уторак, 18. јул 2017.

Evo šta se dešava u telu kad legnemo na zemlju ili je dotaknemo bosim nogama: kako deluje uzemljenje

Redovno snadbevanje tela slobodnim elektronima iz zemlje doprinosi očuvanju zdravlja, tvrde stručnjaci koji promovišu uzemljenje! 

evo_sta_se_desava_u_telu_kad_legnemo_za_zemlju_ili_je_dotaknemo_bosim_nogama_kako_deluje_uzemljenje_1.jpg

Iz vedske perspektive, kao i stajališta mnogih starih religija, postoji Bog - Otac - transcendentalni, nevidljivi aspekt Boga i Bog - Majka, materijalni oblik Boga ili očitovana priroda. Sunce simboliše duh, a Zemlja telo. I vedska astrologija i zapadna drže da stanje Sunca (predstavlja takođe kralja i oca) u našem horoskopu pokazuje stanje fizičkog zdravlja. Ali, postoji li još nešto "nevidljivo" što dolazi iz Majke Zemlje i što je neophodno za naše zdravlje. Po definiciji, zdravlje je homeostaza, dakle ravnoteža. Naše zdravlje, kao i dete da bi se najbolje razvijalo, treba da ima majku.
Šta se događa kada je čovek izolovan i od Sunca i od prirodnih zemaljskih ritmova i elektriciteta? Alarmantnost takvog stanja pokazali su eksperimenti u Maks Plankovom institutu u Nemačkoj 1960 - ih i 1970 - ih godina. U eksperimentu koji je trajao niz godina i uključio stotine ljudi, istraživači su namerno izolovali dobrovoljce tokom više meseci, smestivši ih u podzemnu sobu koja je bila izolovana od ritmova Zemljinog električnoga polja. Praćeni su: spavanje, izlučivanje mokraće i drugi fiziološki parametri. Svi su ispitanici razvili potpuno haotičan uzorak koji se manifestovao kao poremećaj sna, hodanja, proizvodnje hormona, te sveopšti poremećaj temeljnih telesnih funkcija.
Bilo je dovoljno uneti simulaciju električnih ritmova Zemlje unutar metalnog štita podzemne komore da bi nastupilo dramatično poboljšanje! Zaključak je jasan: ne smemo se odvojiti od Zemljinog uticaja, moramo ostati "uzemljeni". Ali, u naš se život kradomice ušunjalo nešto što nas svakodnevno razdvaja od Majke Zemlje. Kao što malo dete mora da oseti majčin dodir, tako i svi ljudi moraju biti u trajnom dodiru sa Majkom Zemljom. Doslovno. Nažalost, naši nevidljivi neprijatelji (ime im je profit) izmislili su kako da to spreče: izumeli su cipele koje nas doslovno izoluju od tla. Posle 14.000 godina upotrebe kože, industrija nas je prebacila na izolovane materijale. Naša stopala, međutim, prebogata su hiljadama nervnih završetaka. Pretpostavljamo - s razlogom.
U međuvremenu, nekako se preklapajući sa novom industrijom proizvodnje obuće (nakon Drugog svetskog rata) došlo je do naglog porasta upalnih, autoimunih bolesti koje je teško lečiti. Zanimljivo, predominantne žrtve su žene, u čak 75% slučajeva! Slučajnost? Najčešće autoimune bolesti su: lupus, reumatoidni artritis, multipla skleroza i tip 1 dijabetes. Međutim, skriveni faktor iza brojnih srčanih bolesti, artritisa, astme, dijabetesa i drugih bolesti jeste UPALA.

evo_sta_se_desava_u_telu_kad_legnemo_za_zemlju_ili_je_dotaknemo_bosim_nogama_kako_deluje_uzemljenje_2.jpg

