Свети Никола је најомиљенија и најраширенија слава српских домаћина
* Поштован у цркви и на Истоку и Западу * Још за живота сматрали су га светитељем
* Безброј је прича о чудима светог Николе, укључујуци и оне из новијег времена.
Пише: Славољуб М
У лику Светог
Николе усредсређена је и заступљена чежња простог хришћанског народа за добрим пастиром.
Свети Никола је слика Христова: зар је случајно што га морнари призивају у бури
као некада апостоли Христа? – упитао се археограф Димитрије Богдановић и подсетио
на чудеса по којима је Свети Никола стекао надимак Чудотворац.
Преносимо тек једно од оних “новијих”, у којима савремене православне хронике заиста не оскудевају. Рускиња Нина Рогулина из Вологадске области сведочи:
“Била сам у гостима код кћерке у селу. Због озбиљног крварења превезена сам у болницу. Стање је било критично, изгубила сам доста крви... И у једној забити, на уском комаду црнице, видела сам женску фигуру, одевену у невестинско белу одећу. Кад сам се загледала у њу, приметила сам да су јој руке црне. Схватила сам страшну чињеницу да је то – смрт. Тада се појавио високи, светли старац који ме је заклонио тако што се нагнуо над креветом. Запамтила сам његов лик и невероватну снагу коју ми је удахнуо како бих одагнала смрт од себе. После те визије, моје се здравље нагло побољшало.
Почела сам да одлазим у цркву где сам пажљиво посматрала ликове светитеља. Нашла сам онога кога сам тражила! Био је то Свети Никола. Данас одлазим у цркву посвећену њему, свесна да ми је, у тренутку кад ме је смрт већ узела под своје, поклонио живот.”
Преносимо тек једно од оних “новијих”, у којима савремене православне хронике заиста не оскудевају. Рускиња Нина Рогулина из Вологадске области сведочи:
“Била сам у гостима код кћерке у селу. Због озбиљног крварења превезена сам у болницу. Стање је било критично, изгубила сам доста крви... И у једној забити, на уском комаду црнице, видела сам женску фигуру, одевену у невестинско белу одећу. Кад сам се загледала у њу, приметила сам да су јој руке црне. Схватила сам страшну чињеницу да је то – смрт. Тада се појавио високи, светли старац који ме је заклонио тако што се нагнуо над креветом. Запамтила сам његов лик и невероватну снагу коју ми је удахнуо како бих одагнала смрт од себе. После те визије, моје се здравље нагло побољшало.
Почела сам да одлазим у цркву где сам пажљиво посматрала ликове светитеља. Нашла сам онога кога сам тражила! Био је то Свети Никола. Данас одлазим у цркву посвећену њему, свесна да ми је, у тренутку кад ме је смрт већ узела под своје, поклонио живот.”
ИСЦЕЛИТЕЉСКИ ИЗВОР
Руска Благовест
донела је детаљну репортажу о лековитом извору Светог Николе у Самарској области,
која има своју цркву посвећену овом свецу, а чији је настојник протојереј Владимир
Семејнов стално присутан у крстионици и на светом извору.
- Раније је овде било много језера, на пролеће се вода тако разливала да је око цркве текла права река. Људи су се чамцима возили, воде је било много, чак се у Самарск могло упловити. Језеро иза цркве је настало у кориту једног од потока. Људи су градили куће и цркву. Временом је у јарку настало језеро, а са свих страна текли су извори.
Сада се све променило. Граде се зграде, праве насипи за путеве и језера су пресушила. Пре 15 година, уместо језера овде се налазила исушена јама. Језеро су очистили, земљу вадили и одвозили је камионима.
Зато смо морали да направимо бачву за водоосвештавање и крстионицу. Потребно је молити се, а по молитви Господ освештава све. На црквени празник одслужио сам молбени канон и освештао извор, посвећен Светом Николи. Вода се захваљујући молитви освештала и постала лековита. И сам с радошћу идем тамо и купам се, чак и по мразу. Недавно сам се окупао, изашао напоље и помислио да је отоплило. Погледао сам на термостат, а на њему - минус 25. Нисам ни приметио да је мраз... – испричао је протојереј.
И почела су чудесна исцељења од свете воде са извора Светог Николе, забележена у цркви.
“У многобројној породици Лаврентијевих разболео се син Антон. Жалио се на бол у ногама. Потрајало је то недељу дана, а онда је Антон легао сасвим, није могао да хода и плакао је од бола. Малишан је замолио да га однесу на извор Николе Чудотворца. Цела породица се помолила за Антоново здравље. Било је већ касно, крстионица беше затворена, па су одлучили да га принесу извору и облију Антонове ноге млазом са чесме где се флаше пуне водом. Опет су се смирено помолили и кренули кући – али, малишан је, на запрепашћење свих, ходао сам.
