Klapa Kampanel - Lud i zanesen

                         

Lito već dolazi kraju
a tu kraj mene si ti,
ništa drugo ne triba mi
osim tvoje ljubavi
Jesen je pustila svoje
žute i crvene boje
a kišu već čujem u daljini,
polako dolazi
Ref.A sve dok ljubim te ja
i sve dok ljubiš me ti
u našoj postelji lito
još uvik vri,
a ja lud i zanesen
ne marim za jesen
šta dolazi
A sve dok ljubim te ja
i sve dok ljubiš me ti
u našoj postelji lito
još uvik vri,
a ja lud i zanesen
ne marim za jesen
šta dolazi
Lito već dolazi kraju
i ptice na grani znaju
da pivan ti pismu sad
o ljubavi
dok lito odlazi
A ja lud i zanesen
ne marim za jesen
šta dolazi 

Здравствуй, август!

Виктор Хорошулин

    
    Здравствуй, Август величавый!
Здравствуй, барин-господин!
А в твоих волосьях-травах
Уж прибавилось седин.
В бороде твоей сверкают
Злато зёрен, жемчуг рос,
Солнышко лицо ласкает,
Подрумянивая нос.
    Пахнет мёдом на лужайках,
И грибами Лес манит,
Глянь, стрижей весёлых стайка
В небе звонко голосит!
Шум покосов затихает,
Дремлет над рекой туман…
И украдкой примеряет
Лето пёстрый сарафан...
    Здравствуй, Август! Добродушный,
Щедрый и весёлый друг!...
Лето, … времени послушно,…
Плавно завершает круг…. 

 

Otišao Arsen, otišao Kemal, evo sad i Oliver... Odnose mi sa sobom jedan po jedan komadić duše. A toliko toga su mi dali. Proveli me kroz noći u kojima niko živ ne bi ostao da njih nije bilo.
Ova Oliverova... Godinama sam je pevušila u sebi. Kad je bilo to i takvo vreme. A bilo je svakakvih vremena, jer život je dug. A opet nekako kratak...

ОЛИВЕР ДРАГОЈЕВИЋ - КАД МИ ДОЂЕШ ТИ . .

Jelena Lengold

Здравствуй, Август величавый!

  

Ogledalo sreće

....mi nismo rođeni pokvareni pa da se u ovom životu popravljamo. U ovom životu potrebno je samo da se setimo i probudimo!

Pomračenje je astronomska pojava do koje dolazi kada jedan objekat na nebu zađe u senku drugog. Ovaj termin se najčešće koristi u opisu pomračenja Sunca, tj. kada Mesečeva senka pokrije površinu Zemlje. Pomračenje Meseca nastaje kada Mesec uđe u Zemljinu senku. Potpuno pomračenje Meseca dogodiće se u noći između 27. i 28. jula i gotovo u celini će biti vidljivo iz Srbije. 

Mesečeve eklipse pokreću emotivna čišćenja, dešavanja i razne preokrete u tom smislu. Kad je Mesečeva eklipsa na nebu, događaji koji nam dolaze su ti na koje ne možemo da utičemo, dakle postajemo pasivni posmatrači okrenuti unutrašnjim zbivanjima, tj. osećanjima. Za vreme Punog Meseca naše emocije su veoma izražene, a dominira ona emocija koja je trenutno najzastupljenija (ukoliko smo zaljubljeni u toku Punog Meseca ćemo biti još više, ili ako je neko tužan onda će tuga biti izraženija u tom periodu).

 

Vodolije su nosioci energije koja se zove „pomračenje Meseca“! Vodolije se predstavljaju na dva načina: s jedne strane kao stidljivi i mirni, a sa druge strane mogu biti ekscentrični i energični. I u jednom i u drugom slučaju su duboki mislioci koji vole da pomažu drugim ljudima. Ključna reč za ovaj znak je “mašta” jer je Neptun ovde egzaltiran! Vodolije su takođe empatične na dva nivoa. Poseduju osetilnu empatiju kao i razumsku empatiju. One ili osećaju ljude pa ih podržavaju ili jednostavno znaju zašto se neko baš tako ponaša i oni to razumeju! Ponekad ovakvo snažno pomračenje Meseca može naš život preokrenuti naglavačke, možda ne baš tog dana, ali događaji koji će uslediti do iduće eklipse u avgustu ove godine, svakako će dobro prodrmati neka područja naših života. Imajte na umu, ako nešto i izgubite, na primer ako prekinete odnos, znajte da on ionako nije imao neku perspektivu. Ako vam se dogodi bolest, njena svrha je da vas upozori da je vreme da stanete na loptu, usporite i počnete negovati sebe. Dogode li vam se neke turbulencije na radnom mestu, razmotrite šta možete učiniti kako biste poboljšali svoju radnu efikasnost i naučili nešto sagledavajući probleme koji vas pritiskaju.  

 

Ribama se pomračenje Meseca (duše) dešava u 12. polju, polju podsvesti. Sasvim je sigurno da bi svoju introvertnost Ribe trebalo da kanališu i materijalizuju kroz odnose sa drugim ljudima i razne društvene asocijacije. Period koji će uslediti je pogodan da se odstrane negativni ljudi iz života i da ostanu samo oni pravi i dobri prijatelji i oni koji ne crpe energiju. Napušta se prošlost i nastavlja se dalje, ali sa naglašenim radom na sebi. Posle dužeg vremena mlađi pripadnici znaka Riba kreću napred, ali još uvek bojažljivo. Na putu ka sutra u ovom mraku možete sresti srodnu dušu koja se ne snalazi kao vi....ovo je prilika! Pružite ruke, otvorite dlanove... 

 

Ovnovi su veoma blizu ovog pomračenja, nemajući svest da i sami sebe izlažu potencijalnim opasnostima. Hrabrost Ovnovima nikad ne izostaje. Upravo je hrabrost prvi uslov da krenete u duhovnu aktivnost. Mnogi Ovnovi strahujući ne mogu da pogledaju svoje pretke ostajući zaglavljeni bez prilike da na najbolji mogući način iskoriste svoj dar dobijen od Univerzuma. Neki Ovnovi će posle niza ponavljanja osetiti potrebu da realnije sagledaju stvari koje ih okružuju, samim tim će se javiti želja da sopstveni život podignu na viši nivo. Promena, promena je najzdravije stanje Ovnova. Podignite nivo svesti na potpunu odgovornost o samom sebi. Svrha vašeg života je ono što vam donosi posvećenost i radost, sve drugo u vašem životu je prolazno ili privremeno.

 

Bikovima se pomračenje Meseca dešava preko osovine 4/10 što je poreklo i genetika. Sada se upravo dešava promena vaših karakternih osobina nasledjenih od majke ili kroz ženske potomke (ćerke). Venera je u odličnom aspektu sa Plutonom i u ovom aspektu podržavaju jedno drugo upravo kroz stvaranje velike potencijalne energije ljubavi i sklada. Vreme rada na sebi...transformacije, je jedini put koji donosi zadovoljstvo. U svom prirodnom ciklusu Venera je sve do znaka Škorpiona orijentisana na telesnu ljubav i na ljubav koja je usmerena ka nekom objektu ili osobi.  Ali, krećući se dalje na svom prirodnom putu kroz astrološke znake, Venera proširuje svoje granice, pa postaje sposobna i za ljubav koja prevazilazi telesnost i objektivnost. Tu počinje razvoj osećanja ljubavi i harmonije sa recimo prirodom, drugim ljudima i šire od toga. Odavde počinje da se stiče razumevanje pojma onoga što smo često puta imali prilike da čujemo kao bezuslovnu ljubav, mada nismo mogli da proniknemo u pravo značenje tog pojma.

 

Blizancima se ovo pomračenje dešava preko osovine 9/3 pa se donose krupne odluke u životu, iako im vreme nije! Može to biti kao aplauz pohvale, podrške i izražavanja zadovoljstva zbog nečijeg uspeha, ali može biti i sarkastični aplauz, koji jednostavno samo objavljuje već poznato. Svako ko se bude dičio nečim što je pogrešno, čega nema, biće ismejan. Svako ko je u pravu (ono kada ne objašnjavaš samo prihvataš) biće nagrađen. Održati reputaciju, to je važno! Kako izbeći ovakve nesporazume retrogradnog Merkura? Fleksibilnost može biti od posebno velikog značaja jer se treba na pravi način prilagoditi datoj situaciji pošto retrogradni Merkur donosi izraženiju opasnost od učestalijeg ponavljanja propusta i grešaka. Dakle, potrebno je pokušati pronaći način za ispravno shvatanje gde su greške ili propusti i pokušati na adekvatan način to i ispraviti. Ovo je vreme u kome Blizanci uče lekciju „razumske empatije“. Vi razumete zašto se neko ponaša tako kako se ponaša i ne ljutite se, jer vi RAZUMETE.

