Običaji za Božić i Badnji dan u Srbiji

 

Srpski običaji za Badnji dan i Božić

Šestog dana meseca januara se završava Veliki Božićni post. Poslednji dan posta, Badnji dan je naziv dobio po Badnjaku koji se tada unosi u kuću. U stara vremena, na taj dan su muškarci iz kuće odlazili u šumu da seku Badnjak, kako bi ga uveče uneli u kuću i na taj način započeli obeležavanje najradosnijeg hrišćanskog praznika, rođenje Gospoda našeg Isusa Hrista.
Dok su se muškarci bavili sečenjem Badnjaka, žene su pripremale svečanu, posnu trpezu za Badnje veče. Na stolu se moralo naći: meda, oraha, suvog voća, ribe, pasulja…a u nekim krajevima se mese i posebni hlebovi za svakog od ukućana. Za ženske osobe iz kuće se mese hlebovi u obliku pletenica, a za muškarce kružne lepinje. Svaki hlebčić se ukrašava slavskim slovom. A jedan, posebno se mesi za kuću i ukrašava testom u obliku pilića, jabuke i slično.
U nekim krajevima se Božić dočekuje i ukućani provode celu noć za slavskom trpezom, pa kada prva osoba koja naiđe unese Badnjak, počinje proslava Božića. Položajnik ili polaženik je nekada bio slučajan prolaznik koji prvi dođe na Badnje veče u kuću, a danas se taj običaj malo izmenio, pa je Polaženik obično malo dete iz kuće ili, recimo unuče.
Za Božić, kao prvi dan po završetku Velikog Božićnog posta se sprema mrsna trpeza. Na njoj se obavezno nađe pečenica ili pečenje, sarma, supa i neka torta ili sitni kolači. U pojedinim krajevima se za Badnje veče od testa za hlebove mesi kolač za Polaženika koji se kiti crvenim mašnicama i raznim poklonima.
Na Božićnoj trpezi je nezaobilazna Božićna česnica, u koju se stavljaju: zrnce kukuruza i pšenice, grančica bosiljka i zlatnik, nekada, a danas kovana novčanica uglavnom od jednog dinara. Česnicu lomi domaćin sa ukućanima pre nego što sat otkuca podne i svako od ukućana otkida po deo česnice. Veruje se da će onoga ko pronađe zlatnik, odnosno kovanicu sreća pratiti cele godine. A ko pronađe bosiljak, biće zdrav cele godine, dok će onaj ko izvuče zrnce kukuruza ili pšenice imati berićeta cele godine.
Za Božić je vezano verovanje da valja započeti neki posao na taj dan. Recimo, valjalo bi da đaci na taj dan makar malo uzmu knjigu u ruke, na primer. U nekim krajevima je uvreženo mišljenje da se na Božić ne valja svađati ni sa kim ili spavati, jer ćete to raditi čitave godine.
Danas su mnogi Božićni običaji doživeli izmene jer se proslavljaju u različitim uslovima, ali jedno je sigurno: ovaj dan je bio i ostao najradosniji praznik za hrišćane u čitavom svetu.
Mir božiji, Hristos se rodi!
Izvor   http://saznajlako.com/