Limunadom protiv vrućine

Toplo vreme donosi određene probleme, a najvažnije među njima je pitanje šta i koliko treba piti kada je vruće?

Toplo vreme donosi određene probleme, a najvažnije među njima je pitanje šta i koliko treba piti kada je vruće?

Ljudsko telo neprekidno emituje toplotu i kad njegova temperatura pređe određeni prag, uključuju se mehanizmi koji nas štite od pregrevanja i zato počinjemo da se znojimo.

Tečnost koju luče znojne žlezde sastoji se uglavnom od vode, izvesne količine organskih jedinjenja i mineralnih soli. Stoga, ako čovek dugo boravi na suncu, treba da pije što više tečnosti da bi nadoknadio manjak u organizmu.

Većina nas pije svega jednu trećinu neophodne količine vode. Minimum koji je potreban za održavanje normalne vodene ravnoteže u telu iznosi litar i po pri prosečnoj temperaturi vazduha od 21 stepen, 1,9 litara pri temperaturi od 26 stepeni i tri litra ukoliko je temperatura dostigla 32 Celzijusova stepena.

U tu količinu ulaze voda, sokovi, supe, kao i „skrivena“ tečnost iz voća i povrća. Voda u organizam ne dospeva samo spolja, već se obrazuje u organizmu i prilikom prerade hrane. Primera radi, 100 grama masti prilikom oksidacije daje 107 mililitara vode, a 100 grama ugljenih hidrata ili belančevina 35, odnosno 41 mililitar.

Količina vode neophodne organizmu zavisi od uzrasta, stanja zdravlja, načina ishrane, težine posla koji obavljamo i temepature vazduha. Recimo, ukoliko čovek radi u vreloj fabričkoj hali, znojem može da izgubi i do četiri litra tečnosti svakog sata, tako da taj gubitak mora redovno da se nadoknađuje.

Čak i ako se ne bavi teškim fizičkim radom, čovek troši dosta vode: kroz mokraću se gubi oko 1,5 litara, kroz kožu isparava oko litar, a disanjem se gubi oko 300 mililitara. Sve zajedno, čovek u proseku izgubi oko tri litra tečnosti.

Ipak, ako ne osećate potrebu za vodom, ne treba je silom piti: višak tečnosti povećava opterećenje za sve organe, posebno bubrege i srce.

Osim toga, što više pijete, to se više znojite, a samim tim osećate pojačanu potrebu za tečnošću - tako nastaje začarani krug. Soli koje se gube zajedno sa znojem narušavaju normalnu ravnotežu mikroelemenata u organizmu, što može da izazove slabost, vrtoglavicu i ubrzan rad srca.

Ograničenu količinu vode treba da unose trudnice, osobe koje pate od hipertenzije, srčane insuficijencije i bubrežni bolesnici.

Šta lekari
preporučuju

Preterano ohlađeni napici neće nadoknaditi manjak vlage. Oni se duže zadržavaju u želucu, a mineralnim solima koje takvi napici sadrže treba mnogo vremena da dospeju u ćelije. Povrh toga, hladni napici uslovljavaju pojačan rad znojnih žlezda. Najbolje je piti tečnost sobne temperature.

Topao zeleni čaj bez šećera najbolje može da utoli žeđ. Možete ga zameniti čajem od nane, negaziranom mineralnom vodom, crnim čajem, kvasom, domaćim kompotima od sušenog voća ili prirodnim voćnim sokovima (od jabuke, narandže ili grejpfruta).

Sok od limuna razređen vodom u srazmeri 1:10 obnavlja elektrolitičku ravnotežu u organizmu i sprečava preterano znojenje. Možete ga piti umesto mineralne vode po dva i po litra dnevno i on će, zahvaljujući vitaminu C, ublažiti posledice vrućine kao što su umor, glavobolja i obamrlost.

Šta ne treba da pijete

Slatka gazirana pića po vrućini ne treba piti. Ona ne mogu da utole žeđ zato što sadrže šećer. A to znači da ćete, popivši litar-dva takvih napitaka, uneti gomilu nepotrebnih kalorija, koje će se kasnije pretvoriti u suvišno salce.

Ne treba preterivati ni s pićima koja sadrže kofein - on isto kao i alkohol ubrzava dehidrataciju. Jedino što možete sebi da priuštite jeste suvo belo ili crno vino razblaženo vodom u srazmeri 1:3, s kockicom leda.

I najzad, ukoliko ne možete da živite bez piva, poželjno je piti samo svetlo i ne jače od 4,5 gradi. Imajte na umu da ćete imati povećanu potrebu za mokrenjem.

Ukoliko iz bilo kog razloga morate da ograničite unos vode, recimo zbog neke hronične bolesti, dobro je da imate kraj sebe sprej s običnom vodom da biste s vremena na vreme isprali usta, poprskali podlaktice i prevoje na rukama, deo iza kolena i slepoočnice. 

