17.02.2019
- 27.04 .2019 - Време пред ВАСКРС (припремне недеље уочи почетка Часног
поста, затим недеље Часног поста и недеља Страдања Господњих
17. 2. (4. 2.) - Недеља о митру и фарисеју (седмица која јој следи јесте тзв. Трапава седмица - не посте се среда и петак)
24. 2. (11. 2.) - Недеља о блудном сину
3. 3. (18. 2.) - Недеља месопусна (тј. Месне покладе; субота уочи ове недеље, дакле 2.3. јесте Задушна; од 3.3. не једе се месо, зато се и зове "месопусна недеља"; Православна Црква брижно припрема своја духовна чеда за период Часног поста, постепено отпуштајући из употребе намирнице како би се тело припремило, а јеванђељске приче које се читају на недељним Литургијама духовно припремају за улазак у Часни пост. У периоду после Месопусне Недеље, тј. 3-10. марта благословен је бели мрс, дакле јаја, млеко и млечни производи).
10. 3. (25. 2.) - Недеља Сиропусна (тј. Беле покладе, дан посвећен опраштању и од белог мрса, али пре свега опраштању онима који су се о нас огрешили, како бисмо спокојно и чиста срца запловили у воде Часног поста, у сусрет Господу.)
Васкршњи пост је најстрожи и најдужи у току године, будући да састрадава Господу на путу до Голготе. Риба се једе само на Благовести (7. април по грегоријанском, 25. март по јулијаском календару) и на Цвети (21. април по грегоријанском, а 8. по јулијанском календару). Уље је разрешено суботом и Недељом, као и следећим данима у црквеном календару:
22. / 9. 3. - Св. 40 муч Севастијских (Младенци)
30. / 17. 3. - Свети Алексије, Човек Божији
8. 4. / 26. 3. - Сабор Св.Архангела Гаврила (Оданије Благовести)
20. / 7. 4. - Лазарева субота (Врбица).
Осталим данима је пост на води.
Алкохол је забрањен. Допуштена је једна чаша вина данима када се пости на уљу или на риби.Не заборавимо да је физички пост само припрема тела да духу омогући пост, тј. - духовно постити значи:
1) не ићи на весеља, свадбе, не ићи у кафиће, не гледати и не слушати било шта што расејава молитвену пажњу и одвлачи у грех
2) праштати свима све и по речима Господњим "трпљењем спасавати душе своје", не светити се за неправду
3) чинити дела милосрђа
4) појачати молитву
5) чешће се удубљивати у себе, кајати се за грехе, исповедати и причешћивати.
Прва четири дана Часног поста у православним храмовима се уместо вечерњег богослужења чита Покајни канон Андрије Критског, који нарочито благотворно делује на душу. Четвртак пете недеље Часног поста такође је обележен нарочитим молитвеним кајањем, под покровитељством Преподобне Марије Египатске, те се у православним храмовима служи тзв. Маријино стајање.
Трудницама, дојиљама, деци, старима и болеснима, као и онима који се бави изузетно тешким физичким радом могуће је - уз благослов свештеника - ублажити пост.
(Имајмо у виду да је овакав, наизглед строг пост већ ублажен, с обзиром да у манастирима уопште не једу и не пију воду прва три дана, што се зове 'Тримирје', а осталим данима у недељи само једном, до два пута, што је могуће мање.
Прва недеља Часног поста - Недеља победе Православља, или тзв. Чиста недеља. Прва субота Часног поста је посвећена Св.Теодору, православни хришћани тада кувају жито на води и једу га с медом у знак сећања на дан када их је томе научио Свети Теодор, како не би умрли од глади, будући да им беше забрањено да једу сву храну коју је тадашњи цар био затровао покропивши је крвљу идолских жртава, како би тиме на силу натерао хришћане да се обешћасте.
Друга недеља Часног поста - Пачиста, посвећена Св.Григорију Палами, који је одбранио учење о Исусовој молитви
Трећа недеља Часног поста - Крстопоклона. У суботу, уочи ове Недеље износи се Крст на центар православног храма и верни му се клањају и целивају га, како би се окрепили да издрже до краја поста. Сећамо се речи Господњих: "Ко се не одрекне себе (тј. својих страсти и грехова) и не узме крст свој и не крене за Мном, није Мене достојан."
Четврта недеља Часног поста - Средопостна, тј. недеља на средини поста, посвећена Светом Јовану Синајском, познатијем као Свети Јован Лествичник, који беше и остаде јаки стуб православног подвижништва и учитељ аскезе.
