”На свему захваљујте; јер је ово воља Божија за вас у Христу Исусу” (1.посланица Солуњанима 5, 18)
Незадовољство и гунђање надолазе лагано и спонатно из нас, просто природно. Размислите како је децу потребно научити да кажу ”Хвала”. Деца то не знају сама да учине, морамо их учити, али их не морамо учити да буду незахвални – то им је у природи.
А ми смо сви велика деца по питању односа са Богом и ми умемо да будемо страшно незахвални према Богу. Он нам свакодневно даје толико много, али ми увек гледамо шта НЕМАМО. Ми се жалимо, гунђамо, незахвални смо јер немамо одређене ствари. Не заборавите да Бог узима у велики обзир нашу назахвалност.
Сећате ли се приче када је 10 губаваца запомагало Господу Христу да их излечи. Господ им је рекао да иду код свештеника ради очишћења од губе и у путу су се излечили, али се само 1 вратио да захвали Исусу. Господ је питао ”зар није било 10 вас. Осталих 9 где су?” Он је приметио. Он примећује кад смо ви и ја незахвални, када Му се не захваљујемо за многа добра.
Ми смо у 2 случаја изразито незахвални – прво је кад је много тешко, кад нам је живот у расулу. Тад је много тешко да исказујемо захвалност Богу. Тешко је захваљивати се кад су вам животни услови тешки и ужасни. А други случај је када све у вашем животу иде фантастично. Када Бог излива своје благослове на нас, када живимо у изузетним животним условима, јако често се дешава да постајемо врло незахвали.
Сетите се човека из Старог Завета Набукодоносора, који је био халдејски цар. То царство је остало познато до данас, по величанственом граду Вавилону, који је био највећи град тадашњег времена. По том граду се касније назвало и цела царство. Бог је тако страховито много благословио Набукодоносора, а он је био испуњен трулим поносом. Пророка Данило га је упозорио да ће бити строго кажњен због бесмисленог поноса и не одавања славе Богу.
Једне прилике је цар шетао својим царским двором и рече у себи; ”Није ли то Вавилон велики што га ЈА сазидах јаком силом СВОЈОМ да је столица царска и слава величанству МОЈЕМУ?” Док је још то говорио дође глас са неба и рече му; ”Теби се говори царе Набукодоносоре, царство се узе од тебе.” И цар у трен ока изгуби ум.
Живео је са пољским зверима, хранио се травом као што се хране говеда, порасле су му длаке као пера у орла и нокти као код птица. И тако је било 7 година.. Када је после 7 година био потпуно сломљен, када је све изгубио, када се сасвим понизио, Бог му је повратио ум. Тог тренутка је Набукодоносор заблагодарио Богу, узнео му хвалу и славу, и та кратка хвала је остала записана у књизи пророка Данила и завршава се овако; ”Сада ја Набукодоносор хвалим, узвишујем и славим цара небескога, чија су сва дела истина и чији су путеви праведни и који може оборити оне који ходе поносито.” (Данило 4, 37)
Цар Набукодоносор је постао захвалан Богу, али није могао доћи до такве спознаје док га Бог није сасвим унизио.
Можда сте и ви исти такви. Можда се ствари тако добро одвијају у вашем животу да сте постали веома незахвални и испуњени собом, јер верујете да сте ВИ све то створили у вашем животу, да сте ВИ ти који сте учинили да вам посао иде тако добро, верујете да је то све захваљујући ВАШОЈ способности, памети и раду.
Шта је то што ви имате, а да нисте примили као дар? СВЕ што имате долази од Бога. Ваше способности, таленти, умеће, срећне околности, све је дар од Бога. Без обзира да ли имате јако много или немате ништа, дајте славу и хвалу Господу. Јер све што имате је дар од Бога. Будите захвални Богу на оном што имате.
Текст у целости преузет са блога Топциљ Весне Биорац
Незадовољство и гунђање надолазе лагано и спонатно из нас, просто природно. Размислите како је децу потребно научити да кажу ”Хвала”. Деца то не знају сама да учине, морамо их учити, али их не морамо учити да буду незахвални – то им је у природи.
А ми смо сви велика деца по питању односа са Богом и ми умемо да будемо страшно незахвални према Богу. Он нам свакодневно даје толико много, али ми увек гледамо шта НЕМАМО. Ми се жалимо, гунђамо, незахвални смо јер немамо одређене ствари. Не заборавите да Бог узима у велики обзир нашу назахвалност.
Сећате ли се приче када је 10 губаваца запомагало Господу Христу да их излечи. Господ им је рекао да иду код свештеника ради очишћења од губе и у путу су се излечили, али се само 1 вратио да захвали Исусу. Господ је питао ”зар није било 10 вас. Осталих 9 где су?” Он је приметио. Он примећује кад смо ви и ја незахвални, када Му се не захваљујемо за многа добра.
Ми смо у 2 случаја изразито незахвални – прво је кад је много тешко, кад нам је живот у расулу. Тад је много тешко да исказујемо захвалност Богу. Тешко је захваљивати се кад су вам животни услови тешки и ужасни. А други случај је када све у вашем животу иде фантастично. Када Бог излива своје благослове на нас, када живимо у изузетним животним условима, јако често се дешава да постајемо врло незахвали.
Сетите се човека из Старог Завета Набукодоносора, који је био халдејски цар. То царство је остало познато до данас, по величанственом граду Вавилону, који је био највећи град тадашњег времена. По том граду се касније назвало и цела царство. Бог је тако страховито много благословио Набукодоносора, а он је био испуњен трулим поносом. Пророка Данило га је упозорио да ће бити строго кажњен због бесмисленог поноса и не одавања славе Богу.
Једне прилике је цар шетао својим царским двором и рече у себи; ”Није ли то Вавилон велики што га ЈА сазидах јаком силом СВОЈОМ да је столица царска и слава величанству МОЈЕМУ?” Док је још то говорио дође глас са неба и рече му; ”Теби се говори царе Набукодоносоре, царство се узе од тебе.” И цар у трен ока изгуби ум.
Живео је са пољским зверима, хранио се травом као што се хране говеда, порасле су му длаке као пера у орла и нокти као код птица. И тако је било 7 година.. Када је после 7 година био потпуно сломљен, када је све изгубио, када се сасвим понизио, Бог му је повратио ум. Тог тренутка је Набукодоносор заблагодарио Богу, узнео му хвалу и славу, и та кратка хвала је остала записана у књизи пророка Данила и завршава се овако; ”Сада ја Набукодоносор хвалим, узвишујем и славим цара небескога, чија су сва дела истина и чији су путеви праведни и који може оборити оне који ходе поносито.” (Данило 4, 37)
Цар Набукодоносор је постао захвалан Богу, али није могао доћи до такве спознаје док га Бог није сасвим унизио.
Можда сте и ви исти такви. Можда се ствари тако добро одвијају у вашем животу да сте постали веома незахвални и испуњени собом, јер верујете да сте ВИ све то створили у вашем животу, да сте ВИ ти који сте учинили да вам посао иде тако добро, верујете да је то све захваљујући ВАШОЈ способности, памети и раду.
Шта је то што ви имате, а да нисте примили као дар? СВЕ што имате долази од Бога. Ваше способности, таленти, умеће, срећне околности, све је дар од Бога. Без обзира да ли имате јако много или немате ништа, дајте славу и хвалу Господу. Јер све што имате је дар од Бога. Будите захвални Богу на оном што имате.
Текст у целости преузет са блога Топциљ Весне Биорац
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.