Помаже Бог, верна браћо и сестре! Срећан и Богом благословен празник Света Три Јерарха, а свечарима слава!

Светитељи Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар, Григорије Богослов 25. јануар и Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар. А овај заједнички празник установљен је у XI веку за време цара Алексија Комнена. Једном наста однекуда распра у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но промислом Божјим овај спор би решен на корист цркве и на још већу славу тројице светитеља.

Епископ евхаитски Јован (14. јуна) имаде једну визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља, напосе у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше: "Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно... нити има међу нама првог ни другог". Још посаветоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јан. као заједнички празник за сва три ова јерарха. Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.

Пост и вера — Василије,
Богословље — Григорије.
Милосрђе — Златоусти,
Златоусти, Медоусти!
Работници једног дела;
Три напосе — три ангела,
Три заједно ко Бог један,
Нит ко главни ни узгредан.
У вечности сви се слажу.
Једног вичеш — три помажу.
Једног певаш, сва три чују,
Једног славиш, три с" радују.
Три човека — једно цело,
Три Јерарха - једно дело,
Три имена — једна слава,
Свој тројици — Христос глава!

Извор: Охридски пролог