🌿💜🌿 Доброта и лепота нераскидиво су повезане🌿💜🌿

Петар Бокун

Доброта у лепоти

Не може се тачно казати на којем степену развоја је човек открио лепоту, али је сигурно да се тада попео на вишу степеницу еволуције. Од тада до данас, паметнији је онај који зна уочити разлику међу особама, појавама, стварима. Ко одабере лепшу жену, има више шансе за лепше потомство. Лепота имплицира доброту, јер је лишена зависти и злобе.


Постоји ванвременска лепота и она која одражава дух времена. Ванвременски атрибути лепоте у вези су са плодношћу, на нивоу су инстинкта, то је потенцијал који гарантује наставак врсте. Ефемерни су они атрибути лепоте које прати мода, специфичност неког поднебља или етнолошки и фолклорни моменти.
 
Лепота је врх појединачног антрополошког ланца, идеално стесано и склесано тело у хармонији с душом као плод вишегенерацијског, најчешће несвесног одабира. И потпуно су у праву особе које се баве избором лепоте када организују регионалне, националне, али и еснафске изборе, јер је универзална лепота веома ретка. Када човек којему већина психијатара скида капу каже да ће „лепота спасити свет” како се с тим не сложити. У свом безрезервном поверењу у такав ауторитет неки су се ипак запитали зашто Достојевски није прецизирао када ће се то догодити.
 
Током историје цивилизације остали су трагови овековечења лепоте, али смо сведоци да су их нека друга времена и поколења знала у потпуности одбацити. Једино што остаје као константа, кад је лепота у питању, јесте закономерност хармоније, одређеног склада којим се изражава лепота. Да ли је безброј парних облина на сунцу Копакабане пореметило Нострадамусово пророчанство:„Милле нон пиу милле”, што значи да је требало да се смак света догоди двехиљадите године, која је већ за нама?!
 
Једино је истина да је покрет антиуметника, који су дејствовали под паролом: „Ружно је лепо!”(Углy ис беаутифулл), неславно пропао.
 
И ружни поступци, злодела, преваре, лажи (сетите се кратких ногу) имају домет ограничен у времену и простору, као и мало скривенију особину да се враћају починиоцима истих. То исто се може рећи и за добра дела. А доброта и лепота нераскидиво су повезане.
 
Ментални склоп доброг човека оставља отисак на његовом лицу. То је израз анђеоске племенитости, смирености, спокоја, неуништиве благости, смерног погледа а све су то уједно и атрибути којима описујемо лепоту. Не може лепота имати уске вештичје усне, поглед копца, напетост агресивне будале. Иако живимо у времену кад филмске улоге добијају „ружни, прљави, зли”, још је већа потражња за лепотицама макар као надкомпензација ружним режисерима. Вансеријске лепотице наше улице, града, народа, служе као општа идентификација просечнима. Како да шапнемо Достојевском да имамо аристократску лепоту кнегиње Јелисавете, зрелу примадоне Јадранке Јовановић, младеначку Ане Ивановић, долазећу Тее Буловић. Зар није доста за спас мале Србијице?
 
Део светлости са ореола славе лепих, која их обасјава, и ми желимо поделити, зато толико жудимо за њиховом близином.
 
Срећа по човечанство што су укуси различити и што на концу свако нађе онај тип лепоте који сматра себи прикладним. Иначе би Хомер био стварно увек у праву кад је рекао да се сви ратови воде због жена.
 
Како само тражење лепоте, а поготово њено креирање, производи у човеку узвишена осећања, то обичним смртницима остаје да лепоту траже у најразличитијим облицима живота и људске делатности. Као и срећа, то нам у одређеном времену пружа осећај пуноће, смисла живљења, оргастичког задовољства.
 
Ружноћа, деструкција, извитоперени облици природе, који преживљавају захваљујући технолошком напретку човечанства, ратови, етничка чишћења у име вере, нације или сопствене слабости, понекад се чине као преовлађујући облик понашања који човечанство гура у амбис нестанка. Да ли нас је визионарски хтео подучити Фјодор Михајлович кад нам је поручио да ће лепота спасити свет? Да ли нам је рекао да се активно укључимо у стварање, одбрану и заштиту лепоте, а ми лезилебовићи и ленштине окривљујемо га што нам на тацни није изнео и кад ће то лепота спасити свет. Знајући да је баћушка писао фељтоне из дана у дан, увек у дуговима и журби, није нам стигао још и датум да напише...