То је дан када православни верници обилазе гробове најмилијих, дају помене и пале свеће. Сећајући се својих покојних предака, хришћански верници се на овај дан моле Богу за опрост грехова и за своје претке.
Српска православна црква у току године обележава јесење или Михољске задушнице, затим летње Духовске, пролећне уочи Великог поста и и зимске које се зову још и Митровске.
На Задушнице се у цркама служи парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе се обилазе гробови најближих, где се упали свећа и чита молитва. Ко не може најмилијима да оде на гроб, свећу запали у цркви.
Свештенство СПЦ на Задушнице помиње и речи Светог Јована Златоустог који је беседио
овако:Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте, дакле, да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих.
У источној Србији се верује да свећа упаљена на задушнице гори све до следећих задушница. Такође, постоји веровање да ако се на задушнице не упали свећа, мртви ће годину дана бити у мраку.
На задушнице се у источним крајевима не ради ништа са вуном, а маказе су затворене, да би и вучје чељусти биле затворене.
Према календару Српске православне цркве, постоје четири задушнице током године и свака се обележава суботом.
Прве су зимске задушнице пред Месне покладе, две недеље пред почетак ускршњег поста. Друге су духовске пред Духове или Свету тројицу, следе затим михољске, и последње су митровданске.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.