U celom svetu neprestano raste broj bolesti koje su povezanе sa srcem. Ogromna sredstva se troše za lečenje srca ali često uzrok nije samo u njemu. Srce se preterano napreže i oboleva kada loše rade krvni sudovi, a krvni sudovi prestaju pravilno da funkcionišu onda kada u podsvesti postoji neprevladan stres ili kada krv menja svoj sastav, što se takođe javlja kao posledica stresa.
Stvar je u tome što naša podsvest operiše ogromnim vremenskim intervalima. Pre hiljadu godina čoveka su mogli jednostavno ubiti i pojesti – stres je bio povezan sa opasnošću od ranjavanja, gubitka ruku, nogu, života. Zato je imuni sistem automatski uključivao zaštitni mehanizam – svi krvni sudovi su se naglo skupljali da bi se smanjio gubitak krvi u slučaju ranjavanja ili gubitka ekstremiteta. U krv su ubacivani proteini, koji bi pojačavali upalni proces, a upalni proces je pomagao zarastanju rane, zaustavljanju krvarenja, stvaranju zaštitne kraste.
Danas medicina priznaje da stres značajno doprinosi nastanku bolesti. Dalje medicina treba da dođe do zaključka, da glavni uzrok bolesti ipak nije stres, već nepravilan odnos prema njemu.
Nepravilan odnos prema stresu je neizbežna posledica gubitka ljubavi i vere. Ako vidimo Božiju volju u svakoj situaciji, ako shvatamo da se sve dešava radi ljubavi, tada nas neprijatnosti i bolesti jačaju, i očišćuju našu dušu. Ali, ako na stres reagujemo strahom, osuđivanjem ili uninijem, onda ga ne prevazilazimo, negativna osećanja se gomilaju i postepeno prodiru u podsvest. U tom slučaju krvni sudovi se sužavaju, sada već, na duže vreme, i upalni procesi se pojavljuju na mnogim mesitima našeg organizma. Počinju bolesti, čovek guši upale lekovima, pokušavajući da izleči kardio-vaskularne bolesti tabletama, a rezultati su sve gori.
Kao što je svaki čovek drugačiji, poseban, tako je i svaka njegova bolest drugačija, posebna. Ipak određene korelacije postoje.
Osnovni uzrok srčanih problema je nepodnošljivost bola koji nam nanosi bliska osoba. To je tema vezanosti za bliskog i voljenog čoveka, tema ljubomore, uvređenosti na druge i sebe pri uniženju želja i života. Jedan od pokazatelja vezanosti za drugu osobu je stanje bubrega. Vezanost deluje na bubrege – oni se stežu, skupljaju i tada je srce, da bi ispumpalo krv, prinuđeno da podigne pritisak.
Srce strada onda kada se čovek odrekne osobe koju voli, osobe koja mu je sudbinom prednaznačena, kada zbog toga neće biti rođeno dete koje im je predodređeno. Bilo je slučajeva kada je muškarac pokušao da zaboravi na voljenu ženu, a posle nekoliko dana pojavili bi mu se ozbiljni srčani problemi i on bi umirao pred očima najbližih. Zato, ishodeći iz logike morala i savesti, mi ne možemo uvek da damo pravilan odgovor na pitanja vezana za ljubav između muškarca i žene.
Povećana usredsređenost na ideale, obožavanje voljenog čoveka, često rađaju ogromnu podsvesnu uvredjenost, a čovek to čak i ne naslućuje.
U podsvest prodire sve ono što se često ponavlja, sve što se dešava praćeno burnim osećanjima. Podsvest ne zna za rok trajanja – naprimer, ako žena misli da ju je muž jako uvredio i napravi skandal, primivši sve što se desilo previše k srcu, onda će ona, faktički, mnogo godina nastaviti da pravi skandale unutra, u sebi, u podsvesti, i ne znajući da to čini. Sva naša osećanja se prenose deci i da ne bi osakatio život i zdravlje dece, pogubni, destruktivni proces se kod roditelja zaustavlja bolešću.
Ako se za vreme trudnoće roditelji svađaju i majka oseća nezadoljstvo sudbinom – kod deteta se može javiti želja da ne živi, a onda srčani mišić može prestati da se razvija. Kod deteta se može pojaviti urođena mana srca zato što su roditelji, međusobnim uvredama i pretenzijama, kod njega formirali program samouništenja.
Često se srčanim bolom blokira podsvesna agresija prema bliskoj osobi. U tom slučaju, lekovi će pomoći samom čoveku, ali će naneti štetu njegovim bližnjim. Uzimanje lekova je dozvoljeno ako se paralelno radi na sebi – moli se i očišćuje duša.
Zašto muškarci češće imaju probleme sa srcem, a kod žena se ređe sreću srčana obolenja? Kod svih „srčanih“ muškaraca može se videti jedna ista slika: njih su svesno ili nesvesno ubijale žene. Ispostavilo se, ukoliko se žena plaši da izgubi muškarca, uznemirana je, brine da njihova zajednička sudbina može doživeti krah, ona podsvesno uništava njegove glavne energetske strukture, i na to odmah reaguje srce.
Srce je povezano sa sudbinom. Energija naše sudbine, prošlih i budućih života, kontaktira sa srcem. Uvređenost na ljude koje nam je sudbina dala, to jest na roditelje, decu, voljenog čoveka – istovremeno predstavlja uvređenost na sudbinu, skrivenu agresiju prema svojoj sudbini. Saglasno tome, strada srce.
Ako je žena vezana za muža onda ga ubija svojim strahom, ljubomorom, brigom, uznemirenošću. Čak i kada je spremna da se povuče, potčini, oprosti, svejedno ga uništava.