Izvor Blic.rs

Životni vijek

 
Bio jednom jedan čovjek koji je imao četiri sina.

Želio je da njegovi sinovi nauče da ne sudite blagoslove prebrzo. Zato ih je poslao u potragu da pronađu stablo kruške koje je bilo prilično daleko.
 
Prvi sin otišao je zimi, drugi u proljeće, treći ljeti, a najmlađi sin u jesen.
Kad su svi otišli u potragu i vratili se, otac ih je tražio da opišu ono što su vidjeli.
Prvi sin je rekao da je stablo ružno, savijeno i upleteno.
Drugi sin rekao je ne – bio je prekriven zelenim pupoljcima, punim obećanja.
Treći sin se nije slagao, rekao je da je natovaren cvjetovima koji su mirisali tako slatko i izgledali su tako lijepi. To je bila najljepša stvar koju je ikada vidio.
Posljednji sin se nije složio sa svima njima; Rekao je da je zrelo i opušteno s voćem, punom života i ispunjenja.
 
Čovjek je tada objasnio svojim sinovima da su svi odgovori u redu, jer su svi vidjeli samo jednu sezonu u životu stabla.

Rekao im je da ne mogu suditi stablo ili neku osobu samo kroz jednu sezonu, već se treba uvažiti cjelokupna suština onoga tko ili što jesu – užitak, radost i ljubav iz tog života u svim sezonama.
Ako odustanete kada je zima, propustit ćete obećanje novog proljeća, ljepotu novog ljeta, ispunjavanja vaših padova.
 
Nemojte suditi život jednom teškom sezonom. Nemojte dopustiti da bol jedne sezone uništi radost svega ostaloga.

Izvor  Zdrava i Sretna

Stvari koje naučiš kad se nemaš na koga osloniti

1. Naučiš da ponekad možeš nekome nešto pokušati objasniti, ali ljudi to mogu shvatiti tek kad se isto dogodi njima.

2. Počinješ shvaćati kako na kraju samo ti možeš pomoći sebi i onda počneš aktivno rješavati probleme.

3. Lakše ti je kad ne razgovaraš o nekim stvarima jer podsvjesno počneš očekivati da će se dogoditi i razočaraš se kad se ne dogodi što si mislila da hoće.

4. Shvatiš kome je stvarno stalo, a tko samo glumi. U teškim vremenima se poznaju pravi prijatelji.

5. Shvatiš da neki od tvojih najboljih prijatelja ne poznaju pravu tebe nego samo jedan dio tebe. Drugim riječima, vole te kad si sretna, ali ne i kad si tužna.

6. Neki ljudi umanjuju tvoje probleme jer nisu opasni po život i zato te neće slušati. Od tih ljudi bježi čim dalje.

7. Počneš tražiti odgovore umjesto da tražiš odobravanje i rješenja izvan sebe. To znači da radiš stvari prema vlastitoj procjeni.

8. Naučiš kako biti odgovorna za vlastiti život. Ako nešto uprskaš, ti si odgovorna i ne kriviš druge ljude za svoj neuspjeh. Jednostavno naučiš kako voditi svoje bitke jer nije svatko na tvojoj strani.

9. Na težak način naučiš kako prihvatiti sebe. Teško je kad misliš da si sama, a još je teže misliti kako nisi ti kriva za to. Misliš kako si loša prijateljica, ali na kraju naučiš ne uzimati neke stvari osobno i biti snažna dok si sama.

10. Naučiš se nositi s usamljenošću. Prigrliš svoje misli, svoju zbunjenost i strahove. Na kraju postaneš neustrašiva.

11. Počinješ shvaćati kako svatko ima neku ulogu u tvome životu, a neki ljudi nemaju tako važnu. Neki su tu samo privremeno i neće ti biti prijatelji do kraja života.

12. Postaneš opreznija kad su u pitanju buduće veze. Više nisi toliko povjerljiva, ne povjeravaš se lako. Postavljaš granice s onima kojima možda tvoje dobro nije u interesu.

13. Ponekad je bolje da ljudima ne kažeš sve o sebi jer nikad ne znaš kako će ili kad to iskoristiti protiv tebe.

14. Shvatiš da se sama možeš dići nakon pada i da se ne trebaš na nikoga osloniti.

15. Ovo je teška lekcija, ali i najvažnija. Možeš preživjeti jedino sama jer te neki ljudi samo žele povući na dno.

Izvor zdravaisretna

Срећан празник браћо и сестре Света великомученица Марина - Огњена Марија! Срећна слава, свим Маринама нека је срећан имендан!