 

Rak, kardinalni vodeni 4. znak u Zodijaku proživljava svoju „krvavu fazu“ totalnog pomračenja Meseca. Ovo je ženska energija koja nema granice, ne zaustavljiva u trenutku u kome „misli“ da se bori za dobrobit svakog. To je model u kome Rakovi (naročito žene) povređuju pre svega same sebe, a potom i sve oko sebe. Tokom Mesečevog pomračenja dolazi do jačih uvida te je moguće i promeniti ili proživeti neku emociju koja nas muči unutar nas, te se tako očistiti od loših emocija. Mesečeva eklipsa (pomračenje) nam uvek daje šansu da se suočimo sa svojim eteričnim delom ako smo spremni za to. Ukoliko ne, burnije neazdovoljstvo i jače emocije se mogu očekivati kod osoba pri emocionalnim izazovima u tom periodu. Pun Mesec utiče i na naše psihološko, ali i fizičko stanje – povećava emocionalnost, melanholiju, nervozu i razdraganost. Pogodan je i za začeće, tačnije da žene lakše ostanu u drugom stanuju. Pun Mesec utiče i na nivo zgrušavanja krvi, odnosno produžava krvarenje. Mnoštvo događaja, a kako će te sve ovo percipirati zavisi od pozicije Meseca u vašem natalnom astrološkom kodu. 

 

Lavovi proživljavaju ovaj „krvavi Mesec“ kroz polje partnera. Vladar Lava Sunce, vezujemo za svest, volju i objektivni život, te na svesnom nivou možemo mnogo toga da uradimo tokom ovog pomračenja. Verovatno je da će pitanja srca, ljubavi, prijateljstva, dece, hobija, ega biti neke od glavnih tema. Srce nas vodi na mesto na kojem se osećamo posebno, voljeno, u odnose koji nam pomažu da osetimo sebe kao jedinstvenu i kreativnu osobu. Ne možemo se više skrivati od ljubavi. Ne možemo bežati od nje, birati osobe koje nam je ne mogu uzvratiti. Bojimo se otvoriti srce, a istovremeno patimo kad smo ranjeni ljubavnim gubitkom. Jača želja za pažnjom, voljenjem, kao i dramatičnim nastupima kad osetimo da smo ugroženi. Tada ego može preuzeti dominaciju i još više nas udaljiti od ispunjenja želja. Lavovi, naročito Lavice budite velike i ne prosuđujte, jer i dispozicija ovog pomračenja Uran, napada Lavove. Čuvajte srce za ljubav ne trošite ga na strahove i nemire.

 

Device drage moje, može li se išta desiti da vi ne učestvujete najdirektnije u tome. Kao da ste krenuvši dalje svojim putem čuli da se nešto lomi iza vas, a vaša savest vam ne dozvoljava da se ne vratite i pomognete... Možete li biti zdravo sebični i postaviti sebe u centar svog života, namirujući sopstvene potrebe jer tek tada ćete biti u prilici da drugima date najbolje. Kada dajemo i dajemo, a osećamo se sve potrošeniji i iscrpljeniji, pati naše emocionalno, mentalno i fizičko zdravlje. Ako mi nismo u formi, ništa oko nas neće biti u formi. Zato je važno da se pobrinete za sebe i za ono što je vama bitno, a tek potom možete sebe ponuditi svetu na zdrav način. Znati živeti - znači pružati što manje otpora i prepuštati se toku života sa poverenjem. 

 

Vaga je znak koji teško podnosi bilo kave disbalanse, a sada se dešavaju „tektonski poremećaji“. Ovakvi aspekti aktiviraju nesvesne emotivne obrasce koji će izlaziti na površinu u narednim mesecima. Posmatrajte šta će se događati kad delujete i odlučujete srcem, kad vas vodi strast. Bez srčanosti i te strastvene posvećenosti nekoj ideji, hobiju, planu – život je isprazan i monoton. Venera ima odličan aspekt sa Plutonom i nudi mogućnost Vagama da promene svoj unutrašnji obrazac povodom sistema vrednosti. Istovremeno, Vage se plaše nejasnoća koje dolaze od Neptuna i teško mogu same izaći na kraj sa ovim dešavanjima. Kod mladih Vaga, može doći do ozbiljnih drama samo zbog neiskustva. Kod zrelih žena Vaga koje nisu iz nekih razloga mogle ostati u drugom stanju ovo je vreme kada se i to može samo od sebe desiti. Koliko lica toliko refleksija u ogledalu! Sa ovakvim aspektima može doći do velikih promena u vašim bliskim odnosima, pa i onim poslovnim, kao i u samoj bazi nekih udruženja, stranaka ili organizacija kojima pripadate.

 

Škorpionima ovo pomračenje donosi mnogo okončanja i sa tim još više početaka. Na delu je veliko čišćenje, a sve što vam Univerzum uzme, uzeo je samo zato što će vas to u budućnosti usporiti i stvoriti vam dodatne probleme. Kad bez straha i nesigurnosti prihvatamo ono što dolazi u naš život (a redovno nam donosi neku poruku koju samo treba protumačiti na pravi način), otvaramo vrata za novi početak koji zaista može biti čudesan. Alhemija na delu! Zato, otpustite emocionalne boli, oprostite, udaljite se od svega što vas emotivno troši i iscrpljuje, a nigde vas ne vodi. Kada otpuštamo negativna uverenja i loše vezanosti, ponovno počinjemo da dišemo i spremni smo da u svoj život pustimo nešto bolje, nešto što će nas unaprediti, a ne unazaditi. Dok se grčevito držimo za partnera koji nas ne ceni i ne voli, za posao na koji odlazimo s grčem u želucu, za uverenje da ne znamo i ne možemo, za nesigurnosti koji hrane naše strahove – nema napretka, niti poboljšanja. Ponavljamo stalno iste obrasce, očekujući čudo, a jedino čudo se krije u tome da živite ono što mislite i osećate. 

 

Strelčevi bi tokom ovog pomračenja trebalo da se bave osvešćivanjem, koje vodi prihvatanju, a prihvatanje opet vodi transformaciji. Sve se ionako dešava van naše kontrole a sve što nas napušta dešava se u vreme kada je najbolje po nas. Ni trenutak pre, ni trenutak posle. Direktni učesnik ovog događaja je Mars koji nosi u sebi i Jupitera, vladara Strelčeva. Uznemirenost Marsa i njegova frustracija lako bi mogli da se pretvore u bezobzirne radnje zbog teškog aspekta Urana, što će Strelčevi itekako osetiti. Snažan uticaj Saturna će vam olakšati situaciju i doneti smirenje, darujući strpljenje i odlučnost u krizi. Ova ista situacija kod osoba koje neće da se umire i opuste može izazvati „agresiju i emotivne probleme". Iako može biti suza, ovo karmično iskustvo će vam zapravo pomoći da se oslobodite nekog neželjenog emotivnog prtljaga. Primite ovo iskustvo kao raščišćavanje sećanja svoje duše.

 

Jarčevima ovo pomračenje donosi onaj krajnji ishod oslobađanja, kako u odnosu na same sebe tako i od svih ostalih. Zbog traume odvajanja i straha da ćemo biti ostavljeni sami, u skoro svakom odnosu isprojektujemo ideju o budućnosti, trajanju i ishodu. Vezujući se za te slike ne dozvoljavamo odnosu da ide svojim tokom ostajući u vezi čak i kada više za nju ne postoji smisao. Tako, kada mislimo da patimo za nekom osobom u stvari patimo za slikom koju smo izmaštali i za sopstvenim lažnim identitetom koji smo prilagodili uz tu osobu. Na taj način blokiramo, na neko vreme, nove odnose koji su spremni da nas oplemene. Ova epizoda svih nas na duhovnom putu je završena...predstoji oslobađanje od bilo koje vrste vezivanja. Ljubav je jedino stanje kojem bi trebalo da se vratimo i koga treba da se SETIMO! Nije lako, ali nije nemoguće.  