Treba shvatiti da je naša volja uvek u drugom planu. Ako je odozgo suđeno da se rastanemo, ništa nećemo moći da promenimo i naši strahovi su beskorisni. Ako je muškarcu suđeno da bude sa nekom ženom, od nje ne može pobeći. Ali, ako ljubav počne da se pretvara u očekivanje, zavisnost, rađa strah i uninije, onda je to najgora varijanta da se zadrži voljeni čovek.
Naglo poboljšanje zdravlja muškaraca obolelih od srčanih bolesti nastupalo je upravo onda kada su, pre svega, na sebi radile njihove žene.
Ali postoje i druge činjenice koje svedoče da, ukoliko bi muškarac uspeo sebe da dovede u red, agresivnost njegove žene nekako je nestajala, iako ona za to vreme nije radila na sebi. To se objašnjava činjenicom da muškarac radi kao antena, a žena kao predajnik. Muško načelo je orijentisano na fine planove, na budućnost. U toj težnji preovladava informaciona komponenta. Kod žene je snažnije izražen energetski, čulni, materijalni aspekt. Ako muškarac ima nepravilan pogled na svet, poremećenu skalu vrednosti, onda žena, koristeći tu informaciju i realizujući je na energetskom nivou, svesno ili nesvesno, počinje da uništava muškarca kao davaoca nekvalitetne informacije. Znači, ogormni broj kardio-vaskularnih bolesti u svetu, kao i rak, kao i dijabetes, svedoči ne samo o agresivnosti, vezanostima žena, već i o nepravilnom pogledu na svet muškaraca.
Ne tako davno naučnici su došli do zaključka da prejedanje može dovesti do kardio-vaskularnih bolesti. A religija o tome govori već nekoliko hiljada godina.
Posle tridesete godine čovekov metabolizam se usporava. Posle četrdest-četrdeset pete usporavanje je još veće. Ranije normalna, uobičajena količina hrane, sada se pretvara se u višak. Treba se kretati više, a jesti manje. A u celom se svetu poslednjih decenija dešava suprotno. Kao rezultat toga u krvnim sudovima se taloži šljaka, kapilari se začepljuju, srce počinje da radi pod opterećenjem. A lekari ga neumorno leče smišljajući nove lekove. Predložiti čoveku da malo gladuje, posavetovati mu da drži dijetu, naučiti ga da mirno prihvata stres – mnogi specijalisti doživljavaju kao gubitak posla. Ako ne umemo ili nećemo pravilno da mislimo bićemo zbog toga kažnjeni.
Često jedući preko svake mere, čovek „jede“ svoj stres, svoj unutrašnji bol.
Čovekovo srce odmah reaguje na svaki gubitak energije i zato mu nanosi štetu sve što je povezano sa fizičkim i umnim prenaprezanjem. Srce strada i kada je čovek previše vezan za posao. Srce strada i onda kada čovek dugo trpi fizički bol, to jest bol je gubitak energije. Kada dođe do dugotrajnog odliva energije, srce može otkazati. Infarkt, eksplozija srca – u suštini je zaštitna funkcija čiji je cilj da blagovremeno spreči gubitak čovekove fine energije koja zamenjuje preteranu potrošnju energije fizičkog tela i svesti.
Kod stresa značjno pomaže ritmično kretanje, hodanje, plivanje, odlazak u prirodu. Vežbe disanja (zaustavljanje disanja), gladovanje, isključivanje logike, kritike, analize, to jest svesti, odricanje od želja – sve to, takođe, pomaže, ali ne garantuje izbavljenje od bolesti već samo stvara blagotvoran fon za izlečenje.
Ako čovek načini korak ka dobrodušnosti, ka ljubavi i Bogu, onda doalzi do ozdravljenja, a ako nastavi da se plaši, žali, da bude ogorčen, ozlojeđen, tada šansi za ozdravljenje i preživljavanje, u slučaju ozbiljnijih srčanih problema, praktično nema. Kroz žaljene za prošlošću i strah od budućnositi gubi se ogromna količina fine životne energije.
Da srce ne bi bolelo treba se pre svega osloboditi uvređenosti na bliske ljude. Treba unapred prihvatiti svaku uvredu i izdaju bliske osobe čuvajući pri tome ljubav, proći u mislima kroz moguću smrt voljene osobe i kroz sopstvenu smrt. Treba ponavljati da volimo Boga u voljenom čoveku i da ćemo svaki put kada dođe do kraha ljudske sreće sačuvati ljubav prema Bogu.
Ako ste se razboleli ne mislite o tome hoćete li uspeti da se promenite ili nećete. Jednostavno činite sve da pomognete svojoj duši. Potrebno je dovesti u red ne samo sebe, već i svoje potomke.
Ako ne želimo da pirhvatimo bol i pokušamo da pobegnemo od voljenog čoveka, pokušavajući da isprovociramo rastanak, obezvređujući, diskreditujući svoje osećanje, pokušavajući da upravljamo njime, onda, da bi spasili svoju dušu, moramo izgubiti sve ono zbog čega smo se odrekli ljubavi.
Prihvatiti Božiju volju, potčiniti se ljubavi, sačuvati ljubav u trenutku gubitka svega ljudskog, živeti osećanjem ljubavi, neprekidno stremiti njemu – to su osnovna pravila života i opstanka.
S.N. Lazarev
Preveo: A. M.Александар Мирковић
Izvor: Zvanični sajt S.N. Lazareva - http://www.lazarev.ru/index.php?option=com_content&view=article&id=2691&Itemid=35
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.