  

МОЛИТВА СВЕТОЈ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦИ МАРИНИ - ОГЊЕНА МАРИЈА

О, света мученице Марина, ти си била живи огањ вере у Господа Исуса Христа и због те вере си радосно и без страха пострадала и удостојила се да добијеш венац мучеништва од Самог Господа. Твојим светим подвигом, ти си за сва времена показала да се могу победити наши највећи непријатељи спасења - тело и ђаво. Зато ти је Господ подарио велику благодатну моћ да нам помажеш у многим невољама, а посебно у борби са злим демонским силама. Због тога, ми свегрешни и немоћни приступамо ти, света Марина, и просимо твоју благодатну помоћ. Помози нам да и ми победимо наше тело, које нас на безброј начина вара и коме у сваком захтеву попуштамо грешећи непрестано. Својим молитвама Господу учини да устанемо из блата у којем се ваљамо и да се очистимо од свих телесних нечистоћа кроз дубоко и искрено покајање, како би могли да поставимо добар почетак на путу спасења.
Али те још више молимо да нам помогнеш у овој тешкој и крвавој невидљивој борби, коју водимо са духовима злобе и који су нас преварили и увукли у многе грехе, а да често тога ми нисмо ни свесни. Зато својим светим молитвама са Небеских висина одагнај све демоне који плету замке око нас и одводе са пута спасења. Они су својом злобом и лукавошћу у нама посејали и гордост, и себичност, и мржњу, и завист, и злобу, и властољубље, и сластољубље, и среброљубље и све друге страсти које су се у нама одомаћиле и постале као нека друга наша природа. Зато својом огњеном молитвом, мученице Марина, одагнај све те бесове који су се устремили на нас и помози да и ми устанемо против њих једним новим животом кроз Цркву Христову, кроз покајање, кроз врлински и непорочан живот. Помози да се у нама распали неугасиви огањ љубави Божије, којом си ти тако силно горела, па да трепетом бдимо над сваким својим делом и мишљу и да душу оградимо непрестаном молитвом и Богомислијем. Тада ће демони бежати од нас са страхом и неће моћи много да нам нашкоде. Нека би твојим светим молитвама тако поживели до краја земног живота стремећи ка Вишњем свету.
А када једном са душама пређемо у царство духова, помози да слободни прођемо крај злих војски сатанских и да се удостојимо да са радошћу уђемо у светлост Царства Небеског, где све војске Анђела и свих Светих међу којима и ти лучезарно светлиш, света Марина, непрестано славе Пресвету и Животворну Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.  

Духовна песма Светој Марини - Огњеној Марији

  

Света Петка Ђунис  

Ne jurite iluzije

Najvažnije u životu, sve zagonetke njegove - želite li da vam prospem sada?

Ne jurite za iluzijama - za imovinom, za titulama: to profitira na nervima decenijama, a konfiskuje se za jednu noć. 

Živite sa postojanom prevlašću nad životom - ne bojte se bijede i ne žudite za srećom. Sve je isto jer i gorkoga nema dovijeka i a slatkoga nema do vrha.  

Dovoljno je, ako se ne smrzavate, i ako žeđ i glad ne kidaju vam kandžama unutrašnjost ...
Zašto da zavidite? Zavist prema drugim najviše pojede nas same. 
Protrljajte oči, umijte srce i iznad svega cijeniti one koji vas vole i koji su vam nakloni. 
Ne povređujte ih, ne korite. Ni sa kim od njih se ne rastajte u svađi. Uostalom, nikada ne znate, možda to bude vaš posljednji postupak i takvi ćete ostati u njihovom sjećanju. 
 
Aleksandar Solženjicin "Arhipelag Gulag"

Izvor: ​ vk.com 
Prevela: Beba Muratović -  bebamur.com

Sveta mučenica Marina.- Ognjena Marija 30. jul (17)

              

 

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu poznat kao Ognjena Marija, koja se poštuje kao borac za hrišćansku veru i zaštitnica žena. 

 

Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao Sveti Ilija koji kažnjava gromom ona spada u "ognjevite" svece. U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri ili gromovima koji su u vrele praznične dane spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije. Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine "gori nebo i zemlja", ne rade nikakvi poslovi. Sveta velikomučenica Marina posečena je mačem u 16. godini, u doba cara Dioklecijana, zbog vere u Hrista. Mošti ove svetiteljke nalazile su se u Carigradu do dolaska krstaša, a danas se njena ruka nalazi u svetogorskom manastiru Vatopedu.
 

U manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera, počivaju njene čudotvorne i svete mošti, koje posećuju i klanjaju im se i pravoslavni i muslimani.
 
Svetiteljka se i u istočnom i u zapadnom slikarstvu predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini.
 
Ognjenu Mariju neke pravoslavne porodice obeležavaju kao krsnu slavu. U crkvenom kalendaru praznik nije obeležen "crvenim slovom", ali se ipak veoma poštuje.

 http://www.blic.rs/

Света великомученица Марина – Огњена Марија

 

Марина беше рођена крајем трећег века током владавине цара Диоклицијана у Јужној Анадолији, у Писидији Антиохијској. Беше једина кћи својих незнанобожачких родитеља.