Одмах после молитвеног канона, у недељу, верници су се окупили да би отишли на извор. Једна жена се жалила на главобољу, а неко јој је предложио да се окупа на извору. Није пристала и рекла је како у то не верује. Онда је Антонова мајка испричала о чудесном исцељењу њеног сина и ипак ју је наговорила да пође. Жена се после умивања излечила и сад све људе зове да дођу и исцеле се на извору Николе Чудотворца.
Људмила Комарова је допутовала из града Заинска. Током два месеца није пропустила ниједну службу у храму Николе Чудотворца. Испочетка се жена на извору само поливала водом и захваљујући томе су почеле да јој пролазе многе болести. Људмила је увидела да јој се здравље побољшало и ускоро се окупала у извору. После потпуног исцељења, Људмили се јавио Никола Чудотворац и рекао да свима исприча о чудесу.”
Занимљиво је да су међу исцељенима и медицински радници и лекари. “Међу онима који верују нема разлика, пред светитељем и Богом су једнаки све док у њима има хришћанске љубави и потпуне вере”, кажу у цркви.
Бележимо још нека свежа свечева чудотворења. У славонском селу Пачетину проплакала је 2006. године икона Светог Николе, баш као и на Митровдан исте године, у цркви Вазнесења Господњег у Великој Сочаници, код Дервенте, кад је месни свештеник Славољуб Тривић саопштио да су чудесну појаву најпре уочила деца из села, да би затим необичном феномену присуствовао и сам, са још тридесетак мештана.
- Раније је овде било много језера, на пролеће се вода тако разливала да је око цркве текла права река. Људи су се чамцима возили, воде је било много, чак се у Самарск могло упловити. Језеро иза цркве је настало у кориту једног од потока. Људи су градили куће и цркву. Временом је у јарку настало језеро, а са свих страна текли су извори.
Сада се све променило. Граде се зграде, праве насипи за путеве и језера су пресушила. Пре 15 година, уместо језера овде се налазила исушена јама. Језеро су очистили, земљу вадили и одвозили је камионима.
Зато смо морали да направимо бачву за водоосвештавање и крстионицу. Потребно је молити се, а по молитви Господ освештава све. На црквени празник одслужио сам молбени канон и освештао извор, посвећен Светом Николи. Вода се захваљујући молитви освештала и постала лековита. И сам с радошћу идем тамо и купам се, чак и по мразу. Недавно сам се окупао, изашао напоље и помислио да је отоплило. Погледао сам на термостат, а на њему - минус 25. Нисам ни приметио да је мраз... – испричао је протојереј.
И почела су чудесна исцељења од свете воде са извора Светог Николе, забележена у цркви.
“У многобројној породици Лаврентијевих разболео се син Антон. Жалио се на бол у ногама. Потрајало је то недељу дана, а онда је Антон легао сасвим, није могао да хода и плакао је од бола. Малишан је замолио да га однесу на извор Николе Чудотворца. Цела породица се помолила за Антоново здравље. Било је већ касно, крстионица беше затворена, па су одлучили да га принесу извору и облију Антонове ноге млазом са чесме где се флаше пуне водом. Опет су се смирено помолили и кренули кући – али, малишан је, на запрепашћење свих, ходао сам.
Одмах после молитвеног канона, у недељу, верници су се окупили да би отишли на извор. Једна жена се жалила на главобољу, а неко јој је предложио да се окупа на извору. Није пристала и рекла је како у то не верује. Онда је Антонова мајка испричала о чудесном исцељењу њеног сина и ипак ју је наговорила да пође. Жена се после умивања излечила и сад све људе зове да дођу и исцеле се на извору Николе Чудотворца.
Људмила Комарова је допутовала из града Заинска. Током два месеца није пропустила ниједну службу у храму Николе Чудотворца. Испочетка се жена на извору само поливала водом и захваљујући томе су почеле да јој пролазе многе болести. Људмила је увидела да јој се здравље побољшало и ускоро се окупала у извору. После потпуног исцељења, Људмили се јавио Никола Чудотворац и рекао да свима исприча о чудесу.”
Занимљиво је да су међу исцељенима и медицински радници и лекари. “Међу онима који верују нема разлика, пред светитељем и Богом су једнаки све док у њима има хришћанске љубави и потпуне вере”, кажу у цркви.
