z Zagreba je poručivano da pravoslavna slavlja štete privredi i
trgovini. Novokomponovani srpski bogataši tražili da Božić i Uskrs
„padaju“ vikendom
NAUČNICI su samo delimično u pravu kad kažu da je srpska Nova godina u stvari starokalendarska, po računanju vremena koje je ustanovio Julije Cezar, pa se zove i julijanska. Srpska Nova godina može se nazvati i pravoslavnom, jer je slave Rusi, Gruzini monasi na Svetoj Gori, pa čak i pravoslavni Japanci. Ipak, srpska Nova godina je nešto drugo, jer je nastala kao znak otpora pokušajima da se zatre srpski identitet.
NAUČNICI su samo delimično u pravu kad kažu da je srpska Nova godina u stvari starokalendarska, po računanju vremena koje je ustanovio Julije Cezar, pa se zove i julijanska. Srpska Nova godina može se nazvati i pravoslavnom, jer je slave Rusi, Gruzini monasi na Svetoj Gori, pa čak i pravoslavni Japanci. Ipak, srpska Nova godina je nešto drugo, jer je nastala kao znak otpora pokušajima da se zatre srpski identitet.
Zato
je julijanska Nova godina za Srbe tipično srpska, jer je nastala pomalo
iz inata. Ona nije počela da se slavi javno i prkosno 1919. godine,
kada je Kraljevina SHS za vancrkvene svrhe usvojila novi gregorijanski
kalendar. Štaviše, SPC se zalagala za usklađivanje kalendara i za to
angažovali velikog naučnika Milutina Milankovića. Srbi su postali
smunjičavi tek 1923, kada je iz Zagreba poručeno da pravoslavna slavlja
navodno štete privredi i trgovini.
-
Trgovinsko-obrtnička komora iz Zagreba podnela je 12. 2. 1923.
predstavku Ministarstvu socijalne politike o potrebi izjednačenja
kalendara s obzirom na štete koje po privredu proizvodi slavljenje
verskih praznika po dva kalendara. Komora je smatrala da bi izjednačenje
kalendara uticalo i na smanjivanje verskih razlika u zemlji. Protivnici
promena u Pravoslavnoj crkvi plašili su se prelaska na novi kalendar
zbog unijaćenja - navodi istoričar dr Radmila Radić.
Zebnju
Srba su pojačali isti zahtevi iz hrvatskih gradova gde su bili jaki
centri franjevaca, nosilaca ideje da u Hrvtskoj i BiH nema srpskog
stanovništva, već samo popravoslavljenih Hrvata.
Čašu
je prelio zahtev novokomponovanih srpskih bogataša, ratnih profitera,
koji su tražili da se kalendar dodatno podesi da i Božić i Uskrs padaju
uvek u dane vikenda, da ne bi imali gubitke zbog praznika. Taj pritisak
je Srbe toliko iritirao da su starokalendarsku Novu godinu od 1923.
počeli da praznuju kao „opozicionu“ javno i prkosno, u restoranima i na
ulicama, iako nije bila državni praznik.
Proslavu
nove pravoslavne organizovala je prva beogradska „Kasina“, a sledećih
godina su se pridružile sve prestoničke kafane, bioskopi, domovi
ratnika-invalida...
Ipak,
dolazile su zatim nove generacije vaspitane pod pritiskom državne
propagande da treba da budu manje Srbi, a više Jugosloveni. Ta
propaganda je potiskivala pravoslavnu Novu godinu, koja je oduvek
slavljena među Srbima kad joj je i vreme - 1. januara po julijanskom
kalendaru. Njoj su prethodili Badnji dan 24. decembra stare godine, a
porodični praznik Božić proslavljan je sledeća tri dana.
-
S novom godinom probudio se kod nas društveni život. Veselja započinju,
prijatelji se sastaju u privatnim društvima, vesele se i u prijatnoj
zabavi provode. Kud god da se okreneš, od svuda ti svirka uši zaglune -
preneo je novogodišnju atmosferu 1. januara 1847. godine reporter
„Srbskih novina“.
U
komunizmu je slavlje srpske Nove godine bilo zabranjeno pa su i oni
rođeni 13. januara bili sumnjivi ako slave rođendan. U Arhivu
Jugoslavije postoje dokumenti koji striktno naređuju da se novogodišnji
pokloni povlače iz prodaje u vreme verskih praznika. To nije važilo za
katolički Božić, jer je prethodio internacionalnoj proslavi Nove godine,
već samo za pravoslavni Božić i Mali Božić - srpsku Novu godinu.
Postojala je striktna naredba da 13. januara kafane moraju da se zatvore
najkasnije do 22 sata. Ipak Srbi su nastavili da slave, krišom i iz
inata, rizikujući doček u pritvoru.
DRŽAVNI PRAZNIK OD 1850. GODINE
UKAZOM
kneza Aleksandra Karađorđevića 1850. godine Nova godina uvrštena je u
državne praznike, pa su novine 1. januara 1851. izveštavale o veselom
dočeku u beogradskom visokom društvu.
-
Sinoć, uoči Nove godine, a po zaključeniju stare gospodin
rusko-imperatorski konzul u Beogradu, g. đeneral Levšin davao je u svome
konaku večernju zabavu na kojoj je najotmenije društvo prisustvovalo.
Kako sat izbije dvanaest, domaćin napi svojim gostima zdravicu
pozdravljajući ih sretnim novim letom - izvestio je reporter „Srbskih
novina“.
Izvor Novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.