Profesionalnaastrologija.com

Срећан празник браћо и сестре Света великомученица Марина - Огњена Марија! Срећна слава, свим Маринама нека је срећан имендан!

Света великомученица Марина је рођена у незнабожачкој породици која је живела у Антиохији Писидијској. У дванаестој години је чула за хришћанство и почела да учи о Христу, Богородици, апостолима и да упознаје основе хришћанске вере.
Љубав према Господу Исусу Христу је толико испуњавала њено срце да у њему више није било места за земаљску, чулну љубав. Хтела је да постане монахиња. Њен отац није могао да се помири са тим да му је кћерка хришћанка, па је се одрекао. Царски намесник Олимврије је желео да узме Марину за жену, али она је већ одабрала другачији пут. Кад је био одбијен као просац, Олимврије се силно наљутио и хтео је јој се освети, па је силом терао да се поклони идолима, на шта му је Марина одговорила: "Нећу се поклонити, ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо. " Олимврије је тада наредио да је ставе на муке. После мучења, у тамници је обасјала чудесна светлост из које је блистао крст, а на врху крста је била бела голубица. Јасно је чула речи:"Радуј се Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља. " Све ране од мучења су јој зарасле и она се сутрадан појавила пред судијама као да није ни видела мучилиште. "Посечена би у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. "Једна рука свете Марине налази се у манастиру Ватопеду на Светој Гори. На планини Ланга у Албанији, изнад Охридског језера, налази се манастир посвећен Светој великомученици Марини. Тамо се, такође, чува део светитељкиних моштију. У овом манастиру су се вековима догађала и још увек се догађају чуда. Сведоци чуда нису само хришћани, него и муслимани. Колико је ова светиња поштована најбоље говори то да од старне муслимана, Турака и Албанаца, манастир није никада рушен, нити је његова имовина отимана.

У народу се празник Свете великомученице Марине назива: Огњена Марија. То је због тога што празник пада у дане највеће летње жеге и врућине. 

    

Чекић Свете Марине

Зли демон, гледајући да његов слуга Олмврије, не може да савлада Марину нити да је натера да падне ничице пред лажне богове, поста очајан па хтеде да је и сам искуша. Узевши на себе обличје црног змаја, он се јави Марини у тамници како би је уплашио. Но, како беше неустрашива, Марина га ухвати за рогове, и чекићем који нађе тукла га је понизивши га потпуно. Велика светлост појави се са Небеса и осветли целу тамницу.

Све Маринине ране наново беху исцељене и на њеном телу не оста ни један траг од мучења. (Због овог догађаја Св. Марина се често на иконама представља са чекићем у руци, како бије демона.)

   

Света Марина – узор младим женама данашњице

Какав узор за младе православне Хришћанке данас! Ова петнаестогодишња девојка беше рођена паганка, одрасла је без мајке. Отац је се одрече јер заволе Христа и изабра безбрачни живот. Одбцила је све да би живела само за Христа и да би му остала верна у тој љубави. Одбацила је сву славу, богатство и удобности овосветовног живота. У својој непоколебљивој одлуци да прати Господа беше сурово мучена, издржала је демонска искушења, и на крају пострадла мученички, ипак радосна, јер је желела да подражава Свете.

Већина младих данашњице сматрала би Маринину судбину трагичном. Међутим, Она није мислила тако. Због своје превелике љубави према Христу, Марина је превазишла све несигурности, све страхове и смогла снаге да издржи сва мучења. Могла је да бира угодан овосветовни живот, али он је изабрала пут узвишене среће. Изабрала је ону срећу коју ни једна овосветовна радост не би могла надмашити.

Сада Св. Марина живи у вечној слави и једна је од најмоћнијих и највољенијих Светитељки Православља. Она још увек одговара на молитве, лечи болесне јер храбро пострада за Христа. Постаде и победитељка демона. Знајући све ово, Св. Марина није била девојка у невољи, већ права јунакиња.

Пре него што се Холивуд могао похвалити својим јунакињама, постојала је Св. Марина – победитељка демеона. И док су холивудске приче измисљене, њена животна прича је истинита. Њене чудотворне иконе и Свете Мошти ту истину сведоче, као и Њене бројне посете вернима који јој се у молитви обраћају. Њена надљудска снага огледала у превеликој вери и благодати Светог Духа. Не постоји бољег узора младим девојкама од Ње. И Она је сама себи нашла узор у Пресветој Богородици.

Јасно је да девојке данас неће морати да подносе тако екстремно велика и страшна мучења за веру, али бити веран Хрисћанин у данашњем друштву ни данас није лако. Неминовно ће наше религијско опредељење изазвати подсмехе, притисак од стране вршњака, неразмевање, непријатности, увреде и друге врсте искушења. Чак и усред ових врсте „мучења“ Св. Марина може бити пример и узор како да се издрже и победе искусења. Њена вера и љубав према Богу требало би да буде инспирација младима, да не треба подлећи испразностима овога света и живота, већ се усредсредити на оне вредности које заиста значе. 

  

Икона Свете великомученице Марине на Андросу - Грчка

Чудо Св. Марине, исцељење Ирене Ифанти из Атине

Чудо се десило у Јулу 2006, када су доктори установили узнемирујуће знакове рака, Ирена је тада била 28 година и мајка трогодишњег детета.
Иренина мајка је била исцељена годину дана раније на Андросу за време Свете Литургије
и постарала се да доведе и своју кћерку Старцу Кипријану у Манастир Св.Марине да је утеши духовним саветом. Старац је рекао да она мора на операцију али мора да се смири јер Света Марина ће бити са њом. Вративши се у Атину, отишла је на преглед у Болницу Св.Саве, резултати су показали да она има рак штитне жлезде.
Рак се све више ширио и операцијски захват је био хитан. Поново су отпутовали у Андрос, тада Старац Кипријан рече забринутој мајци; “Света Марина је тебе излечила од рака, зар мислиш да ће твоју кћер напустити?“ Тада јој даде парче платна натопљеног освећеним уљем из кандила чудотворне иконе Св.Марине и заповеди да то буде уз њу за време оперције. Старац јој даде још и слаткише пре одласка рекавши; „ Када поново дођете, ви ћете донети слаткише“, и вратише се у Атину.

За време операције дешавало се следеће чудо. Хирург је сведочио након операције да је његова рука у једном моменту била вођена на ифицирано ткиво које доктори нису ни дијагнозирали, то је била веома добро скривен предео ткива који је успешно отклоњен. Уствари, по речима доктора цела операција је била успешна да његова рука није била вођена ка том непримећеном месту, Ирена би била принуђена да поново подлегне другој операцији да се рак отклони.

Пет сати након операције, када је почела да се опоравља нешто је кренуло наопако. Она је почела да се осећа утрнулост и огроман бол у телу. Њено стање се све више погоршалаво, поново су је увели у операциону салу. Прикључена на цеви, једва да је могла да се помери или говори због утрнулости, и најгоре од свега њен дах је почео да бледи. Она је хтела да затражи од лекара више кисеоника, али она није била у стању због цеви и укочености.

На крају Ирена је почела да осећа одвојеност од свог тела и пронашла се у екстремнном мраку, болове више није осећала. Померала је руке, али је тама била тако велика да их није могла ни видети ни чак померајући рукама испред лица. То је било усамљено и безнадежно место, причала је касније. Она је хтела да се моли Богу да јој помогне, али је говорила да није могла да се моли, јер то је место одише неприсутношћу Божијом . Не осећајући прави смисао времена тамо, она је веровала да је тамо провела сате и дане на крају и дошла до закључка да се упкојила и вероватно је у паклу због својих грехова. Ово је учинило безнадежно и очајно све док није чула глас. Она је тада повикала: "Свети Марино! ја могу да дишем!" рекавши то осетила је да се вратила у своје тело.

Ирена пробудивши се угледала је окружена око себе 6-8 лекара и машине око ње. Дисала је нормално и није осећала бол. Она се у потпуности опоравила и данас нема рак. Хирурзи су јој саопштили да је умрла и да се вратила- један је чак рекао: "Ирена је васкрсла!

  

Десна рука Свете великомученице Марине на Светој Гори - Манастир Ватопед

Света Петка Ђунис 

 

Срећан празник браћо и сестре Света великомученица Марина - Огњена Марија! Срећна слава, свим Маринама нека је срећан имендан!