Када имаше 5 година мајка јој умре, а пошто отац Едесије беше незнанобожачки жрец, заузет да би о њој могао сам бринути, он је предаде под старатељство жени која тајно беше Хришћанка. Далеко од идола жреца Едесија и његове богохулне вере, ова племенита жена васпитаваше Марину у Хришћанској вери и духу. Како је Марина одрастала, тако је напредовала у хришћанском учењу и врлинама. Њена вера у живога Бога беше толико јака да она добровољно одабра тежак пут мучеништва. Једног дана признаде оцу да жели да се покрсти и да као девственица постане невеста Христова. Отац то не могаше прихватити, омрзну је силно због вере њезине и одрече је се као кћери.

У то време Олимврије, нови царски намесник, беше дошао у Писидију. Од самог његовог доласка отпоче љути прогон Хришћана. Једном, видевши петнаестогодишњу Марину у пратњи своје помајке, Олимврије се толико занесе њеном лепотом да помисли да је узме себи за жену. Када је упита за име, веру и отаџбину она му смерно одговори: „Име ми је Марина, рођена сам у Писидији и верујем у Господа Исуса Христа.“
Сазнавши да је Хришћанка, Олимврије покуша да је придобије ласкањем, да је приволи идолима, а када му то неуспе, запрети јој љутим мучењем.


„Ништа ме не може одвојити од Христа“

 

Марина тада искрено каза Олимврију: „Не гајите узалудне наде, намесниче, нити ме плашите мукама, јер ја се мука не бојим. Ништа ме не може одвојити од Христа! Не бојим се невоља, ни глади, ни ватре нити мача. Не мислите да ћете ме придобити похвалама, нити златом или каквим другим богатством. Све су то ствари кварљиве и пролазне, за мене безвредне .“

„Душа, по милости Божијој је бесмртна, и моја ка вечности тежи. Из тог разлога, намесниче Олимврије, ми Хришћани мудро одбијамо пролазне раскоши и овосветовна уживања. Ми смирено трпимо тугу и патње овоземаљске да бисмо се удостојили вечног радости по кончини нашој.

Ако мислите да лажем, ево ме намесниче, пробајте, видите истину која се у делима потврђује. Бичујте ме, ватром сагоревајте тело моје, мучите ме каквим год желите мукама. Што ме више будете мучили, то ће ме Господ Мој више наградити у Царству Небеском.“

„Безброј пута у овом животу, Господ шаље утеху у муци. Подиже из непрегледних дубина, избавља нас од ватре, од муке и невоље, вама и вашим поганим боговима на срамоту и осуду. Дакле, ја не марим за овај пролазни живот. Зато спремно предајем тело своје на муке, за бесмртног Господа и Бога мог, јединог непорочног, који беше разапет из љубави према мени и свом роду људском.“

Ово Маринино одбијање разљути намесника. Предаде је џелатима својим, и они унаказише сву лепоту њезину. Није само народ, који муке гледаше, плакао већ и сам намесник – не могаше гледати сву страхоту њених мука, већ сакри лице у дланове. Али што су је џелати више мучили, то њена душа беше све светлија и лепша.

„Велика је вера твоја“

 

Непоколебљива, она се са захвално мољаше Господу што је удостоји оваквих мука: „Теби Господе предајем душу своју. Верујем у тебе, не посрами ме и недај непријатељима мојим да тријумфују надамном. Не одврати лица Твога од мене,Господе. Нека се посраме они које чини неверје и безакоња. Господе, покажи ми пут Твој, научи ме истини Твојој, јер си Ти спасење моје.У Тебе се уздам. И зато ћу подносити све муке, да бих сведочила име Твоје Свето. Пошаљи Твоју милост на мене, Гоподе, и нека се кроз моје муке прослави Име Твоје.“

И док се она тако молила и славила Господа, џелати је сурово бичеваше гвозденим трозупцима, кидајући њено пречисто девојачко тело, са кога отпадаху комади меса. И док она трпеше највеће муке, Архангел Михаило појави се пред њом и рече јој: „Велика је вера твоја Марина. Твоја душа ће се удостојити вечне радости у Царству Небеском.“
Онда намесник нареди да Марина буде бачена у дубоку и мрачну тамницу. И док се у тамници молила, опет јој се јави Архангел Михаило да је утеши и да излечи тело њено од свих рана. 

Кад је угледа исцељену намесник се страшно зачуди. Рече јој: „Сада знам да се служиш магијом.“ Но она му одговори: „Ја не знам за магију, ја само знам за Господа Исуса Христа, који овим чудом осрамоти ваше лажне богове.“

На те речи намесник се разбесне. Нареди мучитељима да јој тело муче и месо секу гвозденим тестерама, а да кожу њену деру ножевима. Када Марина паде и када намесник помисли да је мртва, војници узеше њено тело и однесоше у тамницу да тамо оставе док не иструне. Но Архангел Михаило поново је посети, прекрсти је, излечи њено тело и нестаде.

