумље и молитву или у бриге о својој пастви. Коме год би болеснику над главом молитву читао, ретко би остајао неко да није преболио и оздравио.

   

МОЛИТВА Светом Петру Цетињском

О,велики светитељу и чудотворче Божји Петре, равноапостолни проповједниче Јеванђеља
Христова, пастиру разумног стада Његовог и стубе Цркве Православне, нелажни народни вођо, учитељу и просвјетитељу, велики Божји угодниче, прими са својственим ти милосрђем нас грешне који ти се молимо и твојој моћној заштити и покровитељству прибјегавамо.
Молимо ти се измоли нам у свемилосрдног Човјекољупца Христа, јединог Бога и Спаса нашег, да не помене безакоње и гријехе наше, него да се смилује на нас по великој милости својој; да нам дарује душевно и тјелесно здравље, љубав мир и слогу, и свако добро за вјечни живот и спасење; нека у срцима нашим обнови бесмртну свјетлост истинског богопознања, да све творимо и чинимо на славу Творца, Спаситеља и Бога нашега.
О, велики светитељу и угодниче Христов, цетињски чудотворче, пастиру и молитвениче свега рода српскога и православнога, молитвама твојим и небеском благодађу Светога Духа сачувај Богом даровано ти стадо твоје и све градове, села и земље хришђанске, од глади, помора, земљотреса, поплаве, пожара, покоља, најезде туђинаца, братоубилачког рата, мржње и злобе; избави нас од сваке неправде, неистине и лажи, од безбожја, незнабожја, јереси и раскола; измоли нам у Христа Бога покајање лично и свенародно, јер смо сви род твој по тијелу и по духу.
О, Велики и Небески Боже, Алфо и Омего свега постојећега, Изворе и Уворе вјере наше и живота и бића нашег, прими молитве светог угодника Твог, владике светог, који Ти се моли за нас грешне и недостојне слуге Твоје. Јер и ако Ти много сагријешисмо, ипак не одступамо од Тебе, јединог живог и истинитог Бога и Спаситеља нашег, коме нека је и од нас као и од све твари свака слава, част и поклоњење: Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и у све вјекове. Амин.

 

Света Петка Ђунис

 

U ČEMU JE FORA SA ŠKORPIONIMA?

🖤🦂
 
Da prvo razjasnimo jednu stvar…ovi ljudi su misterija, jer njima samima neviđeno odgovara ta reputacija. ‘Ne moram da otkrivam’ mu dođe mantra Škorpiona. Njom prave savršen veo koji ima za cilj da: 

1) odvrati površne ljude od njih
2) osigura zaštitu njihove preosetljive prirode od preterane neželjene interakcije
3) da im manevarski prostor da ovladaju situacijom
Sigurno ste čuli za mit o Meduzi, jednoj od tri Gorgone koja svojim pogledom kameni sve što je pogleda?

Meduza je bila prelepa devojka koju je silovao Posejdon, nakon čega ona postaje ogorčena kreatura buljavih očiju, ogromnih zuba i štkljastog jezika sa grivom od palacavih zmija umesto kose.
O da… ovo je Škorpion, divan po svom potencijalu, ali vrlo lako se pretvara u razjareno demonsko biće ukoliko mu nanesete nešto nažao.
Škorpioni su, dakle, osvetoljubivi. Zašto?
Škorpion je vodeni, ženski znak, ali mu je primarni vladar Mars, a Mars je kao što znamo muška planeta.

Ovaj arhetip u sebi nosi razbesneli ženski duh i generalno motiv nasilja nad ženom. Nije važno da li je u pitanju muškarac ili žena i koje su lične planete u Škorpionu. Ovo je vodeni znak koji govori o mračnom ženskom principu. To je priroda koja ne hrani kao Bik, već je to priroda koja uništava- uraganima, cunamijima, zemljotresima… U svakom slučaju radi se o instinktivnom i iracionalnom arhetipu. Zadatak je prihvatiti tu mračnu stranu JINA, priznati tu neprijatnu, razgoropađenu prirodu ženskog principa i osloboditi je.
Kad je JANG ljut to je nekako lakše, jer energija ide napolje, čovek se bori sa spoljnim neprijateljem, pobedi, izgubi, ali nije zbunjujuće.
Kad je JIN ljut, to postaje teško, jer ženska energija ide ka unutra, jer njen zadatak je da primi. Odatle čuvena samodestruktivnost Škorpiona. Kakva fenomenalna paralela sa samom životinjom škorpionom, koji sam sebe probada sopstvenom žaokom kad je u panici od vatre (muški princip)!
Kad sam ovo objasnila, onda vam je jasno zašto Škorpion neretko svog unutrašnjeg demona projektuje u druge - pa jednostavno, da bi mogao da se bori sa njim.
Škorpion se bori protiv zla i patnji, odatle je to znak hirurga, policajaca i inspektora, tužilaca, iscelitelja, šamana. Škorpion je istovremeno i znak onih koji oličavaju zlo i koji tu patnju prave: kriminalci, silovatelji, truli bogataši, moćni moguli koji vladaju svetom znajući kako da tuđ novac postane njihov! 

