Svetu tajnu osvećenja ulja (jeleja) ponegde zovu jelej osvećenje
ili jeleosvećenje, a u Rusiji soborovanije (jer je po pravilu vrši
sabor sedmorice sveštenika, iako može i manji broj). Sastoji se iz više
molitava sveštenika i pomazivanja bolesnika osvećenim uljem, kroz koje
deluje Božija blagodat za isceljenje duše i tela. Ovom Svetom tajnom
leči se telo od njegove nemoći i čisti duša od njenih grehova.
Kao što je već poznato, sedam je svetih tajni. Neke su obavezne i
sveobuhvatne za sve vernike: Krštenje, Miropomazanje, Pokajanje i
Pričešće; Tajna Braka za većinu vernika, Sveštenstva za klir crkveni; a
Jeleosvećenja za bolesnike (telesne i duhovne).
Sveta tajna jeleosvećenja se može ponavljati više puta. Na njoj mogu učestvovati (po potrebi i više puta godišnje) svi verni, a osveštano ulje i brašno može koristiti svaki pravoslavno kršten i miropomazan vernik. Na poseban zahtev, za ovu Svetu tajnu bolesnik mora da se pripremi pokajanjem i ispovešću svojih pregrešenja, a posle ili pre jeleosvećenja pričešćuje se Svetim Hristovim Tajnama.
U naše vreme ovu Svetu tajnu vrše sveštenici i pojedinačno, samo na molbu vernika i to uglavnom u vreme vanrednih bolesti i većih iskušenja, a redovno se vrši u toku Velikog i Časnog Posta, na veće praznike i za vreme Božićnog posta. Svi verni koji učestvuju u Svetoj tajni jeleosvećenja mogu doneti spiskove ukućana i srodnika koje predaju svešteniku.
ČEMU SLUŽI JELEOSVEĆENjE I OD KAD POTIČE?
„Ako je neko među vama bolestan, neka prizove prezvitere crkovne, i neka se oni pomole Bogu za njega, pa će molitva pravednika iscijeliti one koje traže od Boga iscjeljenje.“ (Jak. 5, 14)
Ovako Sveti Apostol Jakov piše u svojoj poslanici i upravo to nam pokazuje u kojem vremenu i na koji način je ustanovljena Sveta tajna Jeleosvećenja (Tajna sveštanja masla). Crkva je ovu Svetu Tajnu ustanovila polazeći i od reči Gospodnjih, upućenih Njegovim učenicima kada ih je poslao na propoved: Bolesne isceljujte, gubave čistite… (Mt. 10, 8). Kao potvrda za ovo služe takođe reči svetog Jevanđeliste Marka, koji priča kako su sveti apostoli, kada ih je Gospod poslao na propoved, isceljivali bolesne: I otišavši propovedahu da se pokaju. I demone mnoge izgonjahu; i pomazivahu uljem mnoge bolesnike, i isceljivahu (Mk.6,12-13). Sve ovo svedoči o bogoustanovljenosti Svete Tajne Jeleosvećenja. Na osnovu crkvenih istorijskih spomenika dolazimo do zaključka da je Sveta Tajna Jeleosvećenja nad bolesnicima obavljana još u prvim i narednim vekovima Crkve Hristove.
U Svetoj tajni jeleosvećenja Bog Duh Sveti, silazi u pomoć kada se život čovečiji nađe u velikoj nevolji i opasnosti od bolesti i nemoći. Okrepljuje, snaži i leči bolesnika. Cilj ove Svete tajne je opraštanje grehova i povratak zdravlja obolelog. „Potom ga nađe Isus u hramu i reče mu: Eto postao si zdrav, više ne greši, da ti se što gore ne dogodi“. (Jn. 5, 14). Vršenje ove Svete tajne preneseno je na episkope i sveštenike zapovešću apostola. Sveti apostol Jakov piše sasvim jasno: „Boluje li ko među vama, neka dozove starešine crkvene, te neka čitaju molitvu nad njim i neka ga pomažu uljem u ime Gospodnje. I molitva vere pomoći će bolesniku, i podignuće ga Gospod, i ako je greh učinio oprostiće mu se“ (Jk. 5, 14-15)
Ovu Svetu Tajnu vrše sedmorica sveštenika, u crkvi, ako bolesnik može da ustane iz postelje, ili u domu, među sabranim ljudima. U skladu sa tim i sam čin se sastoji od sedam čitanja iz Apostola, sedam čitanja iz Jevanđelja, sedam molitava i isto toliko pomazivanja. Broj sedam izabran je u znak sedam darova Duha Svetoga, po primeru sedam molitava proroka Ilije kojima je zaključao nebo, i sedam pogruženja Nemana Sirijanca u Jordanu, nakon što se očistio od gube. U slučaju nužde Jeleosvećenje može da obavi i manji broj sveštenika.