Чекић Свете Марине

 

Зли демон, гледајући да његов слуга Олмврије, не може да савлада Марину нити да је натера да падне ничице пред лажне богове, поста очајан па хтеде да је и сам искуша. Узевши на себе обличје црног змаја, он се јави Марини у тамници како би је уплашио. Но, како беше неустрашива, Марина га ухвати за рогове, и чекићем који нађе тукла га је понизивши га потпуно. Велика светлост појави се са Небеса и осветли целу тамницу.
Све Маринине ране наново беху исцељене и на њеном телу не оста ни један траг од мучења. (Због овог догађаја Св. Марина се често на иконама представља са чекићем у руци, како бије демона.)

Крштење у води и крви

Безуми намесник одлучи да је следећег дана мучи у огњу и води. Али Марина све муке претрпе као у туђем телу. Живо тело јој огњем сагореваху. Свезаних ногу и руку у кључалу воду бацише. Тада Марина погледа у небо и завапи Господу: „Господе Боже мој, молим ти се да развежеш ноге и руке моје, и нека ова воде буде вода мога крштења. Обуци ме у хаљину спасења, скини са мене старог и одени ме у новог човека. Овим крштењем учини ме достојном вечног живота, и учврсти ме у вери Твојој.“ Тада велики земљотрес затресе целу Писидију. Конопци којима беше свезана попуцаше и она се три пута погрузи у води у име Оца и Сина и Светога Духа. Изађе жива и здрава из воде, славећи Господа. Тада се зачу глас Господњи с Неба и сви који бејаху присутни чуше:“ Благословена јеси, Марина. Ти се крсти и поста достојна да носиш круну невинисти.“ Многи тада оставише своју веру незнанобожачку и постадоше Хришћани. Кад намесник то виде, нареди да сви до једног буду посечени. Тако и они задобише неувенљиве венце мучеништва.
Процењује се да их је било на хиљаде.

Видевши да не може победи Марину, опаки намесник нареди да јој се одруби глава. И одсекоше јој главу у доба цара Диоклицијана (284-305). Тако се Св. Марина уброји у војску мученика, који вечно живе у Царству Небеском.

Патње Свете Марине описа сведок целог тог догађаја, слуга Божји Тимотије.

Све до преузимања Цариграда од стране западних крсташа 1204. године, Мошти Св. Марине чуване су у Антиохији. Према другим изворима, њене Свете Мошти беху пребачене у Италију 908. године. Сада се налазе у Атини, у цркви посвећеној Пресветој Богородици. Њена часна Десна Рука пребачена је на Св. Гору, и налази се у манастиру Ватопеди. На врху планине Ланга у Албанији, више самог Охридског језера, налази се манастир посвећен Св. Марини, са деловима њених Светих Моштију. Безбројна чуда догодила су се и још увек се догађају у овом манастиру.
 
Сведоци тих чуда нису само Хришћани већ и муслимани. Велико поштовање имали су и Турци према овом манастиру, да никада нису хтели дирнути нити у светињу, нити у имовину манастирску. Једно време Турчин беше тутор овог манастира.
Светој Марини верни се обраћају молитвама за избављење од демонске поседнутости и тражећи помоћ у лечењу многих болети, најчешће рака.

Света Марина – узор младим женама данашњице

Какав узор за младе православне Хришћанке данас! Ова петнаестогодишња девојка беше рођена паганка, одрасла је без мајке. Отац је се одрече јер заволе Христа и изабра безбрачни живот. Одбцила је све да би живела само за Христа и да би му остала верна у тој љубави. Одбацила је сву славу, богатство и удобности овосветовног живота. У својој непоколебљивој одлуци да прати Господа беше сурово мучена, издржала је демонска искушења, и на крају пострадла мученички, ипак радосна, јер је желела да подражава Свете.

 

Већина младих данашњице сматрала би Маринину судбину трагичном. Међутим, Она није мислила тако. Због своје превелике љубави према Христу, Марина је превазишла све несигурности, све страхове и смогла снаге да издржи сва мучења. Могла је да бира угодан овосветовни живот, али он је изабрала пут узвишене среће. Изабрала је ону срећу коју ни једна овосветовна радост не би могла надмашити.

Сада Св. Марина живи у вечној слави и једна је од најмоћнијих и највољенијих Светитељки Православља. Она још увек одговара на молитве, лечи болесне јер храбро пострада за Христа. Постаде и победитељка демона. Знајући све ово, Св. Марина није била девојка у невољи, већ права јунакиња.

Пре него што се Холивуд могао похвалити својим јунакињама, постојала је Св. Марина – победитељка демеона. И док су холивудске приче измисљене, њена животна прича је истинита. Њене чудотворне иконе и Свете Мошти ту истину сведоче, као и Њене бројне посете вернима који јој се у молитви обраћају. Њена надљудска снага огледала у превеликој вери и благодати Светог Духа. Не постоји бољег узора младим девојкама од Ње. И Она је сама себи нашла узор у Пресветој Богородици.