U grčkoj mitologiji imamo razna čudovišta koja oličavaju ovo instinktivno zlo. Hidra je jedno od njih, koja čini mi se odlično odražava prirodu Škorpiona. Ona za razliku od Meduze ima više glava, ali kad odsečeš jednu na njeno mesto rastu dve. U ovome vidim škorpionski princip večitog obnavljanja i neuništivosti instinktivnog u čoveku. Herakle uspeva da je ubije tako što vatrom spaljuje koren odsečene glave da bi sprečio njihovo ponovno pojavljivanje glava. Eto, opet vatra kao muški princip, govori o našoj svesti koja jedina može da savlada instinktivnu prirodu. Iako je Herakle u mitu savladao Hidru, čovek nikada nije uspeo da ugasi svoj instinktivni deo. Ovaj mit je samo slika borbe koja se vazda odvija u čoveku. Suštinski, bitka protiv zla i patnje je unutrašnja. Škorpion je znak SENKE svakog čoveka. Ljudi koji imaju lične planete u Škorpionu (ili jake kontakte sa Plutonom) samo imaju posebnu senzitivnost za MRAČNU STRANU psihe. Senku imamo svi, ali je Škorpionima dato da ne mogu da je ignorišu. Ili će živeti tu senku ili će se boriti protiv nje. Ili će prezirati niske strasti u ljudima i njihovu glad za moći, ili će živeti sami ogrezli u njima.
Škorpion je znak ANTIMATERIJE, jer se nalazi preko puta Bika koji je MATERIJA. To može nekom da zvuči čudno, pošto ima dosta Škorpiona koji su vrlo zainteresovani za novac. Objasniću...
Škorpion istinski žudi za onostranim. Planeta zemlja je u znaku Bika, a Škorpion je znak suprotstavljen njemu. Škorpion je smrt. Ali poenta je da je smrt večnost, a ne kraj. Škorpion je ta osmica, taj znak beskonačnog. Škorpionu su granice ovog materijalnog sveta premale. Viši tip Škorpiona će prepoznati da je ovo spiritualni poriv. Niži tip Škorpiona će materijalnu ograničenost prevazilaziti neograničenom potrebom za materijalnim. On teži da poseduje da bi kompenzovao svoj osećaj ogorčenosti zbog nemogućnosti da transcendira materiju!
Setite se Fausta i palog anđela Mefista! Faustova bitka sa samim sobom, odnosno sa 'đavolom' u sebi.
Faust čezne za moći i čulnim zadovoljstvima i pristaje da proda dušu đavolu da bi mogao da dobije magijske moći kako bi ovladao svim onim stvarima u životu koje su ga povredile i izolovale od drugih.
Škorpion je seks. Seks je jedina stvara data običnom čoveku u kojoj može da izgubi sebe bar na trenutak i približi se osećaju blaženstva. Suštinski, to su osećaji koji nas povezuju sa 'drugom' stranom, u kojoj je jedinstvo POTPUNO, a osećaj blaženstva VEČAN. Škorpion će težiti apsolutnoj vezi koja prevazilazi ovozemaljsku ravan. Totalno prožimanje, apsolutno iskren odnos i seksualna ekstaza. Teško dostižno?
Samo Škorpioni znaju koliko! Možda drugi znaci odustanu, budu malo praktičniji i realniji, ali ne Škorpion- on ne odustaje od svoje namere da svim silama preoblikuje materiju. Nisu oni posesivni i ljubomorni što žele materiju, oni su takvi zato što jedino kad je imaju pred sobom, imaju osećaj da mogu da je transformišu i magijski pretvore u nešto večno!
Zato se možda osećate kao 'projekat' vašeg partnera ili partnerke Škorpiona. Zato vam se nekad čini da vas je ščepao i ne pušta, a vi biste neku laganiju melodiju, nešto jednostavno, daj samo da uživamo i grickamo smoki, koga briga za ono što ionako ne možemo da promenimo...I ovo je ljudski i savršeno razumljivo.
Eh...ali svetu su potrebni Škorpioni. Možda su drugima često teški, ali vi bar možete da pobegnete od senke, oni ne mogu. RESPECT.

Tina Garofani

103103

58

MERKUR...RETRO-G(R)ADAN ILI ZLATA VREDAN?