   

МОЛИТВА СВЕТОЈ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦИ МАРИНИ - ОГЊЕНА МАРИЈА

О, света мученице Марина, ти си била живи огањ вере у Господа Исуса Христа и због те вере си радосно и без страха пострадала и удостојила се да добијеш венац мучеништва од Самог Господа. Твојим светим подвигом, ти си за сва времена показала да се могу победити наши највећи непријатељи спасења - тело и ђаво. Зато ти је Господ подарио велику благодатну моћ да нам помажеш у многим невољама, а посебно у борби са злим демонским силама. Због тога, ми свегрешни и немоћни приступамо ти, света Марина, и просимо твоју благодатну помоћ. Помози нам да и ми победимо наше тело, које нас на безброј начина вара и коме у сваком захтеву попуштамо грешећи непрестано. Својим молитвама Господу учини да устанемо из блата у којем се ваљамо и да се очистимо од свих телесних нечистоћа кроз дубоко и искрено покајање, како би могли да поставимо добар почетак на путу спасења.
Али те још више молимо да нам помогнеш у овој тешкој и крвавој невидљивој борби, коју водимо са духовима злобе и који су нас преварили и увукли у многе грехе, а да често тога ми нисмо ни свесни. Зато својим светим молитвама са Небеских висина одагнај све демоне који плету замке око нас и одводе са пута спасења. Они су својом злобом и лукавошћу у нама посејали и гордост, и себичност, и мржњу, и завист, и злобу, и властољубље, и сластољубље, и среброљубље и све друге страсти које су се у нама одомаћиле и постале као нека друга наша природа. Зато својом огњеном молитвом, мученице Марина, одагнај све те бесове који су се устремили на нас и помози да и ми устанемо против њих једним новим животом кроз Цркву Христову, кроз покајање, кроз врлински и непорочан живот. Помози да се у нама распали неугасиви огањ љубави Божије, којом си ти тако силно горела, па да трепетом бдимо над сваким својим делом и мишљу и да душу оградимо непрестаном молитвом и Богомислијем. Тада ће демони бежати од нас са страхом и неће моћи много да нам нашкоде. Нека би твојим светим молитвама тако поживели до краја земног живота стремећи ка Вишњем свету.
А када једном са душама пређемо у царство духова, помози да слободни прођемо крај злих војски сатанских и да се удостојимо да са радошћу уђемо у светлост Царства Небеског, где све војске Анђела и свих Светих међу којима и ти лучезарно светлиш, света Марина, непрестано славе Пресвету и Животворну Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.  

Света Петка Ђунис

Песма Светој Марини

                         

Тропар на Св. Марина, Глас 5-ти/17.Юли/Troparion St. Marina, Mode-5

                          

Света великомученица Марина – Огњена Марија

 

Марина беше рођена крајем трећег века током владавине цара Диоклицијана у Јужној Анадолији, у Писидији Антиохијској. Беше једина кћи својих незнанобожачких родитеља.
Када имаше 5 година мајка јој умре, а пошто отац Едесије беше незнанобожачки жрец, заузет да би о њој могао сам бринути, он је предаде под старатељство жени која тајно беше Хришћанка. Далеко од идола жреца Едесија и његове богохулне вере, ова племенита жена васпитаваше Марину у Хришћанској вери и духу. Како је Марина одрастала, тако је напредовала у хришћанском учењу и врлинама. Њена вера у живога Бога беше толико јака да она добровољно одабра тежак пут мучеништва. Једног дана признаде оцу да жели да се покрсти и да као девственица постане невеста Христова. Отац то не могаше прихватити, омрзну је силно због вере њезине и одрече је се као кћери.

У то време Олимврије, нови царски намесник, беше дошао у Писидију. Од самог његовог доласка отпоче љути прогон Хришћана. Једном, видевши петнаестогодишњу Марину у пратњи своје помајке, Олимврије се толико занесе њеном лепотом да помисли да је узме себи за жену. Када је упита за име, веру и отаџбину она му смерно одговори: „Име ми је Марина, рођена сам у Писидији и верујем у Господа Исуса Христа.“


Сазнавши да је Хришћанка, Олимврије покуша да је придобије ласкањем, да је приволи идолима, а када му то неуспе, запрети јој љутим мучењем.

„Ништа ме не може одвојити од Христа“

 

Марина тада искрено каза Олимврију: „Не гајите узалудне наде, намесниче, нити ме плашите мукама, јер ја се мука не бојим. Ништа ме не може одвојити од Христа! Не бојим се невоља, ни глади, ни ватре нити мача. Не мислите да ћете ме придобити похвалама, нити златом или каквим другим богатством. Све су то ствари кварљиве и пролазне, за мене безвредне .“

„Душа, по милости Божијој је бесмртна, и моја ка вечности тежи. Из тог разлога, намесниче Олимврије, ми Хришћани мудро одбијамо пролазне раскоши и овосветовна уживања. Ми смирено трпимо тугу и патње овоземаљске да бисмо се удостојили вечног радости по кончини нашој.

Ако мислите да лажем, ево ме намесниче, пробајте, видите истину која се у делима потврђује. Бичујте ме, ватром сагоревајте тело моје, мучите ме каквим год желите мукама. Што ме више будете мучили, то ће ме Господ Мој више наградити у Царству Небеском.“

„Безброј пута у овом животу, Господ шаље утеху у муци. Подиже из непрегледних дубина, избавља нас од ватре, од муке и невоље, вама и вашим поганим боговима на срамоту и осуду. Дакле, ја не марим за овај пролазни живот. Зато спремно предајем тело своје на муке, за бесмртног Господа и Бога мог, јединог непорочног, који беше разапет из љубави према мени и свом роду људском.“

Ово Маринино одбијање разљути намесника. Предаде је џелатима својим, и они унаказише сву лепоту њезину. Није само народ, који муке гледаше, плакао већ и сам намесник – не могаше гледати сву страхоту њених мука, већ сакри лице у дланове. Али што су је џелати више мучили, то њена душа беше све светлија и лепша.

„Велика је вера твоја“

 

Непоколебљива, она се са захвално мољаше Господу што је удостоји оваквих мука: „Теби Господе предајем душу своју. Верујем у тебе, не посрами ме и недај непријатељима мојим да тријумфују надамном. Не одврати лица Твога од мене,Господе. Нека се посраме они које чини неверје и безакоња. Господе, покажи ми пут Твој, научи ме истини Твојој, јер си Ти спасење моје.У Тебе се уздам. И зато ћу подносити све муке, да бих сведочила име Твоје Свето. Пошаљи Твоју милост на мене, Гоподе, и нека се кроз моје муке прослави Име Твоје.“

И док се она тако молила и славила Господа, џелати је сурово бичеваше гвозденим трозупцима, кидајући њено пречисто девојачко тело, са кога отпадаху комади меса. И док она трпеше највеће муке, Архангел Михаило појави се пред њом и рече јој: „Велика је вера твоја Марина. Твоја душа ће се удостојити вечне радости у Царству Небеском.“

Онда намесник нареди да Марина буде бачена у дубоку и мрачну тамницу. И док се у тамници молила, опет јој се јави Архангел Михаило да је утеши и да излечи тело њено од свих рана. Кад је угледа исцељену намесник се страшно зачуди. Рече јој: „Сада знам да се служиш магијом.“ Но она му одговори: „Ја не знам за магију, ја само знам за Господа Исуса Христа, који овим чудом осрамоти ваше лажне богове.“

На те речи намесник се разбесне. Нареди мучитељима да јој тело муче и месо секу гвозденим тестерама, а да кожу њену деру ножевима. Када Марина паде и када намесник помисли да је мртва, војници узеше њено тело и однесоше у тамницу да тамо оставе док не иструне. Но Архангел Михаило поново је посети, прекрсти је, излечи њено тело и нестаде.

Чекић Свете Марине

 

Зли демон, гледајући да његов слуга Олмврије, не може да савлада Марину нити да је натера да падне ничице пред лажне богове, поста очајан па хтеде да је и сам искуша. Узевши на себе обличје црног змаја, он се јави Марини у тамници како би је уплашио. Но, како беше неустрашива, Марина га ухвати за рогове, и чекићем који нађе тукла га је понизивши га потпуно. Велика светлост појави се са Небеса и осветли целу тамницу.