Zašto treba da hodamo bosonogi

Danas se upala smatra glavnim uzrokom 80 odsto svih hroničnih bolesti, a u SAD-u samo najčešće hronične bolesti državu koštaju više od trilion dolara godišnje! Evo opširnijeg popisa bolesti povezanih sa hroničnom upalom: alergije, Alchajmerova bolest, amiotrofična lateralna skleroza (ALS), anemija, artritis, astma, autizam, zakazivanje rada bubrega zbog upale, dijabetes tip I i II, fibromijalgija, lupus, grupa bolesti creva (Kronova bolest, sindrom iritabilnog creva, divertikulitis i duge upalne bolesti creva koje uzrokuju bol, lošu probavu i oštećenje sluznice creva), multipla skleroza, upala gušterače, psorijaza i ekcemi, srčana bolest itd.
Naša stopala sadrže 1.300 nervnih završetaka po kvadratnom inču, što je više nego bilo gde u telu. Jasno je da je nužno potrebno da budemo povezani sa Zemljom, kaže doktor Rosi, ugledni podiatrist (ortoped specijaliziran za stopala) iz SAD-a. Dejvid Vulf, ugledni autor i pobornik zdravog načina života, tvrdi da su cipele, budući da sprečavaju uticaj Zemlje, najveći krivac za upale i autoimune bolesti: "Obujte cipele i nema ga!'" - kaže doktor.
Zanimljive su i opservacije na životinjama: kada se krava drži u štali izolovanoj od Zemlje njoj je hladno. Međutim, ako je pustite na livadu, na istoj temperaturi ona nema problema. Životinje u prirodi neometane od ljudi koji ih izoluju su zdrave. Životinja u kući, i veterinar ima pune ruke posla. Još 1969. francuski agronom Mateo Tavera u svojoj knjizi "Tajna misija" naglašava neprepoznatu električnu povezanost između svih živih bića, neba i zemlje. Travera uočava kako je život na Zemlji regulisan energetskim kontinuumom iznad i ispod, te da je naše telo oblikovano da prima i prenosi tu energiju.
Stoga Travera predlaže da što je moguće češće:
- hodamo u divljini po travi bosonogi ili noseći obuću koja provodi elektricitet poput lagano vlažnih đonova ili u vlažnim soknama od provodljiva materijala. Osetićemo razliku u raspoloženju i zdravlju;
- izložimo što češće bilo koji deo tela travi, prirodnim izvorima, potocima, rekama, jezerima ili moru;
- da se oslonimo na deblo stabla da bismo upili njegov elektricitet;
- kupamo se, posebno u moru (radi soli) je najbolje; Po mogućnosti da hodamo bosonogi po moru, vodi, pesku.
Zemlja i njeni okeani prepuni su elektrona koji neprestano rastu. Kada dotaknemo površinu Zemlje naboj našeg tela spontano se izjednačuje s nabojem zemlje. Dakle, automatski telo obezbeđeno neophodnom zalihom elektrona. Budući je Zemljin nivo elektronima veći od našeg, struja elektrona ulazi u naše telo preko kože i telo ih apsorbira. Zašto nam je to potrebno?

evo_sta_se_desava_u_telu_kad_legnemo_za_zemlju_ili_je_dotaknemo_bosim_nogama_kako_deluje_uzemljenje_3.jpg