 Tina Garofani


Ovaj retrogradni merkur će od 31.10. do 20.11. biti u znaku Škorpiona.. isključivo. Preći će put od 27° do 11°♏. U ovom pojasu se nalazi veliki broj zvezda nekretnica i većina su u tradicionalnom smislu malefične i agresivne. Posebno bih istakla zvezde iz sazvežđa Vage. I možda će se neki sad zapitati šta je to malefično kod Vage. Za one koji nisu upoznati, tasovi Vage su nekada predstavljali klešta Škorpiona. Ako razmislite, po izgledu i podsećaju na par škorpijinih prednjih nožica sa kleštima. Sve je, dakle, ugao posmatranja stvari. Ova dihotomija između Vage i Klešta škorpiona govori nam da oba značenja moramo imati u vidu. I pravdu i kaznu, one idu ruku pod ruku. Pravda je na strani svetla, kazna je odmazda za mrak. Sve što nije lagano kao pero, pretegnuće i upasti u klešta škorpiona! Možda ne moramo ovo bukvalno shvatati, ali bar da se podsetimo Jungovih reči da svi nosimo senku i da, što smo je manje svesni, ona je crnja i gušća. Hoću da kažem da je opasno ako se pravimo da smo isključivo svetlost i ako se zavaravamo da u sebi nosimo samo pravdu. To je najkraći put da završimo u kleštima! Najpametnije što možemo da činimo sa svetlom koje imamo jeste da ga koristimo da bismo osvetljavali senku.*(ovo je sigurno rekao već neko pametniji od mene, ali ne sećam se ko).
Predstojeći retrogradni Merkur će ići na ruku onima koji su ovoga svesni i spremni da rade sa svojom mračnom stranom. Naša mračna strana isplivava onda kada nam nadolaze negativna osećanja. Mi ih refleksno potiskujemo uglavnom zato što su moralno neprihvatljiva, pa ih se stidimo, a istovremeno izazivaju emotivan naboj sa kojim ne znamo šta da činimo.
Pošto je Škorpion Plutonov znak i pošto je tu Had gospodar, ovo će biti period kada će se naš poletni Hermes malo više zadržati ispod zemlje i naterati nas da se pozabavimo našim nepriznatim delovima, našim zakopanim i neprihvaćenim osećanjima, naše duše kopiladima. Had će Hermesa ugostiti u svom carstvu, usporiće ga, naterati ga da posmatra ne baš vesele prizore sopstvene senke- Hermes će biti u pravom REALITY šouu, u kući Zevsovog Velikog brata! A svi mi ćemo imati priliku zajedno sa Hermesom da gledamo taj škorpionski REALITY. Ovaj REALITY samo nije FAKE, nije izrežiran, ali 'prljavštine' ima podjednako...jer to je HAD ljudi, nisu to vile i nimfe, ni bajke..to je onaj naš ljudski mrak, sve ono što guramo u senku, zovemo demonima i okrećemo glavu. Zavist, mržnja, opsesije, pohlepa za moć, ljubomora, manipulativnost...nemojte se zavaravati kako je to sve daleko od vas. Kad nije strano Heri, olimpskoj gospodarici svetlosti, verujte, nije ni vama. Ako čitate mitologiju, upoznati ste sa začudno kreativnim spletkama koje Zevsova gospođa ume da ištrika u svojoj zaludnosti i zluradosti, kako bi ostvarila svoje nimalo uzvišene ciljeve. Ako niste, počnite da čitate. Mnoge stvari o ljudskoj prirodi će vam postati jasnije 😁
Ako ipak ne priznajete da su 'gadosti' deo vas, ok, možda bavljenje sopstvenom senkom još uvek nije došlo kod vas na red. Ništa zato. Univerzum je toliko inteligentan da njegove karte koje vadi iz rukava ne stižemo ni da primetimo, za čaš će spremiti nešto za vas onda kad budete vi za to spremni.
Oni koji ste spremni za suočavnje sa svojom pomrčinom, klepnite dlanom o dlan, zauzmite mesto, jer REALTY uskoro počinje.
Neću da pišem opet o tome kako retrogradni Merkur ume da nas ometa, jer on to radi kad ignorišemo njegovu retrogradnu simboliku, kad jurimo, žurimo, površno zurimo. Mislim, jasno vam je zašto su Blizanci dvoličan znak, nije to zbog blizanaca Kastora i Poluksa, nego zbog ovog prevrtljivca Merkura koji je čas kod Zevsa,
čas kod Hada, čas je direktan, čas je retro... Razumete? Mali nas zajebava.
Šalim se malo, ali složićete se... to je ono što svi bar jednom izgovorimo dok je retrogradan.
No dobro...kako sa senkom? Šta činiti?.. Kad dođu ta neprijatna osećanja koja nas postide...
Treba da uradite samo jednu ali veliku stvar! (na ovome vešti prodavci svojih čarobnih usluga zarađuju silne pare i objašnjavaju vam ovakve i slične stvari u nekoliko youtube predavanja, a ustvari džaba vam 100 sati priče, ako od silne mistifikacije izgubite suštinu)
KAD SE SENKA POMOLI NA SVETLO VAŠE SVESTI U VIDU GROZNOG OSEĆANJA, SVE ŠTO TREBA DA URADITE JE DA PRIMETITE TO OSEĆANJE, DA GA NAZOVETE PRAVIM IMENOM (ovde nema laganja inače ode sve do djavola), I DA KONAČNO SEBE NE ZAMRZITE I NE KINJITE ZBOG TOGA, VEĆ DA LEPO, SA UVAŽAVANJEM, UGOSTITE TOG NEPRIJATNOG GOSTA, DA MU DATE PRENOĆIŠTE I VEČERU, DA GA OKUPATE LJUBAVLJU I PRIHVATANJEM, KAO NEKO MALO PRLJAVO DETE SA ULICE, KOJE NEMA NIKOG DO VAS. DA, TO OSEĆANJE NEMA GDE...MOŽE SAMO NAZAD, KAO PROSJAK NA ULICU, ILI U VAŠE SRCE DA SE U NJEGOVOJ TOPLOTI LAGANO ISTOPI I IŠĆEZNE.
Dakle, više ćete uraditi za sebe tako što ćete ostati sa sobom u tišini, spoznati i prihvatiti jedno ovo osećanje, nego svojom spremnošću da odete na svako predavanje koje vam se učini da nudi zanimljive informacije. Ovo je suštinska razlika retrogradne i direktne simbolike Merkura.
Kako biste znali koji dan na svom putu prihvatanja za šta da odaberete, pozabavila sam se malo aspektima koje će Merkur napraviti u svom 'Joker' hodu😉:

3.11. sekstil sa Mesecom u Jarcu- odličan dan da priznate sebi kako se zaista osećate. Osećanja su u Jarcu još uvek tvrda, ali za početak nije loše.

