2.12. Детинци
По нашим старим, претхришћанским, веровањима пред Божић имамо неколико битнијих празника који сви заједно припадају циклусу божићних или коледарских празника. Детинци се славе 1.12. три недеље пред родноверни Божић. На тај дан, рано ујутру (можда некада и пре изласка Сунца), одрасли вежу руке или ноге својој или чак туђој деци. Везују се канапом једним крајем за столицу, а другим за сто. Деца да би се откупила, да би била одвезана, дају дарове (суво воће, колаче и сл.) који су унапред спремљени. Завезак и чвор имају, по народном веровању, велику магијску снагу, везивањем се зли духови завезују, они остају везани у завеску или чвору и не могу да науде (на првом месту деци). При одвезивању водило се рачуна да се чвор не одвеже него се канап секао пре или после чвора, јер сечењем чвора ослободиле би се заробљене зле силе. Овај празник (као и Материце и Оци) води порекло из времена пре примања хришћанства.
9.12. Материце
Материце се славе 9.12. две недеље пред родноверни Божић. На тај дан, рано ујутру, деца вежу руке или ноге својој мајци. Мајка да би се откупила, да би била одвезана, даје дарове који су унапред спремљени. Везивање има исту улогу као и код претходног празника.
16.12. Оци
Оци се славе 17.12. недељу пред родноверни Божић. На тај дан, рано ујутру, деца вежу руке или ноге свом оцу. Отац да би се откупио, да би био одвезан, даје дарове који су унапред спремљени. Везивање има исту улогу као и код претходних празника.
16.12.-21.12. Коледарски дани
Коледарски дани се дан-данас обележавају (у доста измењеном облику) у многим крајевима Србије али и у другим словенским земљама. Празник је почињао обавезно пре Божића у време задушних дана и у вези је са култом предака, а по неким изворима и са богом Коледом. Коледарски дани завршавани су на Бадње вече, односно, на Коледов дан. Учесници су искључиво мушкарци. Коледари носе маске и прерушавају се у животиње (вука, медведа, лисицу, јарца...), гараве лица, лупају у звона и клепетуше правећи велику буку, певају и скупљају дарове од мештана.
18.12. Кокошији Божић
На овај дан у народу се обављао читав низ радњи да би се сачувала кућна живина, поготово кокошке. Први гост који уђе у кућу, на овај дан, назива се кокошији положајник.
22.12. Коледо - Бадњи дан/вече - зимска краткодневица
Наш стари, претхришћански, Божић био у време зимске краткодневнице, односно дан касније када се рађа ново Сунце, мали бог – Божић – Сварожић. Дан пре Божића празновао се слично као и данас, наши преци обележавали су Бадњи дан, Бадње вече или једноставно Коледо. На Бадње вече завршавали су се Коледарски дани. По неким веровањима, зимска краткодневница је у исто време и празник Коледа, дан када стари Коледо умире, а рађа се Купало и најављује свој период који траје 6 месеци. Купало и Коледо су браћа, деле годину на два дела. Када један умире други се рађа и тако непрестано у круг подржавајући кружење природе у једногодишњем периоду.
По нашим старим, претхришћанским, веровањима пред Божић имамо неколико битнијих празника који сви заједно припадају циклусу божићних или коледарских празника. Детинци се славе 1.12. три недеље пред родноверни Божић. На тај дан, рано ујутру (можда некада и пре изласка Сунца), одрасли вежу руке или ноге својој или чак туђој деци. Везују се канапом једним крајем за столицу, а другим за сто. Деца да би се откупила, да би била одвезана, дају дарове (суво воће, колаче и сл.) који су унапред спремљени. Завезак и чвор имају, по народном веровању, велику магијску снагу, везивањем се зли духови завезују, они остају везани у завеску или чвору и не могу да науде (на првом месту деци). При одвезивању водило се рачуна да се чвор не одвеже него се канап секао пре или после чвора, јер сечењем чвора ослободиле би се заробљене зле силе. Овај празник (као и Материце и Оци) води порекло из времена пре примања хришћанства.
9.12. Материце
Материце се славе 9.12. две недеље пред родноверни Божић. На тај дан, рано ујутру, деца вежу руке или ноге својој мајци. Мајка да би се откупила, да би била одвезана, даје дарове који су унапред спремљени. Везивање има исту улогу као и код претходног празника.
16.12. Оци
Оци се славе 17.12. недељу пред родноверни Божић. На тај дан, рано ујутру, деца вежу руке или ноге свом оцу. Отац да би се откупио, да би био одвезан, даје дарове који су унапред спремљени. Везивање има исту улогу као и код претходних празника.
16.12.-21.12. Коледарски дани
Коледарски дани се дан-данас обележавају (у доста измењеном облику) у многим крајевима Србије али и у другим словенским земљама. Празник је почињао обавезно пре Божића у време задушних дана и у вези је са култом предака, а по неким изворима и са богом Коледом. Коледарски дани завршавани су на Бадње вече, односно, на Коледов дан. Учесници су искључиво мушкарци. Коледари носе маске и прерушавају се у животиње (вука, медведа, лисицу, јарца...), гараве лица, лупају у звона и клепетуше правећи велику буку, певају и скупљају дарове од мештана.
18.12. Кокошији Божић
На овај дан у народу се обављао читав низ радњи да би се сачувала кућна живина, поготово кокошке. Први гост који уђе у кућу, на овај дан, назива се кокошији положајник.
22.12. Коледо - Бадњи дан/вече - зимска краткодневица
Наш стари, претхришћански, Божић био у време зимске краткодневнице, односно дан касније када се рађа ново Сунце, мали бог – Божић – Сварожић. Дан пре Божића празновао се слично као и данас, наши преци обележавали су Бадњи дан, Бадње вече или једноставно Коледо. На Бадње вече завршавали су се Коледарски дани. По неким веровањима, зимска краткодневница је у исто време и празник Коледа, дан када стари Коледо умире, а рађа се Купало и најављује свој период који траје 6 месеци. Купало и Коледо су браћа, деле годину на два дела. Када један умире други се рађа и тако непрестано у круг подржавајући кружење природе у једногодишњем периоду.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.