Kako uzemljenje pomaže u borbi protiv slobodnih radikala

Slobodni radikali, glavni uzročnici upale i većine bolesti, pozitivno su elektrisani. Biofizičar Džejms Ošman kaže da je naše telo dinamični provodnik električnih impulsa, tj. "živuća matrica". Stanice sadrže mrežu poznatu kao citoskelet koji povezuje sve delove stanice međusobno, uključujući membranu. Ove "skele" uključuju i molekule koje sprovode energiju i informacije u stanici i spolja, pa obrnuto. Isto tako u celom telu, od glave do nožnog palca, postoji izvanstanična mreža električno provodljivog kolagena i drugih belančevina (proteina) koji su bogato premreženi tj. povezani sa staničnim membranama.
Na taj način unutar i van-ćelijska matrica (mreža) osigurava svim delovima tela antioksidantne elektrone. Ta mreža povezuje sve delove tela, uključujući i nervni sistem i sve senzorne receptore, sa svim delovima kao i genomima svake stanice. Ovaj se sistem proteže u svaku pukotinu i spoj tela, predstavljajući najveći sistemski organ u telu svih živih struktura. Zato kad mislimo o sebi kao "anteni", kako Travera opisuje sva živa bića, vidimo da smo zapravo deo univerzalnog energetskog kontinuuma, pa se zajedno sa zvezdama kupamo u tom kontinuumu.
U tom smislu važno je ovde spomenuti otkriće sjajnog srpskog inženjera i naučnika Gorana Marjanovića, Teslinog sledbenika i njegovu "nekonvencionalnu fiziku". Marjanović je poređao sve postojeće u univerzumu (osim, transcendnentalnog) po gustoći energija, uključujući i ljudske misli i čoveka samog! Zanimljivo je da je čovek tačno na sredini svega postojećeg!
U stabilnim molekulama elektroni su u parovima. Normalni telesni procesi poput pretvaranja hrane u energiju mogu ukloniti jedan elektron iz para. Molekule koje imaju nespareni elektron zovu se slobodni radikali. Slobodni radikali se, dakle, i normalno stvaraju u telu, ali dolaze u telo i zbog loših spoljašnjih uticaja. Nakon što elektronski par (o)stane bez jednog elektrona postaje slobodni radikal, pa ta molekula s nesparenim elektronom "traži" drugi elektron kako bi upotpunila elektronski par. To postiže otimajući elektron drugoj stabilnoj molekuli s parom elektrona, pri čemu nastaje novi slobodni radikal u potrazi za elektronom.
Lančana reakcija opisanog otimanja i gubljenja elektrona uzrokuje neprocenjivu štetu ćelijama našeg organizma jer oštećuje membrane, remeti stanični genetski kod i prirodne odbrambene snage organizma zbog čega postajemo podložni nizu bolesti. Dakle, pored metaboličkih procesa emocionalni stres, UV i radioaktivno zračenje, toksične stvari, dim cigarete, alkohol, preterano sunčanje, umor i drugi činioci takođe generiraju slobodne radikale.
Na sreću, priroda nudi sredstva za zaštitu od štetnih nusprodukata oksidacije. Antioksidansi imaju jedinstveno svojstvo jer njihova molekularna struktura omogućuje im da predaju elektron slobodnom radikalu i time ga stabilizuju. Oni su "hvatači" slobodnih radikala i igraju brojne važne uloge u borbi protiv oksidativne štete. Neki antioksidansi imaju individualno delovanje, ali u većini slučajeva deluju timski. Znajući ovo, nije teško razumeti da je redovno snadbevanje tela slobodnim elektronima iz zemlje conditio sine qua non za očuvanje zdravlja.
Budući da manjak elektrona izaziva pozitivni naboj tkiva ono postaje "kiselo", što je preduslov za upalu i autoimune bolesti. Tkivo počinje da "gori" što je najbolje prikazano - vidljivo na termografiji na kojoj su upalom zahvaćeni delovi tela vide kao vrući u odnosu na zdrave. Kada dotaknemo zemlju naše se telo spontano normalizuje, tj. neutrališe pozitivni naboj izazvan slobodnim radikalima. Zato nije slučajan vedski običaj u Indiji da, pre nego stanemo nogama na zemlju (i drugo tlo) najpre je dotaknemo rukama u znak poštovanja i zahvalnosti Majci Zemlji. (Bhumi u vedskoj tradiciji u kojoj postoji i posebna molitva za Bhumi i, prema toj tradiciji, prije ustajanja i polaganja noge na tlo najpre Zemlju - parket itd.- dotaknemo rukama i tražimo oprost od Majke Bhumi što stupamo na nju nogom!) Zasigurno je i poplava osteoporoze povezana s nehodanjem po zemlji i kupanjem u prirodi: kako slobodni radikali zakisele telo (tako i krv), za neutralizaciju tog stanja iz kosti se "izvlači" kalcijum.