5.11. -kvadarat sa Mesecom u Vodoliji. Ovaj dan ćete se teško razumeti sa drugima, naročito članovima porodice, rasprave neće biti lako izbeći. Imajte ovo u svesti: ako ste neshvaćeni, ne znači da vas ne vole. Ako krenete da nekome saspete u lice nešto negativno, vreme je da date sebi ljubav, da prestanete samog sebe da kinjite, jer to je suštinski razlog za krivljenje drugih što ne razumeju vaše potrebe.

7.11. -trigon sa Mesecom u Ribama- meditirajte ili obratite pažnju na to šta ćete sanjati, neki odgovor može doći kroz san.

10.11. -sekstil sa Plutonom- tog dana je Merkur prima uticaj zvezde Kife Borealis koja nije malefična kao ostale zvezdice sestrice iz Klešta Škorpiona. To je zvezda koja ima prirodu Jupitera i Merkura, te nosi mudrost i znanje. Iskoristite ovaj dan za duboko proučavanje neke teme koja vas zanima ili proučavanje samog sebe. Sjajan dan za istraživački ili psihoterapijski rad!

11.11. -konjukcija sa Suncem- divan dan za osvešćenje, za viđenje istine. Ne dajte da ego ovo pomuti!

12.11. -opozicija sa Mesecom iz Bika. Ovog dana može doći do nerazumevanja u partnerskim odnosima. Okrenite na seks, oko toga će se i Bik i Škorpion složiti, a Mars je ionako u sekstilu s Jupiterom!

13.11. -sekstil sa Saturnom i trigon sa Neptunom. Još jedan fenomenalan dan za učenje, sa Mesecom u Blizancima i Suncem u sekstilu sa Plutonom. Ovaj dan ćete moći mnogo da postignete jer Merkur ima podršku planeta, a zvezda na kojoj je daje borbenost. Ne dajte samo da borbenost preraste u neko nadgornjavanje iz sujete ili osvetoljubivosti. Bolje se okrenite sebi i svojim ciljevima.

16.11. -trigon sa Mesecom u Raku. Ovaj dan će biti sjajan da konačno postignete razumevanje sa članom porodice i iscelite neku ranu kroz razgovor, da oprostite, da vi date razumevanje. Merkur je na zvezdi iz sazvežđa Kentaur koje govori o Hironu, ranjenom iscelitelju.

18.11. -kvadrat sa Mesecom u Lavu. Ne baš lak dan da se uskladite sa sobom i drugima. Mesec je nemiran, izašao iz kvadrata sa Uranom i takav naleće na Merkura. Ako već vidite da počinjete da dramatizujete, možda ima neka radionica psihodrame. E da, Violeta Goldman, ovo je dobar dan za tvoju radionicu!

20.11. -sekstil da Mesecom u Devici. Merkur na zvezdi Akruks iz sazvežđa Krst (Crux) koji je Jupiterove prirode, na stepenu egzaltacije Urana! Super dan da se stretnete sa astrologom ili da sami rezimirate i zapišete sve šta ste o svojim emocijama naučili za vreme retrogradnog Merkura!!

NE ZABORAVITE DA JE MERKUR ONAJ KOJI UČI, A DA JE ŠKORPIONOV VLADAR PLUTON ONAJ KOJI, OSIM ŠTO SIMBOLIŠE PODZEMLJE I MRAK, ISTOVREMENO NOSI IDEJU OGROMNOG BOGATSTVA. DIJAMANTI SU UVEK ISPOD ZEMLJE.
ŽELIM VAM BOGAT RAD NA SEBI!


Photo credit: Andreja Zrnovic♥️  

L💕 vembar

Hoće li ovo biti mesec za pamćenje?  

  

     

" ...sebi dugujem još poneku šetnju
između očekivanog i neplaniranog.”

Свети владика Николај о Ноћи Вештица

 

 

 

 

После пада Берлинског зида, народи на комунистичком истоку су прихватали некритички све што им се са запада сервирало. Један од нових празника који би инфериорни и људи без самопоштовања требало да прихвате је и тзв. „Ноћ Вештица“. Овај празник су стидљиво деведесетих година двадесетог века на Балкану уводиле испоставе познатог јеврејског милијардера Џорџа Сороша, да би данас овај пагански празник био уведен и у многе основне школе. Тако је блага покорност идејама јеретичког запада коју је код нас увео раскалуђер Доситеј Обрадовић ушла у своју вулгарну фазу. У следећем тексту, прочитаћете шта је о „Ноћи Вештица“ мислио свети владика Николај.

 

Као Православни Хришћани дужни смо да пажљиво испитујемо сваки облик нашег бављења световним стварима, укључујући разне забаве, празновања, обичаје и да добро размотримо да ли је наше учествовање у тим световним стварима и ванцрквеним активностима у сагласју са нашом светом Православном вером или није.

 

У протеклих месец дана све нас у спољњем свету подсећа да се ближи празник Haloween: деца у школама увелико цртају бундеве, вештице и слепе мишеве, родитељи размишљају како да набаве или сашију идеални костим у којем ће њихова деца ићи по кућама и тражити слаткише „плашећи“ комшије (trick or treating), из излога нам се кезе и цере ликови вампира, вукодлака и разних демона, који понекад изгледају „симпатично“ – шаљиво, а понекад узнемирујуће. Многи ће од нас пристати да поведу своју децу „trick or treating“ увече 31. октобра, кад зађе сунце, иако нам је тај обичај потпуно стран и у најмању руку чудан.