Све Маринине ране наново беху исцељене и на њеном телу не оста ни један траг од мучења. (Због овог догађаја Св. Марина се често на иконама представља са чекићем у руци, како бије демона.)

Крштење у води и крви

Безуми намесник одлучи да је следећег дана мучи у огњу и води. Али Марина све муке претрпе као у туђем телу. Живо тело јој огњем сагореваху. Свезаних ногу и руку у кључалу воду бацише. Тада Марина погледа у небо и завапи Господу: „Господе Боже мој, молим ти се да развежеш ноге и руке моје, и нека ова воде буде вода мога крштења. Обуци ме у хаљину спасења, скини са мене старог и одени ме у новог човека. Овим крштењем учини ме достојном вечног живота, и учврсти ме у вери Твојој.“ Тада велики земљотрес затресе целу Писидију. Конопци којима беше свезана попуцаше и она се три пута погрузи у води у име Оца и Сина и Светога Духа. Изађе жива и здрава из воде, славећи Господа. Тада се зачу глас Господњи с Неба и сви који бејаху присутни чуше:“ Благословена јеси, Марина. Ти се крсти и поста достојна да носиш круну невинисти.“ Многи тада оставише своју веру незнанобожачку и постадоше Хришћани. Кад намесник то виде, нареди да сви до једног буду посечени. Тако и они задобише неувенљиве венце мучеништва.
Процењује се да их је било на хиљаде.
Видевши да не може победи Марину, опаки намесник нареди да јој се одруби глава. И одсекоше јој главу у доба цара Диоклицијана (284-305). Тако се Св. Марина уброји у војску мученика, који вечно живе у Царству Небеском.

Патње Свете Марине описа сведок целог тог догађаја, слуга Божји Тимотије.

Све до преузимања Цариграда од стране западних крсташа 1204. године, Мошти Св. Марине чуване су у Антиохији. Према другим изворима, њене Свете Мошти беху пребачене у Италију 908. године. Сада се налазе у Атини, у цркви посвећеној Пресветој Богородици. Њена часна Десна Рука пребачена је на Св. Гору, и налази се у манастиру Ватопеди. На врху планине Ланга у Албанији, више самог Охридског језера, налази се манастир посвећен Св. Марини, са деловима њених Светих Моштију. Безбројна чуда догодила су се и још увек се догађају у овом манастиру.

Сведоци тих чуда нису само Хришћани већ и муслимани. Велико поштовање имали су и Турци према овом манастиру, да никада нису хтели дирнути нити у светињу, нити у имовину манастирску. Једно време Турчин беше тутор овог манастира.
Светој Марини верни се обраћају молитвама за избављење од демонске поседнутости и тражећи помоћ у лечењу многих болети, најчешће рака.

Света Марина – узор младим женама данашњице

Какав узор за младе православне Хришћанке данас! Ова петнаестогодишња девојка беше рођена паганка, одрасла је без мајке. Отац је се одрече јер заволе Христа и изабра безбрачни живот. Одбцила је све да би живела само за Христа и да би му остала верна у тој љубави. Одбацила је сву славу, богатство и удобности овосветовног живота. У својој непоколебљивој одлуци да прати Господа беше сурово мучена, издржала је демонска искушења, и на крају пострадла мученички, ипак радосна, јер је желела да подражава Свете.

 

Већина младих данашњице сматрала би Маринину судбину трагичном. Међутим, Она није мислила тако. Због своје превелике љубави према Христу, Марина је превазишла све несигурности, све страхове и смогла снаге да издржи сва мучења. Могла је да бира угодан овосветовни живот, али он је изабрала пут узвишене среће. Изабрала је ону срећу коју ни једна овосветовна радост не би могла надмашити.

Сада Св. Марина живи у вечној слави и једна је од најмоћнијих и највољенијих Светитељки Православља. Она још увек одговара на молитве, лечи болесне јер храбро пострада за Христа. Постаде и победитељка демона. Знајући све ово, Св. Марина није била девојка у невољи, већ права јунакиња.

Пре него што се Холивуд могао похвалити својим јунакињама, постојала је Св. Марина – победитељка демеона. И док су холивудске приче измисљене, њена животна прича је истинита. Њене чудотворне иконе и Свете Мошти ту истину сведоче, као и Њене бројне посете вернима који јој се у молитви обраћају. Њена надљудска снага огледала у превеликој вери и благодати Светог Духа. Не постоји бољег узора младим девојкама од Ње. И Она је сама себи нашла узор у Пресветој Богородици.

Јасно је да девојке данас неће морати да подносе тако екстремно велика и страшна мучења за веру, али бити веран Хрисћанин у данашњем друштву ни данас није лако. Неминовно ће наше религијско опредељење изазвати подсмехе, притисак од стране вршњака, неразмевање, 
непријатности, увреде и друге врсте искушења. Чак и усред ових врсте „мучења“ Св. Марина може бити пример и узор како да се издрже и победе искусења. Њена вера и љубав према Богу требало би да буде инспирација младима, да не треба подлећи испразностима овога света и живота, већ се усредсредити на оне вредности које заиста значе.
 
Акатист Светој Марини

„Теби, храброј невести Христовој,која си изабрана да неизрециву славу Божију објавиш свим величанственим створењима, усрдну молитву узносимо и молимо те да погледаш и на нас недостојне, и да нам помогнеш да се очистимо од греха, да душе врлинама обложимо и да у Царство Небеско уђемо, како би могли да кличемо: Радуј се света Великомученице Марина, разгори наша срца огњем Божанске љубави!“

Извор: Манастир Лепавина

 

26. Јули - Срећан празник Сабор Светог Архангела Гаврила! Срећна слава, на многаја љета!

  

Молитва СВЕТОМ АРХАНГЕЛУ ГАВРИЛУ

О, предивни Архангеле Божији Гаврило, усрдни молитвениче за душе наше, смирено те молимо као заступника нашег: измоли нам твојим светим свемоћним молитвама које пред Престолом Божијим свагда узносиш, (да се свети храм овај до краја овога света одржи), да се вера Христова учврсти, укрепи и рашири, да православни Хришћани светоотачку Православну веру до краја наших дана непорочно сачувају, да у свим заповестима Божијим непоколебиво ходе, да истинско покајање за грехе увек Богу приносе, и да се удостоје мирне кончине хришћанске и доброга одговора на Страшном Суду Божијем. Умоли да Царство Небеско наследимо и да скупа с тобом прославимо Пречасно и Величанствено Име Пресвете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек, и у све векове. Амин.

Ангел Благой вести: 26 июля – собор Архангела Гавриила

                          

Молитва Архангелу Гавриилу

                         

Сабор Светог архангела Гаврила

 

Арханђелу Гаврилу узносимо хвалу у песмама, приређујући му празнични сабор по два пута годишње. Његов први сабор празнујемо сутрадан по Благовестима Пресветој Богородици, 8 априла (26 марта по старом календару), а други 26. јула (13. јула по старом календару). Овај Арханђел Божји научио је Мојсија писању књига, исприча му све о постанку света, стварању првог човека Адама, о потопу и раздељењу народа, објасни му положај планета небеских, научи га аритметици, геометрији и свакој другој мудрости. Он пророку Данилу протумачи виђења о царевима и царствима, која су имала касније настати, обавести га о времену ослобођења људи Божијих из вавилонског ропства и о времену првог доласка Христа у свет, оваплоћеног од Пречисте Деве Марије.

Он се јави праведној и светој Ани и рече јој да ће затруднети и родити преблагословену кћер која ће се звати Марија. Он се јавио и светом свештенику Захарији, стојећи са десне стране кадионог олтара и благовестио му да ће његова жена Јелисавета родити светог Јована Претечу Господњег. Овај првак Божији, послат од Бога у Назарет да јави Пречистој Деви Марији, обрученој за праведног Јосифа о њеном зачећу Сина Божјег осењењен и дејством Светог Духа у њој. Он исти јави се и Јосифу у сну, уверивши га у девственост свете Деве Марије. А кад се Господ наш роди у Витлејему, овај Анђео Господњи јави се пастирима који су чували ноћну стражу код стада свог и рече им: "Јављам вам велику радост, данас нам се родио Спаситељ!" Сматра се да је овај анђео јавио са неба Христу пред његово добровољно страдање, крепећи га док се подвизавао у усрдној молитви. Овај анђео Господњи јавио се Мироносицама седећи на камену гроба и објављујући им Христово Васкрсење из Гроба. Он, који је био Благовесник зачећа и рођења Господњег, показује се благовесником и Васкрсења Његова.

