Остваривање жеља

                     

Веома мало људи схвата која је улога мисли у космосу, колико су оне моћне и зашто треба размишљати о мислима. Свака жеља се остварује и само од тога докле се протеже мисао, зависи када ће се остварити ономе ко било шта помисли, односно прихвати надошлу идеју. Мисао је носилац информација, а садржај мисли обликује жеље, вољу, веру, менталне представе и намере.

  Људи својим мислима утичу на кристале, биљке, инсекте, животиње и друге људе, а најснажније на себе. Нико не може разболети друго биће мислима, али себе свакако може. Од мисли зависи квалитет и трајање људског живота. Када човек зна да мисли, тада зна да ни о чему не одлучује сам, јер је мисаоно повезан са извором свега постојећег. Личност мора до те мере да се освести да схвати постојање духа, а тек тада може да на прави начин обликује своје жеље. Ко жели да овлада жељама, након што зна да су жеље невероватно моћне и једнако опасне, може да научи процедуру која следи, за остваривање жеља. То је и најбољи тест за свест о достигнутом душевном нивоу.

„Кад је Бог желео да створи свет из опште разумске супстанце, био је миран и замишљен, другим речима, имао је пред собом идеалан будући свет. У својим мислима је држао супстанцу из које је требало да створи свет толико дуго док њене вибрације нису постале ниже, а онда је изговорио РЕЧ, и свет је био створен. Он је заправо, направио ментални модел у који се улила супстанца потребна за стварање света. Тако је створен живот према моделу у Његовој свести“.[1]

Дакле, при остваривању жеља, прво се мисаоно обликује жива ментална слика оног што се жели и таква слика држи чврсто у мислима, толико дуго да у свести постане потпуно јасна – док се жеља не уобличи у универзалној супстанци. Да би се постигао очевидан резултат, после прихватања уобличене жеље од стране универзалне супстанце, потребан је одлучујући корак (помислити/рећи): 'Нека буде'!

Затим се слика напусти и поглед усмери ка универзалној супстанци.[2] Тада се све што је у вези са жељом преобличава, усклађује са заметком идеје, те се после само пар тренутака остварује жеља на основу идеалне слике. За процедуру је потребна искрена вера, једнака искреном покајању.

Познато је да је човек према шаблону створени ритмички механизам/организам усклађен са космичким циклусима, који када се освести има Божје способности. Исто тако је познато да речи произилазе из мисли, али није установљено чијих. Када човек не може да замисли своју будућност, то значи да је нема, јер се вера поистовећује са жељом. И када нешто знате, то не значи да сте схватили то што "знате". Дуг је мисаони пут до усвајања и примене знања.

Напомене:

[1] Bard Spalding, Životi i učenja majstora dalekog istoka, стр. 31 и 32.
[2] Та супстанца је део Бога, живих бића и свега постојећег. У њој је садржано све што је потребно свести. Бог дозвољава да се том супстанцом служи свако ко је у стању да је употреби, било свесно, било несвесно. Време остварења идеје зависи од вере и искрености прихватања.
  

Текст у целости преуѕет са сајта Снага мисли Светозар Радишић