KRSTOVDAN: Osvećenje vode za isceljenje i očišćenje duše i tela

Srpska pravoslavna crkva 18. januara slavi Krstovdan, kao pomen na dan kada je majka cara Konstantina, obilazeći Svetu zemlju pronašla Časni krst, na kome je raspet Isus Hristos na brdu Golgota. Ovaj Krstovdan nije upisan crvenim slovom u kalendar i na njega nije obavezan post, ali je i više nego poželjan radi dobrog zdravlja, za razliku od septembarskog koji je uvek posan

Taj hrišćanski praznik, koji u pravoslavnom kalendaru poznat i kao Vozviždenje Časnog krsta, slavi se još od prvih godina hrišćanstva.

Praznik je ustanovljen godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 326. godine, održanog u doba cara Konstantina, koji je Milanskim ediktom 313. godine, ozvaničio hrišćanstvo.

Tadašnji patrijarh Makarije je posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv Vozviždenje u bogoslužbenom kalendaru SPC, a praznik je obeležen crvenim slovom.

Narod je, kako predanje kaže, uzvratio patrijarhu molitvom, Gospode pomiluj, koja se do danas na isti način peva na pravoslavnim liturgijama.

Na Krstovdan se slavi i uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.

Naime, krst je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim. Poslije 14 godina car Iraklije je pobedio Persijance i ponovo vratio Časni krst u Jerusalim.

Današnji Krstovdan nije upisan crvenim slovom u kalendar i na njega nije obavezan post, ali je i više nego poželjan radi dobrog zdravlja, za razliku od septembarskog koji je uvek posan.

Osvećenje vode za isceljenje i očišćenje duše i tela

Starokalendarske pravoslavne crkve današnji dan, 18. januar, nazivaju Krstovdanom (zimskim), koji zapravo nije praznik, on predstavlja samo navečerje Bogojavljenja. Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato je u našem narodu ostala izreka: "Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti".



 
Kad je Krstovdan preko nedelje, u hramovima se pre podne služe carski časovi, posle podne liturgija Svetog Vasilija Velikog.

Posle liturgije obavlja se veliko osvećenje vodice u samom hramu (vodokršće), dok se sutradan, na praznik, voda osvećuje van hrama, na rekama, ili drugim otvorenim mestima.

Za vernike obe vodice su od istog značaja.

Prilikom vodoosvećenja, moli se da voda bude na izbavljenje od grehova, za isceljenje i očišćenje duše i tela, na osvećenje srca i uma i na svaku izvrsnu korist, da ona bude voditelj u večni život i odgoni svaki nasrtaj vidljivih i nevidljivih neprijatelja.

U tu svrhu, za koju je osvećena, dovoljno je poneti je u nekoj manjoj boci, i čuvati preko godine, koristeći je samo u izuzetnim prilikama.
 

Narodni običaji

Najveći krstovdanski vašar u Gornjoj Pčinji priređuje se u Radovnici, ispod crkve, pored reke Pčinje, gde je podignuto nekoliko senika koji se koriste za vašar. Ljudi rano dolaze da prodaju i kupuju stoku, sve do podne, a od podne dolaze oni koji žele da se vide, da budu viđeni. Ostaje dokle ko može.

U svim selima isplaćuju poljake, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno ο Đurđevdanu.

Na jesenji Krstovdan, prema drevnim običajima, bere se i posvećuje bosiljak. Na zimski Krstovdan, koji je uoči Bogojavljenja, 18. januara, po predanju, ukrštaju se vetrovi.

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu.

U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu i, ako se voda smrzne, očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će sledeća godina biti "oskudna i bolešljiva".

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

U mnogim krajevima se tog dana predskazuje i vreme:

- Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.

- Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.

- Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.

- Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.

- Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.

- Septembarska kiša - zlato njivama, otrov vinogradima.

- Što "ne skuva" avgust, "skuvaće" septembar.

- Kakav septembar, takav i mart.

- Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.

Izvor