уторак, 04. јул 2017.

Савремена депресија

Пораст броја психичких обољења се, пре свега, може објаснити тиме што су многи људи изгубили истински смисао живота. Духовни. Главни узрок неурозе нису стресови и непријатности, већ човекова личност. Филозофија хедонизма „једи, пиј, забављај се“ исисава задовољство из таквог живота. Пре или касније, човек постаје свестан лажности овог пута/  

Природа неуротичних поремећаја се за последњих 10-15 година битно изменила, постала је компликованија, хаотичнија. Стално расте неразумевање међу најближима. Људи као да су се “отргли са ланца”: журе да живе, плаше се да ће остати усамљени и журе да сами “одраде” и “среде” своју судбину. Зато су ране полне везе постале норма, број абортуса се повећава, а невенчани бракови већ одавно никога не чуде.
Све ове појаве су повезане са специфичностима савремене депресије. Корен је у томе што наведени модели понашања нису својствени људској природи. Често нам их намеће друштво у коме живимо. Човекова природа се противи овом наметнутом моделу, само што људи то сами не схватају. Конфликт се претвара у неурозу, која изазива депресију. Најчешће на консултацију код мене долазе жене. Долазе у сузама: свуда унаоколо су издаја, преваре, клевета, лаж. Жалбе су типичне: “Муж је хладан и равнодушан, деца су одрасла, усамљена сам”. За жене су, као и у сва времена, актуелни проблеми усамљености, недостатка љубави, пажње и бриге. Таква је женска природа. Узгред да кажем, крајње ретко долазе жене са депресијом зато што не напредују у каријери, и то је природно.
Статистика тврди да се жене разбољевају два пута чешће него мушкарци. Зашто? Можда мушкарци имају посебан имунитет на депресију? Не, објашњење је крајње једноставно - они се много ређе од жена обраћају за лекарску помоћ, дајући предност томе да симптоме депресије гуше алкохолом, да узимају лекове, да “уроне” у посао.
По правилу, више су подвргнуте депресији жене од 35 до 45 година. Обично у то време наступа криза средњих година. Прво полувреме живота је већ одиграно, деца су поодрасла, појављује се криза у брачним односима. Спољашњи изглед више није као у 20-годишње девојке. Можда се догађа и да здравље почиње да попушта, накупља се замор, умор. Жена промишља о животним вредностима, осврнула се и схватила - иза ње је већ велики део живота. Шта даље? Да износи још неколико хаљина или још неколико пари ципела? Да направи нову фризуру? Да оде у иностранство на одмор? Да, није ни то лоше. Али, све је то већ било. Нешто недостаје. Шта?
Често од жена које долазе код мене чујем да су изнутра празне и да немају снаге да живе. Знате, душевно стање савременог човека се може упоредити са крчагом разбијеним у парампарчад. Људи иду са гомилом крхотина у себи и рањавају и себе и околину. Делимично се пораст броја психичких болести може објаснити тиме што се људи налазе у “сталној трци”, организам не може да издржи преоптерећење, лавине информација, стресова. Међутим, пораст броја психичких обољења се, пре свега, може објаснити тиме што су многи људи изгубили истински смисао живота. ДУХОВНИ.
Невоља је у томе што сваки човек самостално прави своју лествицу вредности. Али, не гради је на чврстом духовном темељу, већ на сопственим представама о животу. Главни узрок неурозе нису стресови и непријатности, већ човекова личност. И то личност која се налази у унутрашњем нескладу. У сваког човека је, од рођења, уткана духовна основа. Добро би било да се она развија и умножава. Али, човек живи у таквој средини где га са свих страна зову: Узми све што ти живот пружа! Дакле, ако ниси откинуо од живота “најслађе парче” - онда је све то ужасно, то је све лоше и твој живот је неуспешан. Људи се пецају на овај мамац. Филозофија хедонизма “једи, пиј, забављај се” исисава задовољство из таквог живота. Пре или касније, човек постаје свестан лажности овог пута.
Наметнути и лажни систем вредности руши се као кула од карата. Човек трпи потпуни крах. И, неизбежно поставља себи питање: зашто, у име чега вреди живети? Ако нема одговора, човек онда запада у тугу, жалост, депресију. Богатство, успех и каријера не спасавају од депресије и неуроза. Један мудар човек је рекао: “Не желим вам ни богатство, ни славу, ни успех, чак ни здравље, већ само душевни мир. То је главно. Ако будете имали мир - бићете срећни”.
Повишен ниво човекових неостварених жеља увек оставља у души осећање незадовољства, туге, горчине, озлојеђености. А, туга долази кад нека страст није нашла задовољење. Нпр. човек није добио жељени износ новца. И, почела је да ради неуроза јер она ради при СУДАРУ ЖЕЉЕНОГ И СТВАРНОГ. А, ако се приоритети поставе другачије: на првом месту - духовне вредности, па тек онда - каријера, успех, скупе ствари, тада материјални неуспеси неће поколебати човеков унутрашњи духовни ослонац.
Осим тога, ако се жена остварила професионално, достигавши вртоглави успех, то уопште не значи да у њеној души влада мир. Остварила је оно о чему је сањала. Њен пут није био лак: да би се газило преко других, треба добро обрадити своју савест да је не узнемирава због “ситница”. По правилу, егоистичне каријеристкиње су дубоко несрећне особе. Њихова околина види само спољашњи сјај, а у њиховој души је иста она гомила крхотина. Осим тога, жене које су свој живот посветиле каријери - или уопште немају породицу или је она на ивици распада: муж је почео да гледа са стране, деца су постала необуздана. И, ове чињенице изазивају неурозу.
Статистика тврди да је, отприлике, сваки пети неуротичан случај повезан с тиме што је човек изгубио смисао или нема смисао живота, или је повезан с конфликтима вредности. У ствари, скоро свака неуроза има духовни корен. Лекар треба да одреди шта у човековим патњама има непосредно духовни узрок, што значи да подлеже духовном лечењу, а шта је у његовим осећањима изазвано поремећајима делатности функција мозга, а понекад и целог организма. Ако су откривени и једни и други разлози, човеку су истовремено потребне и духовне и психијатријске методе лечења. У таквим случајевима, духовно оздрављење може да доведе до психијатријског и физичког оздрављења.
Ми, пре свега, тражимо духовне изворе, духовни узрок депресије. Покушавамо да разјаснимо зашто је код човека неправилно формирана лествица животних вредности. Приступ је сасвим индивидуалан. Нпр. један пацијент који пати од хроничне неурозе је признао: “Разједа ме завист. Чим видим да комшија или познаник има нешто боље, не могу да се смирим, као да горим изнутра”. Како да му за такву болест препишем по једну таблету три пута дневно? Пракса показује да олакшање код пацијената наступа тек онда када почиње да се говори о души, о покајању. Уз пристанак пацијента и по његовој жељи, покушавамо да оценимо симптоме болести са духовних позиција. Услед тога, код човека се мења поглед на свет. Он учи да правилно прима ударце судбине, да адекватно реагује на њих. Велик је и тежак посао осмислити свој духовни свет, вредности, погледе...
Психијатар и психолог Димитриј Авдејев
Извор: saborna-crkva.com 


Tекст преузет са Пријатељибожији

Нема коментара:

Постави коментар