Јасно је да девојке данас неће морати да подносе тако екстремно велика и страшна мучења за веру, али бити веран Хрисћанин у данашњем друштву ни данас није лако. Неминовно ће наше религијско опредељење изазвати подсмехе, притисак од стране вршњака, неразмевање, непријатности, увреде и друге врсте искушења. Чак и усред ових врсте „мучења“ Св. Марина може бити пример и узор како да се издрже и победе искусења. Њена вера и љубав према Богу требало би да буде инспирација младима, да не треба подлећи испразностима овога света и живота, већ се усредсредити на оне вредности које заиста значе.

Акатист Светој Марини

„Теби, храброј невести Христовој,која си изабрана да неизрециву славу Божију објавиш свим величанственим створењима, усрдну молитву узносимо и молимо те да погледаш и на нас недостојне, и да нам помогнеш да се очистимо од греха, да душе врлинама обложимо и да у Царство Небеско уђемо, како би могли да кличемо: Радуј се света Великомученице Марина, разгори наша срца огњем Божанске љубави!“  

Извор СПЦ.РС

 

Sveta Gora na TV CBS

               


Манастири на планини Атос 

Две године су требале екипи америчке телевизије ЦБС да би добила дозволу за посету једном од најсветијих места на свету, православним манастирима на гори Атос у Грчкој. Група од 20 манастира смештена је на литицама високо изнад Егејског мора већ столећима. У манастирима, познатим колективно као Света Гора или Врт Мајке Божије, свештеници проводе већину времена у молитви и намерно су изоловани од остатка свиета, "Женама није дозвољен приступ планини већ више од хиљаду година", изјавио је Боб Симон, дописник ЦБСа. Иначе, сами узгајају храну. 

Свештеници овде проведу деценије без дана додира с вањским светом",

И сам долазак до манстира није нимало лаган посао. Прво морате доћи до Солуна. "Од Солуна вас чека дуга вожње, око три сата на путу који баш и није најбољи. Онда ћете доћи до места у којем можете узети трајект. Једини проблем је што је вода између тог места и Атоса веома узбуркана", говори Симон. Његов сарадник остао је у том месту чак три дана, чекајући да се вода колико-толико смири да би могао путовати трајектом.

Ништа се није мијењало мање од Атоса

"Постоје места, шуме и планине које се нису мењале стотинама година. Али, кад је реч о насељеним местима, не верујем да постоји било које друго место на свету које се мењало мање од Атоса" рекао је Симон, преноси CNN.

"Свештеници једино мисле на то да очувају ову планину и манастире, јер је то најсветије место на свету за њих. То је место где молитвени живот јесте ефектнији него било где друго.  

Пријатељи манастира Хиландара

💑👶👪🌠💓 (@💑👶👪🌠💓 (@💑👶👪🌠💓 (@

"Došla sam u fazu života kada ljude jednostavno, bez suvišnih emocija i dodatnog razmišljanja delim u dve grupe:
- oni koji unose mir u moj život, i
- oni koji unose nemir.
Za prve ću uvek pronaći vremena.
Za druge više nikada!"  

  

  

MOLITVE PROTIV VRADŽBINA: Pomolite se rečima svetog sveštenomučenika Kiprijana za izbavljenje od uroka i bajanja

Vladaru Gospode Isuse Hriste, Bože naš,
Svedržitelju i upravitelju svega,
Sveti i Sveproslavljeni,
Care nad carevima i Gospodaru nad gospodarima,
slava Tebi!

Ti koji obitavaš u bezgraničnoj svetlosti i nepristupnoj grmljavini, Tebe gledaju hiljade Sila i milijarde Svetih Angela i Arhangela. Sada Ti se, pak, molim i preklinjem Te Bože naš, da moja molitva pred Tobom, Bože i Gospode Milosti, bude kao žrtva blagougodna Tebi. Svaki čovek koji ima duha nečastivog da se sasvim očisti sa celim domom svojim. Ako je vezan vradžbinom ili zlim delima ili magijom ili je sputan od sedamdeset i dve kletve zavisti i omađijan i nosi u sebi trista šezdeset i pet reči vradžbine, koje su na štetu i propast slugu Božijih (ime) sa svim domovima njihovim. Gde god se pročita ova usrdna molitva moja pred Blagodaću Tvojom, odmah da se oslobodi sav narod i mesto od svakog gneva i bolesti i svake sveze vradžbina i bajanja i magije, svakog uroka i zlog jezika, pakosti, nemara i lenjosti, razuzdanosti, nerazboritosti, slabosti i beznađa, svake nepravde i svake zablude ili prevare, ili prepreke dolazeće od đavola, kao i sluge Božije (ime) sa svim domovima svojim. I da budu razrešeni i izbavljeni u ima Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.