Сећајући се ових јављања његових у Старом и Новом Завету и знајући његово непрестано посредовање пред Богом за хришћански род, света Црква му приређује Саборно празновање, да би људи прибегавали кж заштити и помоћи овог заступника и добротвора рода људског и његовим молитвама добијали отпуштење грехова од Христа Господа Спаса нашег.

Тропар (глас 4):

Небесних војинстав архистратиже, молим тја присно ми недостојнији, да твојими молитвами оградиши нас кровом крилу невешчественија твојеја слави; сохрањујушче ни, припадајушчија приљежно и вопијушчија: от бјед избави ни, јако чиноначалник вишњих сил. 

Извор СПЦ.РС

Četvrtak Za Čuda

Kako naučiti voljeti. Najvažnija lekcija našeg života

  
Mladi učenik je otišao kod mudraca i pitao ga:

"Kako mogu da naučim da volim?"
"Pa", mudri čovjek je odgovorio: "Možeš početi da praktikuješ ova pravila:

​1) Nikad ne davaj lažnu sliku o sebi.
2) Uvijek govori da, kada je da, a ne, kada je ne.
3) Uvijek održi datu riječ, čak i ako te to košta.
4) Gledaj druge sa otvorenim očima, pokušavajući da saznaš njihove vrline i nedostatke.
5) Prihvati kod drugih ne samo njihove vrline, već i nedostatke.
6) Nauči da praštaš.
7) Daj drugima najboljeg sebe, ali nemoj kriti svoje nedostatke.
8) Nastavi odnos sa drugima čak i nakon razočaranja i izdaje.
9) Nauči da se izviniš, kada shvatiš da si pogriješio. 

 

10) Širi prijateljstvo, pobjeđujući ljubomoru.
11) Izbjegavaj zatvorena i posesivna prijateljstva.
12) Daj drugima čak i kada drugi ne mogu ništa da nam daju zauzvrat. "
Učenik sa zbunjenim pogledom reče:
"To su divna pravila, ali teško ih je živjeti!"
"Zašto, ko ti je rekao da je ljubav jednostavna?", Odgovorio je mudrac.
"Ne postoji laka ljubav, nema jeftine ljubavi".
Svi traže ljubav, ali malo njih je spremno platiti cijenu: žrtvovanje!
"Kada ću moći da kažem sebi da sam naučio voljeti?" pitao je učenik.
"Nikada, jer je mjera ljubavi da voli bez mjere". Odgovorio je mudrac...
​
 Prevod teksta: https://www.facebook.com/visionealchemica 
​Prevele: Ana i Beba Muratović - Bebamur.com
​

Riječi stare iscjeliteljice duše

  

Ne bole vas leđa, boli vas teret.
Ne bole vas oči, boli vas nepravda.
Ne boli vas glava, bole vas vaše misli.
Ne boli vas grlo, boli vas to nije izrečeno ili je rečeno u bijesu.
Ne boli vas stomak, boli vas ono što duša ne vari.
Ne boli vas jetra, boli vas bijes.
Ne boli vas srce, već ljubav.
I stvarno je tako, ta ista ljubav, najmoćniji je lijek.

Ada Luz Markuez

Izvor: https://www.facebook.com/visionealchemica 
Prevela Ana Muratović  - Bebamur.com​​​​​

SUNCE je nestrpljivo čekalo da uđe znak LAVA, njegovo kraljevstvo, da preuzme preimućstvo, vladarstvo od Sunca u Raku;

da iz predubokih emotivnih, senzibilnih područja i voda, pređe u vedrije, optimističkije, punog VERE u SEBE, SAMOPOUZDANJA, dostojanstva, filozofsko i duhovno podneblje znaka LAVA, sa vedrim MESECOM U STRELCU na ANTARESU, koji je u harmoničnom aspektu, trigonu sa SUNCEM.

“Al si se udubio u sebe i ovaj svet, pretera baš, šta mučiš toliko sebe, pa i druge”, dok si u Raku, reče Sunce u Lavu, “opusti se, posmatraj sebe i druge ružičastijim naočarima, idemo dalje; 

Eto SUNCA u znaku LAVA, Meseca u Strelcu, kvadrata Marsa u Vodoliji i Urana u Biku, trigonu sa Saturnom u Jarcu, između dve različite energije, podržane ascendentom u Vodoliji, koji kao i Mars u Vodoliji, koji je u konjunkciji sa Planetom Zemljom, blizu je naše Planete, teži UNUTRAŠNJOJ I SPOLJNOJ SLOBODI RAZMIŠLJANJA I KRETANJA, “život je igra, igraj je srcem i dušom”, zaključi Sunce u Lavu, želeći da nas motiviše i izdigne, uzvisi, oraspoloži.

Olga Milošević

Tamo gdje je puno bijesa, tamo je jak bol

  
Tamo gdje je puno bijesa, tamo je jak bol.
​Iza jakog bola sakrivena su neizdrživa iskustva. 

Tamo gdje je mnogo diskusije, tamo su zamrznuta osjećanja.
Tamo gdje su zamrznuta osjećanja, tamo je puno straha, stida i nezadovoljstva.

Tamo gdje je mnogo dejstava, tamo je prisutan strah od zaustavljanja.
Sa zaustavljavanjem, može doći besmislenost kretanja i praznina. 

​Tamo gdje je mnogo pravila, postoji jako nepovjerenje prema sopstvenim osjećanjima.
Iza nepovjerenja prema svojim osjećanjima, krije se strah od svoje spontanosti.

Tamo gdje se traži autoritet, tamo je teško iskustvo odbijanja.
Kada postoji teško iskustvo odbijanja, veoma se želi dobiti odobrenje.

Tamo gdje se mnogo govori o drugom, tamo je teško fokusirati se na sebe.
Tamo gdje je teško fokusirati se na sebe, tamo je puno stida.

Tamo gdje je snažna želja za dostignućima, tamo je mnogo zabrinutosti za budućnost.
Tamo gdje je puno zabrinutosti za budućnost, tamo se živi prošlost i sadašnjost nestaje. 

Tamo gdje je maska indiferentnosti, tamo je mnogo razočaranja.
Iza razočaranja krije se želja za nježnošću i toplinom.

Tamo gdje se bježi od kontakta, tamo je jak unutrašnji pritisak.
Kada je prisutan jak unutrašnji pritisak, javlja se pobuda za agresivno dejstvo.

Tamo gdje je mnogo kritike, tamo živi želja da se promijeni svijet.
Iza želje da se promijeni svijet krije se nespremnost da se prihvati svoje mjesto u njemu.
​
Autor: Andrej Rižov

Prevod teksta: https://econet.ru/articles/183981-tam-gde-mnogo-gneva-tam-silna-bol
Prevela: Beba Muratović - Bebamur.com
​

7 znakova da imate jako biopolje

  
Da li imate jako biopolje?

Prvi znak: ako je aura čista i jaka, čovjek gotovo ne boluje. Kada je aura slaba, čovjek je stalno umoran, ima česte glavobolje, postoje hronične bolesti, lako se prehlađuje. Ponekad slučaj ide dalje - javljaju se znaci ozbiljnijih bolesti.

 

​Drugi znak: jako biopolje daje svom nosiocu nevjerovatnu sreću u svim stvarima. Grubo govoreći, ljudi sa snažnom energetikom uvijek imaju više šansi da dostignu uspjeha bez velikih napora.
Treći znak: jaka aura se osjeća, čovjek emituje optimizam. Kada stojite pored takvog čovjeka, želite da djelujete, želite da osvojite svijet i sve vidite u lijepom svijetlu. Ako je ta osoba suprotnog pola, onda je veoma lako zaljubiti se u nju.
Četvrti znak: ljudima sa visokim nivoom energetike se ne kače problemi. To ne znači da takvi ljudi nemaju nikakvih problema, jednostavno oni im ne pričinjavaju veliku neugodnost.
Peti znak: ako čovjek ima visok nivo energetike, onda je najverovatnije lider. Voditi druge za sobom i biti slab su dvije stvari koje apsolutno nijesu uporedive jedna sa drugom.
Šesti znak: jaka aura - jako tijelo. Kad je čovjek jak duševno, on je jak i fizički. On je izdržljiv, teško se umara i uvijek je spreman da osvoji nove vrhove.  