 

Многи ће, у жељи да се њихова деца не разликују од осталих, учествовати у овом празнику, правдајући се да је све то само забава за децу и да ту нема никаквог дубљег значења.

А ево шта је заправо позадина празника Halloween :

 

Овај обичај има своје порекло међу паганским келтским народима у Ирској, Британији и северној Француској. Они су веровали да се живот рађа из смрти , па су за почетак своје нове године узимали крај јесени, кад природа умире и када, према њиховом веровању, почиње време мрака, распадања и смрти. Тога дана су гасили ватру на својим домаћим огњиштима и свуда је владао мрак.

 

Према паганском келтском предању, душе умрлих би потпуно припале власти бога Самхаина, кнеза смрти, кога је ваљало умилостивити жртвоприношењем на дан нове године, а Самхаин би дозвољавао да тога дана душе умрлих посећују домове својих породица. Отуда обичај „маскирања“ у костуре, духове, вештице и демоне. На тај начин би живи ступали у „мистичну“ заједницу са умрлима, кроз чин подражавања мртвих и тумарања по мраку. Према веровању, душе мртвих које би долазиле у „посету“ биле су изнурене глађу и молиле су за храну, па их је ваљало нахранити – отуда обичај звани „trick or treating“. Уколико неко од живих не би угостио (treat) душе умрлих, стигла бих их освета (trick) бога Самхаина.

 

У време када су ови народи примили Хришћанство и када су заиста били Православни, тадашња Црква је установила празник „Свих Светих“ 1. новембра (на истоку се тај празник слави другог датума) управо да би се истребио овај окултистички обичај» а ноћ уочи празника Свих Светих („All Hallows eve“) служило се свеноћно бдење. Међутим, они који су остали у паганству и окултизму реаговали су тако што су појачали своје опасне ритуале, тако да је ноћ уочи Хришћанског празника постала ноћ вештица, враџбина, призивања злих духова и демона и других окултистичких радњи.

 

Чак је долазило и до крађе и скрнављења свештених предмета. Тако је пропао покушај западне цркве да се супротстави овом паганском обичају.

 

Овде је само укратко објашњено порекло и значење празника Haloween.

 

Јасно је да ми, Правословни Хришћани не можемо и не смемо учествовата у оваквој идолопоклоничкој светковини на било ком нивоу (макар то била „само“ забава за децу), јер то директно представља одрицање од нашег Господа и наше свете Православне вере. Јер, ако пристанемо да своју децу „маскирамо“ и пустимо их да иду по мраку и моле за слаткише, ми тиме својевољно пристајемо на заједницу са мртвима, чији бог није келтско божанство Самхаин, већ сам Сотона, кнез зла, а слаткиши (treats) које буду добили неће представљати безазлени поклон деци, већ принос самоме ђаволу. Подсетимо се само да су наши преци, Хришћани из најранијих векова, пре бирали телесну смрт у најгорим мукама него што би пристали да принесу жртву идолима и тиме се одрекну Христа» Бог а нашег, који нам је заповедио: „Немој имати других богова осим Мене“.

 

У данашњем духовно убогаљеном свету влада тешка чамотиња и лењост, при чему је лако убедити готово свакога да је порекло оваквих празника безначајно и да је Halloween обична, безазлена забава (fun).

 

Иза овакве тврдње налази се атеизам, удаљавање од вере и својих коренова, негација постојања како Бога тако и ђавола. Наша Света Црква нас учи да је једино Бог судија свим нашим делима, а да нашим делима служимо или Господу, или Сотони, те да нико не може служити два господара.

 

Зато, уместо да „угасимо ватру на домаћем огњишту“, тога дана упалимо кандило пред славском иконом, помолимо се Господу, да нам пода храбрости да будемо и останемо другачији, да нас обдари снагом да устрајемо на Његовом путу и да нас избави од Лукавога.

Свети Николај Жички и Охридски

 

 

Sveti apostol i Jevanđelist Luka

 

Apostol Luka rođen je u Antiohiji, pa se smatra da je bio Grk i da mu je ime bilo Fotinos (svetla luča, svetlost), ali isto značenje ima i ime Luka, jer na latinskom „lucius" znači svetlost. Bio je jedan od sedamdeset Hristovih učenika, a smatra se da je Jevanđelje napisao petnaest godina posle Hristovog vaskrsenja, na grčkom jeziku.

Jevanđelje (grčki „euangelion" znači „blaga vest") je hrišćanski, religijski spis, koji govori o Hristovom životu i delima. Poznat je kao treći, od četvorice priznatih Jevanđelista (Matej, Marko i Jovan), a u svom Jevanđelju opisuje mnoge događaje i poučne priče, koje drugi Jevanđelisti ne spominju. Napisao je i „Dela Apostolska" u kojima je opisao dela i rad apostola posle Hristovog vaskrsenja. Smatra se da je pisao po onome što je video i čuo, ali i po predanju „prvih očevidaca i sluga reči". Dela je posvetio Teofilu, tj. Bogoljubu, odnosno svakom hrišćaninu koji Boga ljubi i poštuje.