Radi savršavanja Svete Tajne Jeleosvećenja postavlja se stočić i na njemu sud sa pšenicom ili brašnom, čija su zrna simvol začetka novog života, ozdravljenja od bolesti i sveopšteg vaskrsenja. Odozgo se stavlja „kandilo prazno“, to jest posuda u koju se uliva jelej, kao vidljivi znak blagodati isceljenja, i vino, kao znamen Krvi Hristove koja je izlivena za naše spasenje. Jelej i vino se sjedinjuju radi podražavanja leka koji je upotrebio milosrdni Samarjanin (Lk. 10, 30). Naokolo u pšenicu stavlja se sedam stručaca spremljenih za pomazivanje (obavijenih vatom); na stočić se takođe polažu Jevanđelje i krst. Sveštenici obučeni u felone staju oko stočića sa upaljenim svećama u rukama. Sveće se daju i svima prisutnima, počev od samog bolesnika. Ceo čin može se podeliti na tri sastavna dela:
1. Molebno pjenije,
2. Osvećenje jeleja i
3. Pomazivanje bolesnika jelejem.
Preostali jelej se u slučaju ozdravljenja bolesnika spaljuje u kandilu, a u slučaju smrti bolesnika njime se krstoobrazno poliva telo pokojnika. Za svakog bolesnika ovaj jelej se uvijek ponovo osvećuje.
U slučaju da se očekuje skora smrt bolesnika, Jeleosvećenje se može izvršiti i u skraćenom vidu.
U mnogim krajevima Srbije se osveštano ulje i brašno upotrebljavati na sledeći način:
Osvećenom brašnu dodati jedan kologram brašna (ili više, ako je više ukućana), umesiti ga sa svežom vodom, dodajući malo osvećene vodice (Bogojavljenske ili druge) i malo (najviše jednu supenu kašiku) osvećenog ulja i napraviti pogaču. Pogaču ispeći i kada se ohladi iseći na komadiće – veličine kocke šećera, i ostaviti na čist papir, duže vremena da se dobro osuše. Osušene komadiće (slični nafori) staviti u papirnu kesu, i sledećih, preporučljivo 40 dana, uz pojačanu molitvu, uzimati svako jutro posle jutarnje molitve (i nafore, ako ima) po jedan komadić na tašte, zatim gutljaj-dva osveštane vodice (ako ima) pa tek onda uzeti uobičajeni doručak ili dr. Ostatak osveštanog ulja može se upotrebiti stavljanjem nekoliko kapi u jelo, a ako je potrebno i pomazivanjem obolelog dela tela. Osveštane namirnice se mogu podeliti i sa drugim vernicima koji će ih po priloženom uputstvu sa verom i molitvom upotrebiti.
Jedanput godišnje, tačnije na Veliki Četvrtak, arhijerej čini Jeleosvećenje nad zdravima. Danas se ova praksa proširila te se Jeleosvećenje vrši i u ostale dane. Pri tom, pomazivanje se vrši samo jednom, na kraju čina.
Izvor Opanak.net
Sveta tajna jeleosvećenja se može ponavljati više puta. Na njoj mogu učestvovati (po potrebi i više puta godišnje) svi verni, a osveštano ulje i brašno može koristiti svaki pravoslavno kršten i miropomazan vernik. Na poseban zahtev, za ovu Svetu tajnu bolesnik mora da se pripremi pokajanjem i ispovešću svojih pregrešenja, a posle ili pre jeleosvećenja pričešćuje se Svetim Hristovim Tajnama.
U naše vreme ovu Svetu tajnu vrše sveštenici i pojedinačno, samo na molbu vernika i to uglavnom u vreme vanrednih bolesti i većih iskušenja, a redovno se vrši u toku Velikog i Časnog Posta, na veće praznike i za vreme Božićnog posta. Svi verni koji učestvuju u Svetoj tajni jeleosvećenja mogu doneti spiskove ukućana i srodnika koje predaju svešteniku.
ČEMU SLUŽI JELEOSVEĆENjE I OD KAD POTIČE?
„Ako je neko među vama bolestan, neka prizove prezvitere crkovne, i neka se oni pomole Bogu za njega, pa će molitva pravednika iscijeliti one koje traže od Boga iscjeljenje.“ (Jak. 5, 14)
Ovako Sveti Apostol Jakov piše u svojoj poslanici i upravo to nam pokazuje u kojem vremenu i na koji način je ustanovljena Sveta tajna Jeleosvećenja (Tajna sveštanja masla). Crkva je ovu Svetu Tajnu ustanovila polazeći i od reči Gospodnjih, upućenih Njegovim učenicima kada ih je poslao na propoved: Bolesne isceljujte, gubave čistite… (Mt. 10, 8). Kao potvrda za ovo služe takođe reči svetog Jevanđeliste Marka, koji priča kako su sveti apostoli, kada ih je Gospod poslao na propoved, isceljivali bolesne: I otišavši propovedahu da se pokaju. I demone mnoge izgonjahu; i pomazivahu uljem mnoge bolesnike, i isceljivahu (Mk.6,12-13). Sve ovo svedoči o bogoustanovljenosti Svete Tajne Jeleosvećenja. Na osnovu crkvenih istorijskih spomenika dolazimo do zaključka da je Sveta Tajna Jeleosvećenja nad bolesnicima obavljana još u prvim i narednim vekovima Crkve Hristove.