Sedmi znak: njegov um je otvoren. Ovi ljudi se ne plaše eksperimentisanja, širenja vidika, gledanja izvan horizonta. Jaka energetika dozvoljava da se ne boji promjena, pri tome apsolutno svih. Ovo još jednom dokazuje da je život dinamika. Život to je promjena i stalna transformacija.

Nemoguće je imati samo dva znaka, a ne svih sedam kod jakog biopolja. Oni samo mogu biti na različite načine razvijeni. Postoje mala odstupanja ili anomalije, ali u cjelini, svaka od tačaka raste sa rastom biopolje.
​Samo treba da radimo nad svojom energetikom i pogledom na svijet - tada će nam sve uspjeti.
Prevod teksta: http://www.cluber.ua/lifestyle/interesno/2018/02/7-priznakov-chto-u-vas-silnoe-biopole/
Prevela: Beba Muratović - Bebamur.com

Nostalgija kao večna robija

Kad odeš ostaviš im nemir, majci i ocu daljinu, bratu večno duguješ sraslu blizinu a u sebi lučiš gorčinu.- Zašto Srbi na kraju prezimena stavljaju „h” - ili su bolesni za kućom (homesickness) ili im treba pomoć (help).- Nostalgija je kao ljubav – ti tu zemlju voliš a ona ne zna gde si

  

 Smejao sam se, smejao i samo smejao, a smeh je koracima mojim davao dužinu koliku god je hteo. U mojim rukama vizirana pravna isprava kao upozorenje na granici da me propuste. Pod jednim nebom odgojen, prebrzo pregoreo, nagonom avanturističkog egoiste želeo sam da vidim taj Zapad, iako tamo zalazi sunce.

Uvek sam hteo da zavirim u moje sakriveno i nesvesno jer u svakom od nas čuči po jedna budala, hteli mi to ili ne. Izgleda da me je ta budala i izvela iz kuće. Znao sam da moram da se pokrenem i koračam negde dugo, dugo da tu budalu umorim.

Kada je jat-ov avion uzleteo čuo sam kako oblaci zvone. Pogledam dole i primetim da jedan fali u jatu. Ubeđen da sam na mlečnom putu tada nisam znao da će se iz te budale, koju sam umorio i uspavao, probuditi nešto što će da mi razvali osećanja.

   

Ostavio sam zemlju gde ceh placa onaj koji ima samo jedno jedino odelo. Prizemljenje je bilo rutinsko, sudbinsko. Po džepovima nisam imao ništa od metala ali na sve strane je počelo da zvoni. Pomislio sam da nisam otključao ludnicu.

Ulazim u tu zemlju kao da nekome idem na megdan. Inficiran stidljivošću, tada još bez mentalne falinke euforičnog raspoloženja pijanog milijardera, omaškom ovde nisam preneo kalup mog pitomog života. Prve bolove dobijam kad sam temperament nivelisao na njihovu smirenu toleranciju. Gura me i vodi neka sila kuda ne želim da idem. Bilo mi je jasno da neću da biram zlatnu šnalu za kravatu, niti će mi prsti biti u pesku.

Postao sam, nostalgičan, bolestan za kućom. Tako kažu na engleskom – homesickness. Sada mi je jasno zašto su neki naši na kraju prezimena stavili slovo „h” - ili su homesickness ili im treba pomoć (help).

Noću ustaljeno i uvek u nepravilnim smenama ona budala se budi i podseća kad me je izveo iz kuće. Tada kreću vulkanski izlivi emocija vreli kao lava, koji će da se skamene u meni u obliku večne nostalgije. Nostalgija je kao ljubav – ti tu zemlju voliš a ona ne zna gde si.

Samo krv zna istinu, ličnost sam zaturio a karakter ispustio. Gde je ono što sam gradio sva ova leta? Imao sam oblik kao oblak. Poruka glavnom,  osećam se potpuno nekompletno na ovim prostorima i ne znam kako ovom okruženju da objasnim zašto neće odande da mi se teleportuju isprepletani snopovi energije. Znam da je opipljiva energija sastavljena od duše i svetlosti.

Verujem da mi je duša ostala tamo, sklupčala se u zadnji čas, primirila tog dana kad me je ta budala prebacila ovde, nasukala, zakatančila i uplela u daljine. Pokušavam da pravilno održavam ravnotežu jer ne znam više gde udaram. Stalno me nešto naginje prema ivici i baca na oštre stene a ja uvek hodam bez mreže.  

   

Ako vas juri zombi bežite u biblioteku on neće tamo, ili u muzej, ne dodirujte antiku a ja ovde sa nostalgijom imam romantiku. Ovde popusta samo kad zapneš. Ako ne dođeš pet minuta ranije ti kasniš. A moji vitezovi su tamo i ne znam sa čim ću izaći pred njih.

Bliskost je ranjivost. Koreni tamo bedemi a ovamo tuga vreba. Grabim jutarnju svežinu da pomerim nagomilanu tuđinu.

Ako odlučim da idem kući do Čubure to sigurno neće biti u septembru. Tada prvaci polaze u školu. Šta da mu kažem ako me nešto pita. Bolje da sretnem nekog nevažnog ko će u meni da spazi dugu odsutnost. Kad odeš ostaviš im nemir, majci i ocu daljinu, bratu večno duguješ sraslu blizinu a u sebi lučiš gorčinu.

Ljubav je bol koja zaostaje, dok nostalgija tutnji, ne odustaje i dovlači žal.  Moje nebo zove me na plavo a ovo naborano, naopako samo što još nije palo.

Ispreskakaću odvažne, izvadiću trn čekanja, zagrliću istinu i krenuću tamo gde i pripadam. Nadirala je ta nostalgija u mene a kada se snašla osudila me je i zaključala. Sad moram da je robijam doživotno.

I gde ste vi, tu nisam ja i zato obećajte samom sebi da vam ova moja istinita priča nikada ne bude 
mapa.

Izvor Politika.rs

Пламен из ноздрва

Кад погледамо данас наше расположење, видимо да међу свима нама има много гнева, да смо много раздражљиви, плаховити, јаросни и гневљиви. А, то је сигнал и симптом да се нисмо укључили у живот Цркве на начин како треба и да Дух Свети, Који је Дух мира, кротости, љубави, наде, дуготрпљења, уздржања, благости, утјехе... не живи у нама.  


Гњев - страшна страст и показатељ да човјек није разумио Домострој спасења, да није разумио Оваплоћење Божије и његов смисао, оно што му се кроз Оваплоћење даје и нуди, и њему и ближњима... У коријену свих страсти, односно, њиховог владања над нама, јесте неразумијевање Цркве, неразумијевање Бога, тј. Богочовјека Христа. ... Како је већина нас прецизна кад љекар каже да треба радити тако и тако, ми све пратимо дословно. Страшно послушање! Кад бисмо само један дио тог послушања примјењивали и у односу на Бога и Цркву, многи од нас би се и посветили! Па, због недостатка тог послушања Цркви влада и велика болест и владају велике страсти, односно, њихово снажно пројављивање. 
Кад погледамо данас наше расположење, видимо да међу свима нама данас има много гњева, да смо много раздражљиви, плаховити, јаросни и гневљиви. А, то је сигнал и симптом да се нисмо укључили у живот Цркве на начин како треба и да Дух Свети, Који је Дух мира, кротости, љубави, наде, дуготрпљења, уздржања, благости, утјехе - да Га нема у нама. Примакавши се теми страсти гњева, улазимо дубље и у простор поднебесних духова, а и у простор нашег срца. Амбијент је све гушћи. Против страсти гњева - а све страсти су тијесно везане и исходе из страсти гордости - немогуће је борити се без врлине смиреноумља. Уз то, немогуће је борити се без благодати Божије, без енергије Божије, без таворске Свјетлости, коју примамо кроз труд на смиравању, а труд за стицање смиреноумља постиже се кроз САМОУКОРАВАЊЕ, које је једно посебно својство покајања. Због тога, Свети оци, на многим мјестима, говоре да је покајницима потпуно несвојствено да се гњеве. 
Тамо гдје има гњева - нема покајања, тамо гдје има гњева - нема љубави, тамо гдје има гњева - нема самоукоравања. То су потпуно супротни духови. Због тога, борба са духом гњева мора бити снажна, одлучна и бескомпромисна. Јер, борба са духом гњева заправо је борба за спасење наших душа. 