Бележимо још нека свежа свечева чудотворења. У славонском селу Пачетину проплакала је 2006. године икона Светог Николе, баш као и на Митровдан исте године, у цркви Вазнесења Господњег у Великој Сочаници, код Дервенте, кад је месни свештеник Славољуб Тривић саопштио да су чудесну појаву најпре уочила деца из села, да би затим необичном феномену присуствовао и сам, са још тридесетак мештана.
ОМИЉЕНИ СВЕТАЦ
Свети Никола
је веома поштован у цркви, и на Истоку и на Западу, кроз све векове, и код свих
хришћанских народа. Само у Италији посвећено му је преко хиљаду цркава, а у Француској
620. У Италији постоји 61 село које се зове Сан Никола или Никола, у Француској
их је тридесетак, док у Грчкој преко 15 места носи назив Агиос Николаос. Свети Никола
је заштитник града Амстердама, многих лука (посебно у Грчкој), као и држава Русије
и Грчке.
У Србији је, према Шематизму из 1924. године, Светом Николи посвећено скоро 600 цркава, што је више од оних које су подигнуте у част Господњих празника и потврђује популарност светитеља и на нашим просторима. Нажалост, последњих година памтимо и страдање цркава Светог Николе на Косову, у шиптарском погрому 2004. године, кад је демолирана црква у Призрену (задужбина Николе Тутића из 1332.), Црква Светог Николе у Приштини, као и она у Косову Пољу. Али бележимо и догађај из 12. октобра исте 2004. кад се, под присмотром окупаторске војске, Слободан Петровић са својом будућом супругом венчао управо пред олтаром уништене Цркве Светог Николе у Приштини.
У Србији је, према Шематизму из 1924. године, Светом Николи посвећено скоро 600 цркава, што је више од оних које су подигнуте у част Господњих празника и потврђује популарност светитеља и на нашим просторима. Нажалост, последњих година памтимо и страдање цркава Светог Николе на Косову, у шиптарском погрому 2004. године, кад је демолирана црква у Призрену (задужбина Николе Тутића из 1332.), Црква Светог Николе у Приштини, као и она у Косову Пољу. Али бележимо и догађај из 12. октобра исте 2004. кад се, под присмотром окупаторске војске, Слободан Петровић са својом будућом супругом венчао управо пред олтаром уништене Цркве Светог Николе у Приштини.
НАЈЧЕШЋА СРПСКА СЛАВА
Свети Никола
је најомиљенија и најраширенија слава српских домаћина и празнује се 19. (6.) децембра
(такозвани летњи је 22. маја), односно на дан кад се 343. године нове ере упокојио
овај архиепископ Мирликијски. Свети Никола је био и слава династије Обреновић, и
кнез Милош ју је прослављао и сваки пут кад би дизао чашу у то име, пуцали би топови
и звонила звона. У српским славским азбучницима можете пронаћи и појам “никољац”,
у значењу оног ко слави Никољдан и налази се под штапом или палицом - симболом духовне
власти и заштите Светог Николе, и који постаје штићеник овог небеског покровитеља.
Свети Никола, притом, полови божићни пост, па зато овај дан неће да премрсе ни они којима ово није крсно име. То је и дан кад је највише рибе на славској трпези, а уједно је и слава више еснафа – морепловаца, воденичара, рибара, трговаца, стрелаца...
- Светог Николу слави приближно половина православних српских породица, а друга половина овима долази на славу, тако да скоро сви Срби свуда славе свети спомен Светог Оца Николаја Чудотворца – речи су епископа Атанасија (Јевтића).
Као спомен на пренос светитељевих моштију, црква је установила још један празник везан за њега - Пренос моштију Светог Николе. Празнује се 22. (9.) маја и то је многим породицама мала слава или преслава. У народу се зове Млади Свети Никола, Летњи Свети Никола, Николице...
Данас светитељеве мошти почивају у велелепној Цркви Светог Николе, коју су житељи Барија подигли у славу исцелитеља и чудотворца, а управо је српски краљ Стефан Дечански коме је, према предању, Свети Никола повратио вид, слао богате прилоге и “читав храм сребром окитио”.
На православним иконама Свети Никола се најчешће представља са омофором архиепископа и јеванђељем у руци. Његов лик је и на фрескама српских средњовековних манастира, а најпознатије и најбоље очуване су у манастирима Жича и Милешева.
Свети Никола, притом, полови божићни пост, па зато овај дан неће да премрсе ни они којима ово није крсно име. То је и дан кад је највише рибе на славској трпези, а уједно је и слава више еснафа – морепловаца, воденичара, рибара, трговаца, стрелаца...