Sveti Luka je poznat kao osnivač hrišćanskog ikonopisanja, zato što je prvi naslikao tri ikone „Presvete Bogorodice sa Bogomladencem, Gospodom Isusom" na njenim rukama, koje je Bogorodica videla i blagoslovila. O njegovom radu govori takozvana „Ikona u ikoni", na kojoj je prikazan Sveti Luka, a u perspektivi Bogorodica, koju svetitelj oslikava.

Kasnije je naslikao i apostole Petra i Pavla, čiji je prijatelj bio. Posle njihovog pogubljenja u Rimu, on je nastavio da propoveda Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i Egiptu, gde je činio čuda, ali i bio progonjen od nevernika. Vratio se u Grčku, gde je nastavio da širi veroispovest, leči bolesne i rukopoloži đakone i sveštenike. Idolopoklonici su ga mučili i obesili o maslinu u beotijskom gradu Tebi, kada je imao 84 godine. Spomen na Svetog Luku slavi se 31. oktobra (18. oktobra po starom kalendaru). Za vreme vladavine Konstantina Velikog, Lukino telo je iz Tive preneto u Carigrad i položeno u crkvu Svetih Apostola.

Sveti Luka važi za zaštitnika pojedinih zanata, pa se svetkuje kao „esnafska" slava, a slavi ga i „Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju". U pravoslavnim crkvama Jevanđelisti se uvek oslikavaju u „pandantifima", trouglovima, koji prestavljaju arhitektonski prelazak sa osnove krsta na polukružnu kupolu apside. Sveti Luka se obično prikazuje kako piše Jevanđelje, a pored njega leži tele ili vo, zato što je on svoje Jevanđelje počeo pričom o Zahariju, ocu Svetog Jovana Krstitelja, koji je kao sveštenik starog zaveta prinosio životinjske žrtve.

U vreme svoje vladavine Đurađ Branković je, na ime poklona sultanu i pašama u Jedrenu dao 30.000 dukata, da bi mu dozvolili da mošti svetog Luke prenese u Smederevo. Litija sa moštima je na najsvečaniji način prošla kroz srpske zemlje i Sveti Luka je sahranjen u Đurđevoj zadužbini, crkvi Svetog Uspenja. Posle deset godina, kada su Turci su osvojili Smederevo, mošti su prenete u Kupinovo u Sremu, posle čega im se gubi trag.

U narodu se ovaj praznik smatra prelaskom iz jeseni u zimu, pa se kaže i „Sveti Luka – sneg do kuka" i „Sveti Luka, eto vuka". U Hercegovini postoji običaj da domaćin na selu porani na „Lučindan", i da pogleda u tor, da vidi kako stoka leži. Veruje se da ako leži podvijenih nogu, biće „zla zima i godina", a ako je opružila noge, biće blaga zima i rodna godina.

Istog dana, 31. oktobra, slavi se i Sveti Petar Cetinjski, mitropolit crnogorski, koji je rođen 1749. godine u Njegušima. Zamonašio se u dvanaestoj godini, a 1782. godine postao je mitropolit i vladar crnogorski. Tokom vladavine, mirio je zavađena plemena i branio zemlju od osvajača. Proslavio se pobedom nad Napoleonovom vojskom u Boki i Dalmaciji. Bio je vladar Crne Gore, ali je kao monah živeo u skromnoj keliji sve do smrti 18/31. oktobra 1830. godine. Njegove mošti se nalaze u manastiru na Cetinju.

Izvor Gtokg.org.rs

Božestveni Luka, i uman i učen,
Dragovoljno beše za Gospoda mučen.
Izbeći mogaše poruge i muke,
No svet ne bi imo velikoga Luke.
Luka mladi vide Božiju Istinu,
Predade se srcem Božijemu Sinu
Sluša Učitelja, gleda Čudotvorca,
I u Njemu pozna svog besmrtnog Tvorca,
Vide Vaskrsloga i govori s Njime,
Čudesa sotvori u Njegovo Ime .
I Hristos mu posta jedinstvena radost,
Žrtvova mu Luka um, blago i mladost.
Kad ostari Luka, mlad Hristos bejaše,
Od Hrista primaše i svetu davaše,
Pa kad svetu dade što mogaše dati
Tad mu svet, po Pismu, nemilošću plati
O maslini staroj visi starac Luka
S osmejkom na licu, prekrštenih ruka,
Sa neba se pruži ruka samog Hrista
I prihvati dušu svog Jevanđelista.
Sad u raju svetlom, s drugi Apostoli,
Za crkvu se svetu sveti Luka moli.

Sveti Luka, evo vuka: Kako je despot „ukrao“ mošti sveca da spasi Srbiju

   

Pojedini pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Svetog Luku. Iako ovaj svetac u novije vreme dobija oblik prkosa zbog sve većeg upliva obeležavanja takozvane Noći veštica, on ipak nije to. To je svetac koji je jedino na ovom našem podneblju dobio i nešto veći značaj, jer je u davno vreme trebalo ukinuti višebožačku religiju na Balkanu. Tako je Sveti Luka, na neki način dobio obličje nekadašnjeg boga Velesa, ali ne samo to. Sveti Luka ima veoma jak kult u Srbiji. Saznaćete i zašto.

Pokrštavanje Slovena

Apostol i jevanđelist Luka rođen je i živeo u prvom veku naše ere u Antiohiji. Smatra se da je po poreklu bio Grk. Njegovo ime potiče od latinske reči lux, lucis (treća deklinacija 🙂 ) što znači svetlost. Luka je bio je jedan od 17 Hristovih učenika, a smatra se da je Jevanđelje napisao 15 godina posle Hristove smrti, na grčkom jeziku.