Zemlja je najnegativnije nabijen entitet u čovekovoj neposrednoj okolini. Dobro je poznato u naučnoj zajednici da se kod uzdizanja (na primer, avionom) na svaki metar visine podigne naboj za 200 volti (200/Vm). Nakon nekoliko kilometara visine atmosferski naboj počinje se usporavati i sasvim prestaje na 100 kilometara. Po lepom vremenu između ionosfere i Zemaljske površine razlika u električnom potencijalu je od 250.000 do 500.000 volti! Atmosfera je tokom lepog vremena loš provodnik elektrona tj. struje. Daleko bolji provodnik su oblaci - kumulonimbusi. Kad sevaju munje, grupa oblaka u oluji stvara veliki strujni tok prema Zemlji. Smatra se da se u svako doba dana događa oko 1.000 do 2.000 munja i gromova (oko 5.000 munja u minuti). To znači da na Zemlju struji 1.000 do 2.000 ampera trajno prenoseći negativni električni naboj na Zemlju.
Ovdje moram dodati šta sam pre više godina pročitala u vedskoj literaturi Sveučilišne biblioteke Maharishi University of Managment u Fairfieldu. Tada sam naime bila pročitala kako nije dobro bežati pred kišom i kako je čuti udar groma pozitivan znak. U vedskoj tradiciji padanje kiše smatra se blagoslovom Indre (vlada Rajem, a njegova inačica u kršćanstvu je Sveti Juraj) i bežanje pred kišom nije poželjno. Konačno sam dobila naučno objašnjenje još jedne sjajne vedske tvrdnje!
Pogledajmo što se događa s našim telom kako se udaljavamo od površine Zemlje (primerice, živeći u soliteru):
- ako smo, recimo, visoki dva metra i nosimo patike glava će nam biti na visini gde je razlika električnog potencijala oko 400 volti. Budući da smo električki (pro)vodljivi, naš električni potencijal bit će prosjek između nivoa zemlje i dva metra (naše visine) tj. 200 volti. Ako, međutim, živimo na prvom spratu, što je otprilike četiri metra iznad Zemlje, čak i ako ne nosimo izolirajuće patike već smo na (izolujućem) drvenom podu, naše su noge sada uronjene u atmosferu električnog potencijala od 800 volti, dok je naša glava u potencijalu od 1.200 volti. Prosečna razlika potencijala kojem je izloženo naše telo tada je 1.000 volti! To nije malo! Što na višoj visini živite, to je vaše telo izloženije većem električnom potencijalu. Postoji li veza između visine na kojoj živite i zdravlja?
Nedavno sprovedena studija na Univerzitetu Iowa pratila je starije osobe tokom 12 godina i otkrila iznenađujuće visok rizik od moždanog udara onih koji su živeli u višespratnicama u odnosu na one u prizemnim zgradama. Istraživanje je pokazalo da je život u višespratnicama povezan s većim rizikom od fizičkih, socijalnih i fizioloških problema kod starijih ljudi. A iz sociološke literature već odavno je poznato da kriminalitet raste s visinom zgrada u kojima ljudi žive. Pitamo se ima li to veze s uzemljenjem? Takođe, nedavno objavljena studija u časopisu "Cancer" (Rak) istraživala je povezanost nekih vrsta raka i života u gradu, predgrađu ili na selu. Ispostavilo se da su ljudi kod kojih je dijagnostifikovan uznapredovali kolorektalni i rak prostate, a u manjoj mjeri i rak dojke i pluća, bili pretežno urbani stanovnici.
Ovde dakako treba spomenutu i sick building syndrom koji se ne javlja kao određena bolest već skup simptoma (sindrom) povezan s celom zgradom, bez obzira na visinu stanovanja. Tu se najčešće radi o EMF (elektromagnetskim poljima) veštački generisanim ili tzv. prljavom elektricitetu kojim obiluju naši stanovi. Stanovnicima (inače veoma zdravih) vedskih kuća u Maharishi Vastu Architecture) savetuje se (kao i drugima) da svaki dan pre spavanja isključe svu struju u kući/stanu.
U knjizi "Uzemljenje" slikovito je prikazan učinak kišobrana uzemljenja što nas štiti od okolnih električnih polja.
Tu vidimo opis nobelovca Richarda Feynmana iz knjige "Lekcije iz fizike", gdje opisuje zemaljske suptilne energije. Kada nosi cipele, kod čovjeka prosečne visine u visini glave vlada razlika napona od oko 350 volti, dok je na razini zemlje taj naboj nula, jer je zrak (pri sunčanu danu) vrlo slab provodnik struje. Međutim, kada stojimo bosonogi na zemlji naše je tijelo električki provodljivo, pa se izjednačava s električnim potencijalom Zemlje, tj. telesni naboj nam je nula. Praktički to znači da se onaj električni naboj od 350 volti na visini od 175 cm premješta iznad naše glave (i oko tela) te postaje štit oko nas (životinje, stabla itd.). To je objašnjenje i zašto kravama nije hladno na pašnjaku, ali jest u staji u kojoj su izolovane od dodira sa zemljom. 

Izvor

Нема коментара:

Постави коментар