ВЕЛИКА СУБОТА
У
суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже
од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато
што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и
тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао,
“Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63). „Рече им Пилат: Имате стражу,
идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и
запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику Суботу, телом у гробу, а
душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада
владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ
душе праведника из ада увео у рајска насеља.
Тропар (глас 2):
Честити Јосиф са Крста је скинуо Твоје пречисто тело и плаштаницом чистом обавио, и прелио мирисима и у нови гроб положио.
Начин прослављања
Јутрење
Велике суботе у новије време не служи се рано изјутра, већ на Велики
петак увече. Пред Христовим гробом, уз кађење и држање свећа, врши се
слика Христовог погреба. Уз читање целог 118/119 Псалма певају се
статије - стихови у којима се слави умрли Спаситељ као Васкрсење и Живот
и изражава бол, жалост и туга Пресвете Богородице. Све је ово подељено
на три статије. У канону Велике суботе, чије су песме написали Марко
Идрунтски (од прве до четврте) и Косма Мајумски (од шесте па до краја),
док је ирмосе прве четири песме писала монахиња Касија (810), слави се
победа Христова над смрћу и први пут се сазнаје да је овај шабат, ова
благословена субота у којој Спаситељ лежи мртав, преблагословена субота.
У њој је Спаситељ уснуо, уз Његово обећање да ће Васкрснути у трећи
дан.
При
крају јутрења, плаштаница се носи три пута око храма, а после њеног
поновног полагања у гроб, чита се пред њом Језекиљево пророштво о
васкрсењу мртвих (Јез 37,1-14), Апостол и Јеванђеље. Великосуботном
Литургијом Св. Василија Великог почиње Васкрсење. Све до читања
Апостола, свештеник служи ову Литургију у црној одежди, а потом облачи
белу, јер су се у току ове литургије крштавали оглашени, који су се
током целог Васкршњег поста припремали уздржавањем од хране, молитвама и
поукама за крштење, које се увек врши у белим одеждама. Једино на овој
Литургији, Јеванђеље се не чита са амвона или са царских двери, већ на
Христовом гробу, јер је Анђео на гробу Господњем објавио мироносицама
вест о Христовом Васкрсењу. Велика субота је једина субота у години када
се пост састоји у сухоједењу.
Народни обичаји
Велика
субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за
дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, приправља рухо, боје
јаја, по правилу изјутра пре изласка сунца. У Хомољу месе колач -
васкршњак - окићен босиоком, као и мањи колачићи. У југоисточном Банату
месе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива
вином и окади. На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне
радове.
У
Републици Српској, Поповом пољу, Велику суботу зову и Црвена субота и
тада "масте", односно боје јаја у црвено. Фарбају их тако што улију воду
у лонац и у њу сипају црвену боју или вразило. Затим се запали провлак
воштанице па се њом праве шаре по јајима. Обично су то биљни мотиви, са
представама сунца, месеца и крстића. Кад вода проври, стављају јаја и
кувају све док три пута не очитају "Оче наш.." или једном "Верујем..".
Искуство је показало, да је то време довољно да се јаја скувају. Када се
јаја охладе, жене их отиру крпом једно по једно при чему се показују
шаре. У кућама које су имале смртни случај, јаја се фарбају у тамно
црвено, црно или "масте" у чађи. Јаја искључиво боји женска чељад.
Извор Светиње браничева
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.