Pisac Jevanđelja koga su ubili pagani

Reč „jevanđelje“ potiče  od grčke reči „euangelion“ što znači „blaga vest„. To je hrišćanski, religijski zapis koji govori o Hristovom životu i delima. Sveti Luka je bio jedan od četvorice priznatih jevanđelista, a to su sem njega Matej, Marko i Jovan. Luka je u svom Jevanđelju opisao mnoge događaje i priče, koje drugi jevanđelisti ne spominju. Sem Jevanđelja, napisao je i „Dela apostolska“ u kojima je opisao činidbe i rad apostola posle Hristove smrti. Navodno, Luka je pisao ono što je video i čuo. Moderni teoretičari tvrde da Jevanđelje po Luki nije tako staro kao što se misli (nastalo 15 do 60 godina posle Hristove smrti), već 80 ili čak 90 godina posle Hrista, pa samim tim, nije ga pisao Luka.




Sveti Luka je prvi počeo da slika ikone. Prvi je naslikao tri ikone Presvete Bogorodice sa Bogomladencem, Gospodom Isusom. Te ikone je i sama Bogorodica videla i blagoslovila. Postoji čak slika „Ikona u ikoni„, slika koja opisuje njegov rad, a na kojoj je prikazan Sveti Luka kako silka Bogorodicu.




Posle Bogorodice, naslikao je i apostole Petra i Pavla. Sa njima se i družio. Posle njihovog pogubljenja u Rimu, on je nastavio da propoveda Jevanđelje. Putovao je po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i Egiptu. Navodno, činio je čuda, ali to se baš višebošcima i nije mnogo dopadalo. Vratio se u Grčku, gde je nastavio da širi propoved. Lečio je bolesne.

Dugo putovanje Svetog Luke do – Srbije

 

Skončao je kao starac od 84 godine, tako što su ga pagani mučili, pa su ga i obesili o maslinu u gradu Tebi. Pokopan je u Tevi, u današnjoj Siriji. Njegove mošti su tu ležale do druge polovine četvrtog veka kada su, za vreme vladavine Konstantina Velikog, mošti prebačene u Carigrad i položene u crkvu Svetih apostola. I tu počinje zanimljiva priča o moštima Svetog Luke koje su došle i do Srbije.

Pad Carigrada 1204.

Jedan latinski plemić Frugo je 1204. godine, posle pada Carigrada uzeo mošti Svetog Luke, natovario ih na lađu i krenuo ka zapadu. On je doživeo brodolom u blizini epirske obale. Ostavši bez lađe morao je da se oslobodi teškog prtljaga, između ostalog i moštiju Svetog Luke. Prema nekim tvrdnjama, mošti su bile predmet trgovine, a cena za prenos moštiju je iznosila 600 dukata.

Epir, jedna od obala

Mošti su ispolovile na epirsku obalu, kod grada Rogosa. Tu počinju da se dešavaju čuda. Kult Svetog Luke je vrlo brzo zaživeo. Dva i po veka kasnije, 1452. srpski despot Đurađ Branković smatraće da jedino čudo može da spasi Srbiju od svega lošeg što je zadesilo zemlju. Čudo zvano mošti Svetog Luke. Ovo se može smatrati pravim političkim marketingom u kasnom srednjem veku, pošto prvi nije sigurno!






Ovaj poduhvat je tražio mnogo truda i novca. Svetogorski monasi su despotu potvrdili autentičnost svetinje. U to vreme je Grčka bila pod vlašću Osmanlija. Zato se kontaktirao sultanov namesnik zadužen za epirsku oblast.

Despot Đurađ Branković

Poslato je poslanstvo koje je najbolje znalo da koristi diplomatiju podmićivanja kod turskog namesnika. Poneli su poklon od 30.000 dukata. Međutim, lokalno stanovništvo nije htelo da se tako lako odvoji od moštiju. Zato su srpski izaslanici pribegli klasičnoj krađi. Odmah da znate da je to bilo sasvim normalno za ono vreme. Srbi su, uz pomoć turskog namesnika, prošli kroz tajni prolaz do kule gde su počivale mošti i – odneli ih!

Patrijaršija u Beogradu

Navodno, postoje dva rukopisa iz ovog perioda  i oba govore o prenosu moštiju. Sam prenos je, zapravo, bila želja samog apostola Luke. I u jednom i u drugom rukopisu piše da je neznanac ispričao despotu Đurđu priču o moštima u Rogosi i apostolovoj želji da one promene mesto počivališta. Rukopis koji se danas čuva u Patrijaršijskoj biblioteci u Beogradu kaže da je neznanac iz priče bio prerušeni apostol. Drugi rukopis, koji se od 1881. godine nalazi u Narodnoj biblioteci u Parizu, kaziva da se apostol obratio turskom namesniku u Rogosi rečima: „Što me ne pustiš?“

Gračanica

Kako su mošti putovale do Srbije, nije poznato. Mošti su prenoćile u manastiru Gračanica, kada se desilo i jedno čudo. O tom čudu piše u povelji koja se čuva u Parizu. Gračanički proiguman Jakov je sumnjao da su pred njim mošti Svetog Luke. Pošto je imao problema sa očima, on se pritisnut bolom, pomolio svetitelju i njegovim moštima. Tad je čuo glas: „Zašto mi se moliš kad ne veruješ da sam to ja?“ Proiguman se pokajao, a svetitelj ga je izlečio. Čuda su nastavila da se dešavaju do Smedereva i u Smederevu.