>>>>>
Bilo da su te magije i vradžbine, na nebu, bilo na zemlji, bilo u moru, ili na bilo kom drugom mestu i polju, da se odmah, ovoga časa, razreše i ukinu na slugama Božijim (imena), i na svim domovima njihovim, i da se oslobode sluge Božije (imena)   i celi domovi njihovi od svakog zlog dejstva magije, ili zlih očiju, ili zavisti, ili gatanja, ili zlog jezika, ili vradžbine, ili prokletstva, ili anateme, ili kletve i svake hule ili sile njene. Neka sluge Božije (imena) odmah napusti svaki uticaj nečastivog, prizivanjem svesvetog Imena Tvog, Oca i Jedinorodnog Sina i Blagog i Životvornog Duha. Molitvom mene smirenog blagočestivog sluge Tvog Kiprijana, neka demoni odu, pobegnu i neka se razreše lukavstva njihova, i sav narod i sva tvorevina da se razreši svake sveze i demona i sluge Božije (imena), sa svim domovima svojim i stvarima njihovim, i da budu slobodni i izbavljeni od svake slabosti i dejstva nečastivog i svakog demona i protivničke sile, molimo ti se, da se razreše i da lukava dela nestanu prizivanjem Svesvetog Duha Boga Savaota.

Bilo da su sluge Božije (imena), na nebu svezane ili sputane, da se razreše, bilo da se vradžbina na zemlji nalazi, bilo u nadvratnici, da se razreše, bilo u pragu, ili na konjskoj koži, ili u gvožđu, ili u kamenu, ili zakucana na drvetu, da se razreše i kao dim da iščeznu; Bilo zapis mastilom, ili krvlju ljudskom, životinjskom, ptičijom ili ribljom, ili olovom, ili cinoberom, ili limunovim sokom, ili nečim drugim ispisan i ostavljen na nekom mestu u zemlji, pa su ih sluge Božije (imena) iskopale na svoju štetu, u ovom času neka se razreše i ukinu i iskorene dela vradžbine sa mesta i obitališta gde se molitva ova moja čita i vrši ovo moljenje; Bilo da su u dvorištu kuće ove vradžbine zakopane ili su po njemu rasute, ili su na nekom metalu napravljeni čvorovi, da se razreše, bilo da su provučene kroz kosti, ili su u more, ili bunar, ili u grob bačene, da se razreše, bilo da je noktima ljudskim životinjskim, bilo ptica živih i uginulih, ili sa zemljom od umrlih načinjen napitak, neka se razreše, ako su pod ploču stavljene ili pod tarabu, ili ekserom zakucane, ili iglom probodene da se razreše ovoga časa; bilo srebrom ili zlatom, ili drugim nekim metalom da su učinjena nečastiva dela, da se razreše ovoga časa; bilo vunom, ili pamukom, ili svilom, ili lanom, ili suknom, ili nekom drugom biljkom da su svezane, ovoga časa da se razreše; Bilo da su ih u krevet zaboli, neka se razreše ovoga časa; Bilo da su ih omčom, ili kanapom, ili nečim drugim vezali, ovoga časa da se razreše; bilo da su ih u vodi učinili, ili u šupljem drvetu ili u ključaloj vodi da su ih kuvali, da se razreše ovoga časa; bilo da su učinjene u ljudskoj krvi, ili krvi životinja ili ptica, ili riba živih i uginulih, Ti Gospode Bože naš znaš mesta i načine i ljude, ovoga časa da se razreše i da se rasture dela vradžbina ma gde se nalazila, a Svoje sluge (imena)sačuvaj sa svim domovima njihovim. Nečastiva dela neka se razreše i rasture i kao dim da iščeznu pred slugama Božijim (imena) u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, slavom velikog Boga Živog, da se satru silom Časnog i Životvornog Krsta sve protivničke sile, neka ustuknu dela vradžbine i neka se udalje od slugu Božijih (imena), molitvama mučenika i svih Svetih Tvojih. Amin.
Molimo Ti se i preklinjemo Te, Gospode Isuse Hriste Bože naš, da oslobodiš i oživotvoriš svaku dušu napaćenu i sluge Tvoje (imena) sa svim domovima njihovim, kao i one koji pišu molitvu moju, i mole se sa njom u domu ovom, i koji je nose kao večnu zaštitu. Desnica Tvoja Gospode, da im bude pokrov i pomoć i neka i u svemu bude u domu ovom radosti i veselja. Da, Gospode, usliši mene koji Ti se molim, da se tamo, gde se nađe ova molitva i moljenje moje, razreši i oslobodi svaki čovek i dom njegov od zlog dejstva, svake slabosti, svake kletve i anateme, svakog prokletstva, svakog gneva, prepreke, nesreće, kletvi, zlih jezika, zavisti, uroka, nemara, razuzdanosti, sladostrasnog naslađivanja hranom, slabosti, bezumnosti, neuzdržljivosti, nerazboritosti, gordosti, nemilosrdnosti, nepravednosti, raspuštenosti, i svake zablude i prevare, imenom Tvojim Svetim i proslavljenim u vekove vekova. Amin.
Završetak molitve
Neka vaskrsne Bog i neka se razveju neprijatelji Njegovi, i neka beže od lica NJegova svi koji ga mrze. Kao što iščezava dim, da iščeznu, kao što se topi vosak od lica ognja. Tako da poginu grešnici od lica Božijeg, a pravednici neka se vesele. Evo dana koji stvori Gospod, radujmo se i veselimo se u njemu.

