Srbi slave Tucindan: Ovi običaji se vekovima poštuju!

   

Pravoslavni vernici 5. januara slave Tucindan!
 
Smatra se da je Tucindan tako nazvan jer se tog dana pečenica (pečenje, životinja za pečenje), odnosno živinče prvo tuklo ušicama sekire preko grudvice soli u platnenoj vrećici stavljenoj na čelo životinje, pa se onda tako ošamućeno prase ili jagnje klalo. Pečeno prase ili jagnje nazivalo se i "božićnjara".

Za pečenicu se obično kolje nazime (mlado svinjče) ili jagnje "veselica", a ima ljudi koji zakolju i ćurku, gusku ili kokošku.
 
Kokoška, guska, patka ili ćurka, međutim, u mnogim se krajevima ni u kom slučaju ne smeju naći na prazničnoj trpezi zbog verovanja da je pernata živina simbol "nazadovanja i rasturanja kuće jer kljuca i baca zemlju iza sebe". Tamo gde se, ipak, kolje za supu, odmah se odbace glava i noge.
 
Običaj vezan za klanje pečenice ostao je verovatno iz predhrišćanskih, mnogobožačkih vremena i vezan za prinošenje žrtvi. Pravoslavna crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.

foto: Shutterstock

Na Tucindan su ponegde decu "koja to zasluže" i kažnjavali, pa i tukli, a posle tog dana ne, jer bi, po verovanju, na mestu udarca iskočili čirevi. Tako se na Tucindan održao običaj, kao u nekim mestima severnog Banata, da roditelji simbolično "tuku" decu da bi bila valjana i poslušna. Da je batina dobra, ne bi izašla iz raja: Ugledni srpski dečji psihijatar o kažnjavanju
 
Neki izvori, međutim, navode i da se na Tucindan deca nikako ne smeju tući, jer će im izaći čirevi na mestima po kojima su udarana.
 
Od Tucindana počinje i uređenje i spremanje kuće za Božić, praznik rođenja Hrista.
 
Domaćica priprema brašno za mešenje česnice, posudu sa zrnevljem žita, a u selima menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će prosuti na Badnje veče po slami razastrtoj u kući, a deca ih pokupiti pijučući.
 

foto: Shutterstock

Na Tucindan se, prema narodnom verovanju, ne sme ništa davati iz kuće, a to je dan kada se tradicionalno vraćaju dugovi da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.
 
U nekim krajevima, na Tucindan se ne večera za stolom nego na podu. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus i ostala posna hrana. Za večerom domaćin mora biti okrenut istoku.
 
Pečenica bi trebalo da je bela, bez belega i telesnog nedostatka. Peče se sutradan i na Badnje veče unosi se u kuću.
  
Stil.kurir.rs