Tišine, dubine - suštine

Često ćete čuti kada se opisuje neka devojka ili žena
Da se ne ističu prvo njene osobine ili obrazovanje, ono što govori ili misli
Već da li je sama ili nije

Kao da uz ženu obavezno mora da ide neko
Ako ne ide, kao da manje vredi

Ili ono sažaljivo – nikada nije rađala -

Kao da je rađati nekakva garancija sreće sama po sebi, nije
I kao da žena mora da rodi ili bude sa nekim da bi bila poštovana

Ili ono – samohrana je majka, niko je više neće -

Kako da ne
Možda je upravo to čini još poželjnijom

Sve same predrasude
I lažni osećaj superiornosti kada se govori o nekome

Otuda žene trpe toliki pritisak moranja koji se ravna sa prisilom
Samo da bi društvu bile prihvatljivije

Kao da je društvo to koje stvarno brine o njima
A ne one o sebi i oni odabrani uz njih

Toliko prećutnih osuda
Koje nagone na pogrešne odluke i izbore

Samo da bi se reklo – ona je ostvarena
Ima porodicu

Kao da je porodica garant za nešto
Nije

Nije garant ni za šta, ako je nesrećna, razorena
Onda je mnogo gora
I od najgore samoće

U samoći bar možeš da nađeš nekoga
Ili brines o sebi

A u porodici gde se sve raspada
Ne znaš ni sa sobom šta ćeš a kamoli sa drugima

Zato je besmisleno donositi zaključke o ženama samo na osnovu toga
Što su same
Ili što još uvek nisu rađale
Ili što su samohrane majke koje, navodno, niko neće

Terati ih da se zbog toga osećaju manje vrednim

Zašto

Svako ima svoj put

I nisu svi putevi isti, nisu sve životne lepote iste

Tako je i sa ženom
Umesto osude treba je prihvatiti takvu kakva jeste, njene izbore
I voleti je takvu

A ne ponižavati

Žena ima pravo da bude sama
Žena ima pravo na svoj izbor
Možda tako želi
Ili naprosto ne može da nađe onoga ko joj stvarno odgovara

To nije za osudu, naprotiv već za najiskrenije poštovanje
Zato što poštuje sebe
I ne želi sa svima

Stefan Simic 

 
 



Neretko su najkvalitetniji muškarci a i žene najusmljeniji
Zato što nisu spremni da se lako daju
Da ulaze u nešto za šta znaju da nema sutra

Zato teško počinju a lako završavaju
Nespremni da lažu i sebe i druge
Ni na nekoliko dana a kamoli duže

Naprosto ne žele svuda i sa svima
Već čuvaju sebe za nekog sličnog
Dovoljno vrednog da mu se posvete
A ne da se rasipaju na sve strane

Čitavog života slušaju priče, lažna obećanja
Da su se više umorili od svega toga
Nemaju snage da započinju, igraju igre
Već bi da žive i uživaju sa nekim dovoljno vrednim
Kome bi do kraja da se posvete
I ko bi se njima posvetio
A ne večito prećutkivanje
Ponižavanje
Od koga im je više muka

Zato, često, najbolji najviše samuju
Ne zato što su im previsoki kriterijumi
Nego zato što ne žele da se osećaju jeftino, jadno
Sa jeftinima

Žele za sebe nešto vredno, pravo, normalno
Zato što i sebe tako doživljavaju
Dovoljno kvalitetno za nekog dovoljno kvalitetnog

Svesni da mogu puno da ponude
Ali nešto slično i očekuju

A ne jednosmerne razmene
Prazne priče
I ono ništa na kraju
Kada osetiš da si samo bacio ono svoje najlepše bukvalno u ništa

Da ne veruju u ljubav ne bi im toliko ni stalo
Ne bi razmišljali o tome
Spojili bi se sa prvim koji naiđe
Onako kako mora
Kako se od njih očekuje u imitaciji veze, braka, odnosa
Dok ovako traže, nadaju se, veruju

Ali se bar ne pretvaraju da su srećni pored nekoga
A nisu

Zato se tako teško daju
Sve dok ne osete ono pravo
Kada stvarno ima smisla posvetiti se do kraja

Do tada
Dok se to ne desi
Ostaće sami ali bar neće živeti u laži
Da su sa pravom osobom

Kada se pojavi prava
Znaće
I tek tada će znati da je sve ovo do tada
Imalo smisla
I da je bilo samo put do nekoga
A i do njih samih

Stefan Simic 

 


Ne upoznaje se žena preko instagrama, fejsbuka
Sa ženom se živi
Žena se proživljava svaki dan, iznova

Pa ni tada ne možeš da kažeš da je poznaješ do kraja
Ni tada, koliko god da je tvoja
Ne možeš da budeš siguran ni da je sva svoja
A kamoli tvoja

Žena se uvek traži
I kada se u nečemu nađe, uvek bi da ide još dublje, dalje

Teško je pratiti je i ispratiti
Njene misli, znanja, intuiciju
Knjige koje čita
Sve ono što nosi u sebi
I što bi da iznese iz sebe

Takvu ženu možeš ili da voliš i prihvatiš takvu
Svestan da ne možeš uvek da je razumeš
Niti da ti bude stalno jasna, logična

Posebno kada je na duhovnoj stazi, preobražaju
Kada preispituje sebe i sve svoje

Ti možda misliš da joj pomažeš
Dok joj, u stvari, samo smetaš

Žena se često najbolje voli kada se pusti
Da sama sa sobom razreši mnogo šta

Ako te vidi na svom putu, vratiće ti se
A ako ne
Pusti je da ide svojim

Ona nije otvorena knjiga u kojoj se sve zna
Koju pročitaš jednom i misliš da je znaš zauvek

Ne
Žena je knjiga koja se uvek iznova čita i tumači
Uvek ista a drugačija

Željna slobode
Ne samo u pokretu, stavu
Već u svome svemu, na svim nivoima
A pre svega u duši gladnoj svega

Kojoj si do juče možda bio dobar, najbolji
A danas si suvišan

Zato što se menja, prevazilazi mnogo šta
I traži nešto drugo

Žena koja dođe do sebe
Često je iznad klasičnih veza, vezivanja

Nosi u sebi to nešto što je teško razumeti
A još teže pratiti

A to je put
Duhovni
I ko na njemu nije bio
Može samo da odbacuje, osuđuje, napada
Ali ne i da stane uz nju, sa njom

Ponosno i smelo

Već da se uplaši, povuče...

Zato žene toliko odlaze od svojih muškaraca
Upravo zbog njihovih zatvorenih duša
Nesposobnih da se otvore, povežu, daju

Tada je takvim ženama jasno

Ili će ostati sa njima i živeti tajni život
Ili će živeti svoju slobodu, bez skrivanja sebe

One najhrabrije biraju sebe
One manje hrabre traže kompromis
Dok se ostale ni ne usude da se izbore za svoje mesto
Zaćute, povuku se
I prihvate život fatalistički

Tako je kako je

Jedno je sigurno
Žena može da bude srećna
Samo ako je srećna sa sobom

Sve drugo dolazi posle

 Stefan Simic