Ако гњев буде у нама, поготово ако се преточи у злопамћење, такав човјек неће наслиједити Царство Божије. Гневљиво срце неће примити Бог. Злопамтљив човјек неће наслиједити Царство небеско. У то га увјеравају и Свети апостоли и Сам Господ и комплетно предање наше Свете Цркве. Човјек, ако се не исцијели за времена, ако умре у гњеву, ако умре у злопамћењу, не може наслиједити Царство небеско. Ослобођен је онај човјек који је стекао врлину која је супротна тој страсти, а то је: КРОТОСТ. 

Само смирењем, браћо и сестре, пред Живим и Смиреним Богом, ми можемо да укротимо насртаје страсти и гордости. Стање је врло напето, врло напрегнуто, тако да је свима нама, мање више, прст на обарачу. При томе, не мислимо буквално на испаљивање метка из пиштоља, него из пиштоља ума, односно, из цијеви која је повезана са срцем, па иза руку пуца срце, како рече један пјесник. Ми пуцамо гневљивим помислима. Свака гневљива помисао, уперена на ближњег, јесте ПУЦАЊ и покушај убиства. Свака јарост јесте покушај убиства, сваки гњев јесте својеврсно убијање ближњег, а злопамћење је иживљавање над ближњим, над неким ко је већ убијен. Због тога неки Свети оци поистовећују страст гњева са убиством. И, не само Свети оци, него и у Јеванђељу Господ говори да онај ко се гњеви на ближњега ни за шта - да ће бити крив и да ће одговарати као убице. 

У нашем процесу покајања, то је врло важно поготово за оне који су кренули, који, кроз исповјест, приступају Светом Причешћу, много је важно да им срце није у гњеву, да није напето, да није наоштрено и кроз гњев усмјерено према ближњем. Јер, таква ситуација никад није добра за примање Свете Тајне, Светога Господа, Светог и кротког, јер у таквом случају, страст гњева може још више да се распламса. Посебно није добро да неко ко је у злопамћењу приступа Господу јер може још више да уђе у тај простор гњева и злопамћења, тако да, са сваким наредним Причешћем, дистанца између њега и Бога буде све већа и већа. 
Због тога, у процесу покајања, посебно у време поста, а поготово поста на води, одмах треба да истумачимо: кад се каже: пост на води, то значи: нема ништа од гњева! Ако су дани строгог поста, нападај на злопамћење! Јер, то су мрсна осјећања! Гњев, страсти - то су све мрсна осјећања, мрсна стања. Човјек кад се налази у њима - он мрси. Није испунио услове поста и, као онај ко је мрсио, и то тешко мрсио, једући - каже један наш отац: пости на води, а џигерице свих оних око њега поједене његовим зубима - он није постио, он је јео људско месо и пио људску крв, пијући крв ближњег. И, он прилази Светом путиру да се причести кротким и смиреним Богом. То су страшне ситуације! 

Такав човјек почиње да доживљава велике проблеме - у духовном, а врло често и у тјелесном смислу. Бива изложен великим ударима, и од ближњих, улази у тешке ситуације. 

Свети Василије Велики каже, на једном мјесту, да је јарост – Ужарено кретање крви око срца. Многи Свети оци говоре буквално на том соматском нивоу: какве све последице изазива страст гњева. Изливање јарости или изливање страсти гњева покреће читав организам, и духовни и физички. То је једна превисока температура, браћо и сестре. Видите како срце ради у налету гњева: појачан рад срца, нерви, како се крв креће кроз вене и кроз артерије, како крв улијеће у срце и излијеће из њега. А, што из срца излијеће, то мора да се одрази и на јетру, и на плућа, и на желудац, и на мозак. Колико је људи умрло од злопамћења! Каже: све је било добро, почистило га је срце. А, можда је злопамтио? Можда није опростио? Можда није опростио оцу? Можда није опростио мајци? Можда је, јадан, злопамтио према родитељима? Страшна болест! 

Треба, браћо и сестре, обратити пажњу на развој страсти. ... Врло је важно реаговати на вријеме. Кад се страст гњева покрене, кад буде изазвана од неког, ближњег - мада ближњи у тој ситуацији игра улогу заиста ближњег - немаш ближег, у оном суштинском смислу, од оног ко ти помаже да ти буде добро. Јер, ближњи који ти помаже, тиме што ти указује на страст која те одваја од Бога - тај ти је најближи! Онај ко ти указује на постојање страсти у теби, конкретно, страсти гњева, тиме што те је увриједио и, на било који начин, испровоцирао страст гњева да се пројави у теби, он ти даје прилику да се исцијелиш. И, треба, како каже авва Зосима, не само да се не разгњевиш на њега, није то довољно, него ниси добро поступио ако немаш благодарност према њему, као према некоме кроз кога ти је Бог помогао. Ако му не благодариш - ниси га испоштовао како треба, ни њега, ни Онога Ко је преко њега дјеловао. 

Зато је важно реаговати од самог почетка, кад се јави први покрет гњева. Најбоље је реаговати тако што нећемо дозволити да гњев, односно, енергија гњева, енергија ђавола, изађе на уста. Ако изађе на уста, кроз ријеч, односно, кроз препирку, таква је ситуација много, много тежа, много опаснија и потребно је много више снаге уложити да би се процес прекинуо. Демон хоће да ти отвори уста макар коју ријеч да кажеш јер је пламен изашао - пазите, то је АДСКИ ПЛАМЕН, то није обична ватра, то је духовна ватра, и она излази из самога ада, буквално се пакао шири кроз твоја уста, бацаш пламен, као да те ђаво узме у своје руке и тобом баца адски пламен, палећи људе. 

Само један гневљивац може да упали мноштво људи! Кад се страст покрене, мноштво подстрека напада на ум. Ако си се зауставио да не кажеш, онда иду помисли: “Реци! Кажи му! Па, како он теби то може да каже?! ОН теби то да каже! Па, реци му ово, реци му оно...” То је једна навала на ум. Ту мора човјек да се наоружа смирењем и самоукоравањем. И, Исусовом молитвом јер треба да буде свјестан да, иза свих тих помисли, заправо, стоје демони. Због тога човјек тада не треба да вјерује помислима. 

На крају може да направи ситуацију: да гњев траје и кад одеш кући, да развије причу, па сутрадан, па прексутра, и тако да направи злопамћење. Да се гњев усели у срце и да тамо траје. 

У борби против гњева, мора срце бити очишћено. Због тога је Бог и дао Себе. Због тога ми постимо, због тога се причешћујемо. Како можеш срце да очистиш? АКО БОГА УНОСИШ У СРЦЕ. А, како Бога уносиш у срце? Кроз молитву и Свете тајне. Кроз свој труд: Нећу да се гњевим, умни напор, умни подвиг, подвиг воље, подвиг срца, подвиг ума, па и тјелесни подвиг, у затварању усана - није то мали подвиг - затворити усне! Не рећи коју ријеч - велики подвиг! И, Бог га тако и сматра. Да држиш уста затворена под налетом гњева - то је као да затвараш врата пред самим духовима ада. Вилицама затвараш врата духовима из поднебесја. Господ тај подвиг изузетно цијени: затварање усана, чишћење ума од богоборних и ратоборних помисли и помисли гњева, злопамћења и гњевног осјећања. 

Ту долазимо до врло важне тачке у методи исцјељења, у терапији, а то је светотајински моменат. Наш подвиг је неопходан услов за спасење, али не и довољан. Свака аскеза, сваки труд, колико год он био благочестив и добро мотивисан, без Светих тајни је недовољан. Треба се гњевити против гњева. Гњевиш се на себе гњевног, гњевиш се на помисли гњева, гњевиш се на осјећање гњева, гњевиш се на онога ко те подстиче на гњев, а не на ближњег, који ти показује да је гњев у теби. Јер, то је у теби било - он, она, оно ти само показују да си способан да се гњевиш и да имаш тај садржај у срцу. А, у труду ће ти помоћи Свето Причешће. Оно што нам даје наду и што нас охрабрује јесте присуство Бога испред нас, смиреног, кротког, Који Својим Крстом побиједи гордога ђавола...

о. Рафаило Бољевић
Извор: saborna-crkva.com 

текст у целости преузет са сајта Пријатељ Божији