Пета недеља Часног поста - Глувна недеља, недеља посвећена Светој Марији Египатској, а ове године се и поклапа са празником када се иначе увек прославља ова Светитељка; "глувном" зовемо ову недељу јер тада нарочито постимо свим својим чулима, угледајући се на Св.Марију Египћанку, која је - како би се покајањем очистила . отишла у зајорданску пустињу и тамо провела пет деценија свога живота.
Шеста недеља Часног поста - Цветна. Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим. На овај дан су људи Господа поздрављали као Месију (Спаситеља, Христа), да би му за само пет дана ти исти људи, нахушкани од стране фарисеја, викали: "Рапни га, распни!"
Часном посту од 40 дана додата је и Страсна седмица ("страст" је стара реч која значи "страдање"), приликом које се пост додатно пооштрава, а молитве нарочито појачавају. Сваки дан ове седмице носи назив 'Велики': Велики Понедељак, Велики Уторак, Велика Среда, Велики Четвртак, Велики Петак и Велика Субота. На сваки од ових дана читају се посебни Синаксари у православним храмовима. На Велики Четвртак - будући да је на тај дан установљена Света Тајна Причешћа, служи се Божанствена Литургија. На Велики Петак - на најцрњи и најтужнији дан у години, дан кад је земља гора од пакла, када ни црквена звона не звоне због свеоппште жалости - хришћани састрадавају Христу и, колико ко може, нарочито се уздржавају чак и од хране на води и од саме воде, макар до заласка сунца или до почетка вечерњег богослижења, будући да је и Он целог дана бивао шибан, мучен, морен глађу, жеђу, поругама, на главу су Му набадали венац од трња и бивао је брутално распињан. Велика Субота је дан када Се је одмарао телом у Гробу, а душом сишао у Ад. Велика Субота је једина субота која се обавезно и увек пости на води.
Савремени свет је изгубио духовно осећање празника и не може им се радовати, јер није себе очистио од наслага свега онога што је суштински страно души. Некада су људи постили и молили се, па су живели и лепше и дуже, није било самоубистава. Данас све имамо, а све нам нешто недостаје да будемо срећни. Зашто? Јер душу не можемо нахранити телесним, већ само духовним. Христос је храна за душу. Али Он долази само онима који Га искрено желе.
Искрена жеља показује се делима, као што су пост и молитва.
"ХРИСТОС ВАСКРСЕ, РАДОСТИ МОЈА!"
17. 2. (4. 2.) - Недеља о митру и фарисеју (седмица која јој следи јесте тзв. Трапава седмица - не посте се среда и петак)
24. 2. (11. 2.) - Недеља о блудном сину
3. 3. (18. 2.) - Недеља месопусна (тј. Месне покладе; субота уочи ове недеље, дакле 2.3. јесте Задушна; од 3.3. не једе се месо, зато се и зове "месопусна недеља"; Православна Црква брижно припрема своја духовна чеда за период Часног поста, постепено отпуштајући из употребе намирнице како би се тело припремило, а јеванђељске приче које се читају на недељним Литургијама духовно припремају за улазак у Часни пост. У периоду после Месопусне Недеље, тј. 3-10. марта благословен је бели мрс, дакле јаја, млеко и млечни производи).
10. 3. (25. 2.) - Недеља Сиропусна (тј. Беле покладе, дан посвећен опраштању и од белог мрса, али пре свега опраштању онима који су се о нас огрешили, како бисмо спокојно и чиста срца запловили у воде Часног поста, у сусрет Господу.)
Васкршњи пост је најстрожи и најдужи у току године, будући да састрадава Господу на путу до Голготе. Риба се једе само на Благовести (7. април по грегоријанском, 25. март по јулијаском календару) и на Цвети (21. април по грегоријанском, а 8. по јулијанском календару). Уље је разрешено суботом и Недељом, као и следећим данима у црквеном календару:
22. / 9. 3. - Св. 40 муч Севастијских (Младенци)
30. / 17. 3. - Свети Алексије, Човек Божији
8. 4. / 26. 3. - Сабор Св.Архангела Гаврила (Оданије Благовести)
20. / 7. 4. - Лазарева субота (Врбица).
Осталим данима је пост на води.
Алкохол је забрањен. Допуштена је једна чаша вина данима када се пости на уљу или на риби.Не заборавимо да је физички пост само припрема тела да духу омогући пост, тј. - духовно постити значи:
1) не ићи на весеља, свадбе, не ићи у кафиће, не гледати и не слушати било шта што расејава молитвену пажњу и одвлачи у грех
2) праштати свима све и по речима Господњим "трпљењем спасавати душе своје", не светити се за неправду
3) чинити дела милосрђа
4) појачати молитву
5) чешће се удубљивати у себе, кајати се за грехе, исповедати и причешћивати.