- Светог Николу слави приближно половина православних српских породица, а друга половина овима долази на славу, тако да скоро сви Срби свуда славе свети спомен Светог Оца Николаја Чудотворца – речи су епископа Атанасија (Јевтића).
Као спомен на пренос светитељевих моштију, црква је установила још један празник везан за њега - Пренос моштију Светог Николе. Празнује се 22. (9.) маја и то је многим породицама мала слава или преслава. У народу се зове Млади Свети Никола, Летњи Свети Никола, Николице...
Данас светитељеве мошти почивају у велелепној Цркви Светог Николе, коју су житељи Барија подигли у славу исцелитеља и чудотворца, а управо је српски краљ Стефан Дечански коме је, према предању, Свети Никола повратио вид, слао богате прилоге и “читав храм сребром окитио”.
На православним иконама Свети Никола се најчешће представља са омофором архиепископа и јеванђељем у руци. Његов лик је и на фрескама српских средњовековних манастира, а најпознатије и најбоље очуване су у манастирима Жича и Милешева.
НА КРШТЕЊУ - САМ СТАЈАО
Свети Николај
или Никола Чудотворац рођен је у граду Патари у Ликији као јединац богатих и угледних
родитеља, који су га као дар од Бога – Богу и посветили. Одмах по рођењу у њему
се, како сведочи предање, могао распознати будући чудотворац, јер је приликом крштења
могао да стоји сам, без ичије помоћи.
Свој духновни живот започео је у манастиру Нови Сион код свог стрица, епископа Николаја. После смрти родитеља, продао је цело имање, новац разделио сиротињи и, вођен чудесним небеским гласом, кренуо у народ да шири веру, правду и милосрђе. Обилазио је села и градове и подучавао народ, утврђивао га у вери, обилазио убоге, болесне, заточене... Откупљивао је робове и пуштао их на слободу, јер су тада заробљеници продавани као робови.
Убрзо је постао архиепископ Мираклијски, па је за време прогона хришћана под Диоклецијаном доспео у тамницу где је провео много година, све док на римски престо није дошао цар Константин и помиловао све хришћане, а хришћанство прогласио вером читавог царства. Тада се Св. Никола вратио на свој архиепископски престо. У то време, царица Јелена је пронашла Часни крст Христовог страдања, па је Св. Никола решио да обиђе света места. У току путовања у Свету земљу, као и при повратку из ње, на путу су се догађала многа чудеса.
Још за живота људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ кад би били у невољи; он је својом појавом доносио утеху и добру вољу међу људе. У старости је кратко боловао и упокојио се 343. године. Његове мошти почивале су неколико стотина година у Саборној цркви у Миру, где је и умро, одакле су у 11. веку, по доласку Турака, пренесене у Бари (јужна Италија), у Цркву Светог Јована Претече. Мошти светитеља почивају данас у Цркви Светог Николе, коју су житељи Барија подигли у славу овог исцелитеља и чудотворца.
Свој духновни живот започео је у манастиру Нови Сион код свог стрица, епископа Николаја. После смрти родитеља, продао је цело имање, новац разделио сиротињи и, вођен чудесним небеским гласом, кренуо у народ да шири веру, правду и милосрђе. Обилазио је села и градове и подучавао народ, утврђивао га у вери, обилазио убоге, болесне, заточене... Откупљивао је робове и пуштао их на слободу, јер су тада заробљеници продавани као робови.
Убрзо је постао архиепископ Мираклијски, па је за време прогона хришћана под Диоклецијаном доспео у тамницу где је провео много година, све док на римски престо није дошао цар Константин и помиловао све хришћане, а хришћанство прогласио вером читавог царства. Тада се Св. Никола вратио на свој архиепископски престо. У то време, царица Јелена је пронашла Часни крст Христовог страдања, па је Св. Никола решио да обиђе света места. У току путовања у Свету земљу, као и при повратку из ње, на путу су се догађала многа чудеса.
Још за живота људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ кад би били у невољи; он је својом појавом доносио утеху и добру вољу међу људе. У старости је кратко боловао и упокојио се 343. године. Његове мошти почивале су неколико стотина година у Саборној цркви у Миру, где је и умро, одакле су у 11. веку, по доласку Турака, пренесене у Бари (јужна Италија), у Цркву Светог Јована Претече. Мошти светитеља почивају данас у Цркви Светог Николе, коју су житељи Барија подигли у славу овог исцелитеља и чудотворца.
