ЖЕЗАЛ СВ. САВЕ ОСВЕЋЕНОГ

  

Када је свети Сава Освећени био близу краја свог земног живота (6. стољеће), рекао је својим монасима да чекају дан у далекој будућности у који ће архиепископ, Божији човјек истог имена, доћи из далеке западне земље. Монаси ће њему дати жезло св. Саве и икону Богородице. Они ће знати да је дошао очекивани човјек тако што ће, у тренутку његовог поклоњења гробу, свезани предмет пасти на тло. Двије стотине година касније, свети Јован Дамаскин додао је своју чудотворну икону Богородице Тројеручице у насљедство.
 

Када је св. Сава Српски посјетио манастир свог имењака, неких 700 година након упокојења св. Саве Освећеног, монаси су и даље чували пророштво њиховог оснивача, пронашавши његово испуњење у св. Сави Српском. Док се клањао светитељевом гробу, предмет је пао. Чудо се поновило и наредни дан, и све сумње монаха бијаху отклоњене. Они су са сигурношћу знали да је св. Сава Српски онај кога су чекали. На тај начин је веома поштована икона Богородице Тројеручице (кроз коју се чудо зацељења руке св. Јована Дамаскина остварило), заједно са жезлом, дошла да борави у српском манастиру Хиландар на Светој Гори.
 

Данас се у Кареји налази келија која припада манастиру Хиландару и која се назива именом Патерица (жезло). Предмет од ебановине, направљен од слонових кљова, налази се у просторији у сјеверном пролазу Преображенске капеле.


Манастир-лепавина.орг