U Svetoj tajni jeleosvećenja Bog Duh Sveti, silazi u pomoć kada se život čovečiji nađe u velikoj nevolji i opasnosti od bolesti i nemoći. Okrepljuje, snaži i leči bolesnika. Cilj ove Svete tajne je opraštanje grehova i povratak zdravlja obolelog. „Potom ga nađe Isus u hramu i reče mu: Eto postao si zdrav, više ne greši, da ti se što gore ne dogodi“. (Jn. 5, 14). Vršenje ove Svete tajne preneseno je na episkope i sveštenike zapovešću apostola. Sveti apostol Jakov piše sasvim jasno: „Boluje li ko među vama, neka dozove starešine crkvene, te neka čitaju molitvu nad njim i neka ga pomažu uljem u ime Gospodnje. I molitva vere pomoći će bolesniku, i podignuće ga Gospod, i ako je greh učinio oprostiće mu se“ (Jk. 5, 14-15)
Ovu Svetu Tajnu vrše sedmorica sveštenika, u crkvi, ako bolesnik može da ustane iz postelje, ili u domu, među sabranim ljudima. U skladu sa tim i sam čin se sastoji od sedam čitanja iz Apostola, sedam čitanja iz Jevanđelja, sedam molitava i isto toliko pomazivanja. Broj sedam izabran je u znak sedam darova Duha Svetoga, po primeru sedam molitava proroka Ilije kojima je zaključao nebo, i sedam pogruženja Nemana Sirijanca u Jordanu, nakon što se očistio od gube. U slučaju nužde Jeleosvećenje može da obavi i manji broj sveštenika.
Radi savršavanja Svete Tajne Jeleosvećenja postavlja se stočić i na njemu sud sa pšenicom ili brašnom, čija su zrna simvol začetka novog života, ozdravljenja od bolesti i sveopšteg vaskrsenja. Odozgo se stavlja „kandilo prazno“, to jest posuda u koju se uliva jelej, kao vidljivi znak blagodati isceljenja, i vino, kao znamen Krvi Hristove koja je izlivena za naše spasenje. Jelej i vino se sjedinjuju radi podražavanja leka koji je upotrebio milosrdni Samarjanin (Lk. 10, 30). Naokolo u pšenicu stavlja se sedam stručaca spremljenih za pomazivanje (obavijenih vatom); na stočić se takođe polažu Jevanđelje i krst. Sveštenici obučeni u felone staju oko stočića sa upaljenim svećama u rukama. Sveće se daju i svima prisutnima, počev od samog bolesnika. Ceo čin može se podeliti na tri sastavna dela:
1. Molebno pjenije,
2. Osvećenje jeleja i
3. Pomazivanje bolesnika jelejem.
Preostali jelej se u slučaju ozdravljenja bolesnika spaljuje u kandilu, a u slučaju smrti bolesnika njime se krstoobrazno poliva telo pokojnika. Za svakog bolesnika ovaj jelej se uvijek ponovo osvećuje.
U slučaju da se očekuje skora smrt bolesnika, Jeleosvećenje se može izvršiti i u skraćenom vidu.
U mnogim krajevima Srbije se osveštano ulje i brašno upotrebljavati na sledeći način:
Osvećenom brašnu dodati jedan kologram brašna (ili više, ako je više ukućana), umesiti ga sa svežom vodom, dodajući malo osvećene vodice (Bogojavljenske ili druge) i malo (najviše jednu supenu kašiku) osvećenog ulja i napraviti pogaču. Pogaču ispeći i kada se ohladi iseći na komadiće – veličine kocke šećera, i ostaviti na čist papir, duže vremena da se dobro osuše. Osušene komadiće (slični nafori) staviti u papirnu kesu, i sledećih, preporučljivo 40 dana, uz pojačanu molitvu, uzimati svako jutro posle jutarnje molitve (i nafore, ako ima) po jedan komadić na tašte, zatim gutljaj-dva osveštane vodice (ako ima) pa tek onda uzeti uobičajeni doručak ili dr. Ostatak osveštanog ulja može se upotrebiti stavljanjem nekoliko kapi u jelo, a ako je potrebno i pomazivanjem obolelog dela tela. Osveštane namirnice se mogu podeliti i sa drugim vernicima koji će ih po priloženom uputstvu sa verom i molitvom upotrebiti.
Jedanput godišnje, tačnije na Veliki Četvrtak, arhijerej čini Jeleosvećenje nad zdravima. Danas se ova praksa proširila te se Jeleosvećenje vrši i u ostale dane. Pri tom, pomazivanje se vrši samo jednom, na kraju čina.
Izvor Opanak.net
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.