МОЛИТВЕ СВЕТОМ НИКОЛИ
Уочи и на овај велики дан, праведнику, чудотворцу, исцелитељу, заштитнику морепловаца, деце и рибара треба да се обратите са ове три молитве:
Молитва прва Светом Николи
О, свехвални и свечесни архијереју, велики чудотворче, светитељу Христов оче Николаје, Божји човече и верни слуго, жељено биће, сасуде изабрани, чврсти стубе Цркве, пресјајни светилниче, звездо која обасјаваш и осветљаваш сву васељену. Ти си праведник, узрастао си као палма посађена у дворима Господа свог, живео си у граду Миру, миром си замирисао и изливаш непресушно миро благодати Божје. Својим путовањем, пресвети оче, море си осветио, када многочудотворне мошти твоје путоваху у град Бари, да од истока до запада славе име господње. О, прекрасни и предивни чудотворче, брзи помоћниче, усрдни заштитниче, предобри пастиру који духовно стадо спасаваш од разноврсних опасности, тебе прослављамо и тебе величамо као наду свих хришћана, извор чудеса, покровитеља верних, премудрог учитеља, хранитеља гладних, радост уплаканих, одећу нагих, лекара болесних, крманоша морепловцима, ослободитеља сужњима, старатеља и заштитника удовица и сиротих, чувара целомудрија, кротког васпитача деце, окрепљење стараца, наставника постника, одмор трудбеника, изобилно богатство ништих и убогих.
Услиши нас који ти се молимо и под окриље твоје прибегавамо, заузми се за нас пред Вишњим, и својим богопријатним молитвама измоли нам све што је корисно по спасење душа и тела наших. Помоћу твојом сачувај од сваке невоље свету обитељ ову, сваки град и село, и сваку хришћанску земљу, и људе што у њима живе, јер знамо, знамо да молитва праведнога може много помоћи на добро, а после преблагословене Дјеве Марије ми тебе праведника имамо као заступника пред свемилостивим Богом, и твоме усрдном посредништву и заступништву смирено прибегавамо.
Преблаги оче, ти нас, као будни и добри пастир, сачувај од свих непријатеља, погибије, земљотреса, града, глади, поплаве, пожара, покоља, најезде туђинаца. И у свим нашим опасностима и невољама пружај нам руку помоћи, и отвори нам врата милосрђа Божјег, јер смо због мноштва неправди наших недостојни гледати висину небеску, оковани смо оковима греха, те никада не сатворисмо вољу Створитеља нашег, нити одржасмо заповести Његове.
Тога ради преклањамо пред Творцем нашим колена скрушеног и смиреног срца нашег, и просимо твоје очинско посредовање пред Њим, помози нам, угодниче Божји, да не изгинемо са безакоњима нашим, избави нас од сваког зла и од сваке напасти, упути ум наш, и укрепи срце наше у правој вери, да бисмо твојим посредовањем и заузимањем остали непотамањени ни ранама, ни опасностима, ни помором, нити икаквим гневом Саздатеља нашег. И да тако у миру проживимо овдашњи живот, и удостојимо се видети добра на земљи живих, славећи Оца и Сина и Светога Духа, Једног у Тројици слављеног и обожаваног Бога, сада и увек и кроза све векове, Амин.
Молитва друга Светом Николи
О, свесвети Николаје, прекрасни угодниче Господњи, наш усрдни заступниче, и свуда у невољама брзи помоћниче, помози мени грешном и утученом у овом садашњем животу, умоли Господа Бога да ми опрости све грехе моје које од младости своје починих у целом животу мом, делом, речју, мишљу и свим чулима својим, и при исходу душе моје помози мени кукавном, умоли Господа Бога, Саздатеља свих твари, да ме избави ваздушних митарстава и вечних мука, како бих свагда прослављао Оца и Сина и Светога Духа, и твоје милостиво посредовање, сада и увек и кроза све векове. Амин.
Молитва трећа Светом Николи
О, свеблаги оче Николаје, пастиру и учитељу свих који са вером прибегавају твоме заступништву, и усрдном те молитвом призивају, брзо похитај, и избави стадо Христово од вукова који га растржу, и светим молитвама својим огради и сачувај сваку хришћанску земљу од побуна, земљотреса, најезде туђинаца и међусобног рата, од глади, поплаве, пожара, покоља и изненадне смрти, и као што си се смиловао на три човека што су били у тамници, и избавио их од царева гнева и посечења мачем, тако се смилуј и на мене који сам у тами грехова умом, речју и делом, и избави ме од гнева Божјег и вечне казне, да би ми, због твог посредовања и помоћи, и због Свога милосрђа и помоћи, Христос Бог подарио да тих и безгрешан живот проживим у овом свету, и да ме избави стајања с леве стране, а удостоји са свима светима стајања с десне стране. Амин.
Извор
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.