Благовести спадају у радосне догађаје и радосне хришћанске празнике. Славе се увек 7. априла, тачно девет месеци пре Божића. То је један од 12 највећих хришћанских празника који се слави се у знак сећања на "благу вест", када је, према црквеном учењу, арханђел Гаврило објавио Богородици да је Дух Свети њу одабрао да буде мајка Исусу Христу. По народном обичају, на Благовести се устаје рано, а празник нарочито славе жене које тог дана моле Богородицу за пород
Благовести значе радосно сазнање.
Архангел Гаврило је послат да донесе радосне вести пресветој богородици Марији.
Дао јој је бели крин и објавио да је она изабрана да буде та која ће донети на свет
господа. Од тада је овај цвет у историји цркве симболизовао љубав, чистоту и невиност.
Хришћани верују
да је архангел Гаврило речима "Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом",
отворио историју Новог завета којом почиње спасење читавог човечанства.
Зато, иако постоји веровање да до Ускрса није лепо веселити се, Благовести се у
српском народну увек прослављају радосно и са много живописних обичаја.
Дан после
празника Благовести, црква слави Светог архангела Гаврила који је, према
записима Четворојеванђеља, задужен за радосне вести.
Благовести
Благовести - то је празник када светкујемо долазак Архангела Гаврила који је
јавио Богородици благу вест да ће она зачети од Духа Светога (без мушкарца) и
родити Сина Божијег као Сина Човечијег, са именом Исус Христос.
Пресвета Дева Марија је пристала на то тек пошто је проверила Архангела. Јер
она се тајно заветовала Богу да ће увек бити девојка, а то је знао само Бог,
њен тобожњи муж Јосиф и она сама. Она је знала из Библије да се и ђаво може
јавити у облику светлог Ангела. Зато није била лаковерна, као наша прамати Ева.
На празник Благовести, Богородица је својом послушношћу Богу исправила Евин
грех непослушности. Ева је употребила своју слободу на зло и на радост ђавола,
а Богородица је употребила своју слободу на свету службу Богу и смирено
ускликнула "Ево слушкиње Господње, нека ми буде по твојој речи!" Благовести
се празнују 25. марта по старом (7. априла по новом) календару.
Митрополит
Амфилохије, Епископ Данило - Нема лепше вере од хришћанске
На Благовести се у неким крајевима Србије још и данас одржао обичај да се на овај
празник што раније устаје, чак у само зору. Дан треба да почне песмом девојака,
а да се заврши општим весељем целе породице и читавог места. Симболично, обичај
се и данас зове ранило.
Док Благовести не прођу, људи се још увек боје зиме. Ипак, од овог дана, веровање
каже, и природа се буди, па Благовести треба посветити Богу и прослављању живота
и никако не треба радити. Старији кажу да је ово толико велики празник да на њега
"ни птице у шуми не савијају гнезда".
Због веровања да се на овај дан и гмизавци буде из зимског сна, народ каже да на
Благовести никако не треба спомињати змије! У неким крајевима Србије се и данас
на овај празник могу видети деца како иду око куће лупајући, правећи галаму и вичући:
"Беж'те змије и гуштери, беж'те змије и гуштери!"
Опште раширено веровање је да се на овај дан треба умити у потоку или реци, а да
треба избегавати чешљање и прављење или куповину нове обуће. Благовести нарочито
славе жене - оне које желе пород, на данашњи дан одлазе у цркве и манастире где
су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици.
Добро је на овај дан умити се у реци или потоку, а Благовести нарочито славе
жене. Оне које желе пород одлазе у цркве и манастире где су иконе посвећене Благовестима
и моле се Богородици.
Девојке би
уочи овога дана накупиле сувих гранчица и дрва, од којих је разбуктавана велика
ватра, обично на каквом брду или сеоском раскршћу.
Чак иако не верујете у ове обичаје и сматрате их "бапским" причама, данашњи
дан проведите поред својих најмилијих. Причајте, шалите се и смејте се. Видећете,
љубав ће вам се вратити стоструко!
Старији причају да се у ноћи уочи Благовести могу видети ватре које горе на местима
где је скривено неко закопано благо. Зато је у ранијим деценијама било мого оних
који током ноћи уочи овог празника уопште нису спавали, чекајући "знак"
који ће их одвести до славе и богатства.
Текст у целости преузет са сајта У поверењу...
Хришћани верују да је архангел Гаврило речима "Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом", отворио историју Новог завета којом почиње спасење читавог човечанства.
Зато, иако постоји веровање да до Ускрса није лепо веселити се, Благовести се у српском народну увек прослављају радосно и са много живописних обичаја.
Дан после празника Благовести, црква слави Светог архангела Гаврила који је, према записима Четворојеванђеља, задужен за радосне вести.
Благовести - то је празник када светкујемо долазак Архангела Гаврила који је јавио Богородици благу вест да ће она зачети од Духа Светога (без мушкарца) и родити Сина Божијег као Сина Човечијег, са именом Исус Христос.
Пресвета Дева Марија је пристала на то тек пошто је проверила Архангела. Јер она се тајно заветовала Богу да ће увек бити девојка, а то је знао само Бог, њен тобожњи муж Јосиф и она сама. Она је знала из Библије да се и ђаво може јавити у облику светлог Ангела. Зато није била лаковерна, као наша прамати Ева.
На празник Благовести, Богородица је својом послушношћу Богу исправила Евин грех непослушности. Ева је употребила своју слободу на зло и на радост ђавола, а Богородица је употребила своју слободу на свету службу Богу и смирено ускликнула "Ево слушкиње Господње, нека ми буде по твојој речи!" Благовести се празнују 25. марта по старом (7. априла по новом) календару.
Митрополит Амфилохије, Епископ Данило - Нема лепше вере од хришћанске
На Благовести се у неким крајевима Србије још и данас одржао обичај да се на овај празник што раније устаје, чак у само зору. Дан треба да почне песмом девојака, а да се заврши општим весељем целе породице и читавог места. Симболично, обичај се и данас зове ранило.
Док Благовести не прођу, људи се још увек боје зиме. Ипак, од овог дана, веровање каже, и природа се буди, па Благовести треба посветити Богу и прослављању живота и никако не треба радити. Старији кажу да је ово толико велики празник да на њега "ни птице у шуми не савијају гнезда".
Због веровања да се на овај дан и гмизавци буде из зимског сна, народ каже да на Благовести никако не треба спомињати змије! У неким крајевима Србије се и данас на овај празник могу видети деца како иду око куће лупајући, правећи галаму и вичући: "Беж'те змије и гуштери, беж'те змије и гуштери!"
Опште раширено веровање је да се на овај дан треба умити у потоку или реци, а да треба избегавати чешљање и прављење или куповину нове обуће. Благовести нарочито славе жене - оне које желе пород, на данашњи дан одлазе у цркве и манастире где су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици.
Девојке би уочи овога дана накупиле сувих гранчица и дрва, од којих је разбуктавана велика ватра, обично на каквом брду или сеоском раскршћу.
Чак иако не верујете у ове обичаје и сматрате их "бапским" причама, данашњи дан проведите поред својих најмилијих. Причајте, шалите се и смејте се. Видећете, љубав ће вам се вратити стоструко!
Старији причају да се у ноћи уочи Благовести могу видети ватре које горе на местима где је скривено неко закопано благо. Зато је у ранијим деценијама било мого оних који током ноћи уочи овог празника уопште нису спавали, чекајући "знак" који ће их одвести до славе и богатства.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.