Прва четири дана Часног поста у православним храмовима се уместо вечерњег богослужења чита Покајни канон Андрије Критског, који нарочито благотворно делује на душу. Четвртак пете недеље Часног поста такође је обележен нарочитим молитвеним кајањем, под покровитељством Преподобне Марије Египатске, те се у православним храмовима служи тзв. Маријино стајање.
Трудницама, дојиљама, деци, старима и болеснима, као и онима који се бави изузетно тешким физичким радом могуће је - уз благослов свештеника - ублажити пост.
(Имајмо у виду да је овакав, наизглед строг пост већ ублажен, с обзиром да у манастирима уопште не једу и не пију воду прва три дана, што се зове 'Тримирје', а осталим данима у недељи само једном, до два пута, што је могуће мање.
Прва недеља Часног поста - Недеља победе Православља, или тзв. Чиста недеља. Прва субота Часног поста је посвећена Св.Теодору, православни хришћани тада кувају жито на води и једу га с медом у знак сећања на дан када их је томе научио Свети Теодор, како не би умрли од глади, будући да им беше забрањено да једу сву храну коју је тадашњи цар био затровао покропивши је крвљу идолских жртава, како би тиме на силу натерао хришћане да се обешћасте.
Друга недеља Часног поста - Пачиста, посвећена Св.Григорију Палами, који је одбранио учење о Исусовој молитви
Трећа недеља Часног поста - Крстопоклона. У суботу, уочи ове Недеље износи се Крст на центар православног храма и верни му се клањају и целивају га, како би се окрепили да издрже до краја поста. Сећамо се речи Господњих: "Ко се не одрекне себе (тј. својих страсти и грехова) и не узме крст свој и не крене за Мном, није Мене достојан."
Четврта недеља Часног поста - Средопостна, тј. недеља на средини поста, посвећена Светом Јовану Синајском, познатијем као Свети Јован Лествичник, који беше и остаде јаки стуб православног подвижништва и учитељ аскезе.
Пета недеља Часног поста - Глувна недеља, недеља посвећена Светој Марији Египатској, а ове године се и поклапа са празником када се иначе увек прославља ова Светитељка; "глувном" зовемо ову недељу јер тада нарочито постимо свим својим чулима, угледајући се на Св.Марију Египћанку, која је - како би се покајањем очистила . отишла у зајорданску пустињу и тамо провела пет деценија свога живота.
Шеста недеља Часног поста - Цветна. Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим. На овај дан су људи Господа поздрављали као Месију (Спаситеља, Христа), да би му за само пет дана ти исти људи, нахушкани од стране фарисеја, викали: "Рапни га, распни!"
Часном посту од 40 дана додата је и Страсна седмица ("страст" је стара реч која значи "страдање"), приликом које се пост додатно пооштрава, а молитве нарочито појачавају. Сваки дан ове седмице носи назив 'Велики': Велики Понедељак, Велики Уторак, Велика Среда, Велики Четвртак, Велики Петак и Велика Субота. На сваки од ових дана читају се посебни Синаксари у православним храмовима. На Велики Четвртак - будући да је на тај дан установљена Света Тајна Причешћа, служи се Божанствена Литургија. На Велики Петак - на најцрњи и најтужнији дан у години, дан кад је земља гора од пакла, када ни црквена звона не звоне због свеоппште жалости - хришћани састрадавају Христу и, колико ко може, нарочито се уздржавају чак и од хране на води и од саме воде, макар до заласка сунца или до почетка вечерњег богослижења, будући да је и Он целог дана бивао шибан, мучен, морен глађу, жеђу, поругама, на главу су Му набадали венац од трња и бивао је брутално распињан. Велика Субота је дан када Се је одмарао телом у Гробу, а душом сишао у Ад. Велика Субота је једина субота која се обавезно и увек пости на води.
Савремени свет је изгубио духовно осећање празника и не може им се радовати, јер није себе очистио од наслага свега онога што је суштински страно души. Некада су људи постили и молили се, па су живели и лепше и дуже, није било самоубистава. Данас све имамо, а све нам нешто недостаје да будемо срећни. Зашто? Јер душу не можемо нахранити телесним, већ само духовним. Христос је храна за душу. Али Он долази само онима који Га искрено желе.
Искрена жеља показује се делима, као што су пост и молитва.
"ХРИСТОС ВАСКРСЕ, РАДОСТИ МОЈА!"
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.