Свети великомученик Прокопије

   

Данашњег дана, 303. године, мученички је пострадао велики Христов следбеник, кога српски народ посебно слави. Св. Прокопије потиче из Јерусалима. Име му је било Неаније. Прихватио се војничке службе за владавине цара Диоклецијана. У време једног похода Христос му се чудесно јавио, указавши му на велики светли крст на небу. Он се крстио и добио име Прокопије. Јавно је исповедио своју веру, знајући да ће бити погубљен.

У Нишу је у преднемањићко доба постојао манастир св. Прокопија,  у ком се чувала рука  светитеља. Светиња је касније, кад су Турци заузели Ниш, пренета у Прокупље, које је и добило име по овом мученику. Судбина моштију није позната од 18. века.

У неким српским крајевима сматра се да је овај дан погодан за свадбе, јер св. Прокопије походи и благосиља младенце. Данас се избегава копање, чак и сахрањивање. Такође се на није купало. У старини су Срби рудари сматрали овог светитеља својим патроном. Сматра се и заштитником деце. Славили су га каменоресци и бунарџије.

 
По свим српским крајевима постоје разни обичаји и веровања у вези овог празника и придаје му се велики значај, иако није уписан црвеним словом у календар. Постоје и породице, додуше ретке, које славе св. Прокопија као крсну славу.

Извор хттп://www.св-јелисавета.орг.рс/ 
Срећан и Богом благословен празник,да славимо Светог Прокопија дуго,дуго година. † † † 

Молитва Светом Прокопију (Kabarnos, Greece)