Većina običaja i obreda koji su se radili za Božić završnicu imaju upravo na Mali Božić. Tako je u Vojvodini običaj da se na ovaj dan na raskršćima pale vatre, ali i da se umesi vasilica, u čast Svetog Vasilija koga takođe danas proslavljamo.

 Kada umesite vasilicu, ukrasite sa tri drenove grančice uvezene crvenim koncem, kao simbolom Svetog trojstva.

Veruje se i da srpsku Novu godinu treba dočekati budan, a devojke su ovu noć koristile za gatanje da bi videle za koga će se udati. Svaki kraj ima svoju metodu, a jedna zanimljiva potiče iz Bosne - pre svanuća bi se devojke popele na tavan i potom bacale svoju odeću napolje. Ako je cipela usmerena od kuće, znači da će se te godine udati i to u pravcu u kome je okrenuta cipela.
Ima mesta u Srbiji u kojima se mese i krofne u koje se stavlja novčić, baš kao u božićnu česnicu - ko ga pronađe imaće sreće narednih 12 meseci.

Na Mali Božić ujutro običaj je bio u nekim selima da domaćica uzme sneg i, utrčavši u sobu, baci ga na decu vičući: "Beži vruća, gonite studena!“. Veruje se da se time štite deca od temperature ili groznice. Posle ovoga deca bi skidala sa sebe odela i prebacivala ih preko grana šljiva ili jabuka, kako bi se “očistila od vaši”. Na ovaj dan dolazi i polaznik ili položajnik, a u selima pored Gruže domaćica mu jednom pređom veže teme i donju vilicu, a drugim čelo i zatiljak, da zveri ne bi napale stoku.

U nekim krajevima danas se pažljivo gleda u nebo i posmatra vreme. Ako na 14. januar padne sneg ili bude oblačno, čeka nas rodna godina. Suvo vreme, veruje se, donosi i sušnu godinu pred nama.
Izvor Zena.blic.rs