Smederevo

Litija u kojoj je bio kovčeg sa moštima prošla je kroz Smederevo i mošti su položene u gradsku crkvu posvećenu prazniku Blagoveštenja, a datum prenosa, 12. januar 1453. po starom kalendaru ustanovljen je kao praznik prenosa moštiju. Ubrzo će Sveti Luka i njegove mošti postati najznačajniji kult u Srbiji.

Osmanlije

Ispada da ni mošti nisu pomogle da Srbija ne padne pod Osmanlije. Pala je kad je palo Smederevo, 20. juna 1459. godine. Mošti su kratko boravile u Kupinovu, u Sremu. Unuka despota Đurđa, Mara Branković, se tri meseca pre pada Srbije udala za bosanskog kneza, a potonjeg kralja Stefana Tomaševića. U miraz je donela mošti Svetog Luke koje su položene u hramu u Jajcu koji nosi njegovo ime, specijalno izgrađen za njih. Pošto je i Bosna pala 1463. godine, franjevački monasi odneli su mošti u Dubrovnik. Međutim, na putu ih je presreo jedan bosanski velikaš i po vrlo visokoj ceni je otkupio mošti da bi ih dao Mlečanima. Tako su mošti došle do Venecije. Prvo su se čuvale u crkvi Svetog Nikole, na moru. Sada počivaju u crkvi Svetog Jova.

Mošti svuda po Evropi

Crkva Svete Justine u Padovi

U Padovi u 12. veku na groblju crkve Svete Justine nađen je kovčeg sa moštima za koje se takođe tvrdi da pripadaju Svetom Luki. Te mošti nalaze se u crkvi gde su pronađene. Zanimljivo je da je 1354. godine caru Karlu IV na poklon data svetiteljeva glava. Ta glava se nalazi u crkvi Svetog Vita u Pragu, gde je i danas vernici obilaze.

Manastir Kosijerevo

Smatra se da manastir Župa Nikšićka u Crnoj Gori čuva čestice moštiju Svetog Luke. Takođe u Crnoj Gori, u manastiru Kosijerevo se navodno čuva stopalo ovog svetitelja. I manastir Rajinovac u selu Begaljica pored Beograda tvrdi da čuva čestice Svetog Luke. Ruka Svetog apostola Luke nalazi se u Petničkoj crkvi blizu Valjeva.

Sveti Luka se opisuje kao „lekar duše i tela„. U hrišćanskom svetu poštuje se kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, apotekara i bolesnika. Svoje lekarske usluge pružao je besplatno. Veruje se da njegove mošti imaju isceliteljsku moć. U kalendaru Srpske pravoslavne crkve ovaj dan nije crveno slovo, već je praznik koji je od značaja za suštinu same crkvene institucije.

Sveti Luka važi za zaštitnika pojedinih zanata, pa se praznuje kao esnafska slava. U pravoslavnim crkvama, jevanđelisti se uvek oslikavaju u pandantifima ili trouglovima. Pandantifi su arhitektonski prelazak sa osnove krsta na polukružnu kupolu apside. Sveti Luka se obično oslikava kako piše Jevanđelje, a pored njega leži tele ili vo. To je zato što je on svoje Jevanđelje započeo pričom o ocu Svetog Jovana Krstitelja, Zahariju. Zaharije je kao sveštenik prinosio životinjske žrtve.

Sveti Luka – sneg do kuka

U našem narodu ovaj praznik se smatra prelaskom iz jeseni u zimu, pa se kaže: „Sveti Luka – sneg do kuka“ i „Sveti Luka, eto vuka„. Ovo je vrlo zanimljivo, jer se tu vidi sličnost sa nekadašnjim, gorepomenutim bogom Velesom sa kojim je nastupala zima i slabilo sunce, a uz Velesa je često išao i vuk. U Hercegovini postoji običaj da domaćin porani na Lučindan da pogleda u tor, da vidi kako mu stoka leži. Ako leži podvijenih nogu, biće zla zima i godina, a ako je opružila noge, biće blaga zima i rodna godina. I ovde se ogleda sličnost sa Velesom, jer je Veles „vladao“ stokom.




Na Lučindan se puštaju ovnovi da naskaču na ovce. Ako ovca ne da, kažu da će biti teška zima. Ako ovce lako primaju ovnove, veruje se da će proleće ranije doći. Čobanima se sprema svečani obrok za Svetog Luku, pite koje se u Hercegovini zovu „pazarice„.




U Srbiji se na Svetog Luku opasuju torovi da vukovi ne bi klali stoku, jer nastupa zima kada se vukovi približavaju selima. U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji na današnji dan uđe u kuću predviđa kakva će zima i godina biti. U Crnoj Gori se kaže da je duga na nebu pojas Svetog Luke.
Istog dana, 31. oktobra, slavi se i Sveti Petar Cetinjski, mitropolit crnogorski, ali o njemu ću pisati nekom sledećom prilikom. 🙂

AUTOR: Nataša Ilić – rokselana.com

Fotografije: Wikipedia, Pixabay. com, medias.rs, kurir.rs, mojkutak.ovh, srbin.info, bastabalkana.com, wallpaperup.com, manastir-lepavina.org, spc.rs, virtuelnimuzejdunava.rs, zainoo.com, opanak.rs, blog.hr