Otpust:

Hristos, istiniti Bog naš, molitvama Prečiste Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije, silom Časnog i Životvornog Krsta, zaštitništvom časnih nebeskih Sila Bestelesnih, molitvama časnog slavnog Proroka Preteče i Krstitelja Jovana, Svetih slavnih i svehvalnih Apostola, Svetih otaca naših vaseljenskih učitelja i jerarha: Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog, Atanasija i Kirila, Jovana Milostivog patrijarha Aleksandrijskog, Nikolaja Mirlikijskog, Spiridona episkopa Trimitundskog Čudotvorca, svetog apostola prvomučenika i arhiđakona Stefana, Prepodobnih i bogonosnih otaca naših: Antonija, Eftimija, Save Osvećenog, Teodosija Opštežitelja, Onufrija, Arsenija i svih prepodobnih, Svetih i celebnih Besrebrenika Kozme i Damjana, Kira i Jovana, Pantelejmona i Ermolaja, Sampsona i Diomida, Fotija i Anikite, Talaleja i Trifuna i Pankratija arhiepiskopa, Svetih slavnih i dobropobednih mučenika, prepodobnih i bogonosnih otaca naših, Svetih slavnih velikomučenika Georgija Pobedonosca, Dimitrija Mirotočivog, Teodora Tirona i Teodora Stratilata, Mine čudotvorca i sveštenomučenika Haralampija i Elefterija, Svetih i pravednih bogootaca Joakima i Ane, Svetog sveštenomučenika Kiprijana i Svete Mučenice Justine i svih Svetih, molimo Te Mnogomilostivi Gospode, usliši nas grešne koji Ti se molimo i pomiluj nas.
Molitvama Svetih Otaca naših, Gospode Isuse Hriste, Bože naš, pomiluj nas. Amin.
Napisao: sveti sveštenomučenik Kiprijan

Izvor: molitve i akatisti

Monah Arsenije: Ljudi su debeli i depresivni jer nisu čuli da je upravo u OVOME lek za SVE

Ostroški monah Arsenije Jovanović nije običan monah, on je svestrana, višedimenzionalna, harizmatična ličnost, pisac, uspešan slikar, po profesiji stomatolog. On je pravoslavni učitelj, mentor, propovednik, pravoslavni psiholog, filozof koji drži duhovnu propoved na jedan specifičan način, tako što se praktično ispoveda pred prisutnim audotorijumom. A njegova ispovest je toliko moćna i poučna jer je lična i iskrena, piše srpskiglas.com.au.
Nedavno, u jednom svom intervjuu, osvrnuo se na najrasprostranjeniju bolest savremenog društva – depresiju i otkrio razlog zbog čega ova pandemija ne prestaje. Tajna je u jednoj stvari!

Brzina koju živimo i koja nam je nametnuta vodi, kaže, na psihijatriju, kod dilera, u javnu kuću ili u – restorane:
– Zašto su na Zapadu ljudi predebeli? Zato jer im je duša beskrajno gladna, a telo im je sito. Oni jedu da utole glad, ne fizičku, već duhovnu, a ona ne može da se utoli hranom u fast fudu.
Uzrok ovakvog stanja je, prema rečima oca Arsenija, nedostatak ljubavi.
– Nema ljubavi. Društvo odvlači roditelje van kuće, preopterećeni su, nemaju vremena za decu. Vaspitavani smo bez ljubavi. Zato imamo epidemiju psihičkih bolesti. Od lakših, poput anksioznosti, strahova i depresije, pa do najtežih stanja. To sve potiče od uništavanje žene koja gubi dva svoja najmoćnija oružja: ženstvenost i ljupkost. Izgubivši kontakt sa Bogom i onim što joj je Bogom dano takmiči se sa muškarcem. Deca odrastaju u tom ambijentu i kada majke izgube svoju crtu žene, onda i devojčice, njihove ćerke, postaju još gore. Muška deca počinju da mrze majke koje ih nisu vaspitale da vole ženski rod i to stvara ambijent nasilja u kojima muškarci maltretiraju žene i decu. Gubi se svaka mera – kaže otac Arsenije.
– Nema ljubavi. Društvo odvlači roditelje van kuće, nemaju vremena za decu. Vaspitavani smo bez ljubavi. Zato imamo epidemiju psihičkih bolesti.



On objašnjava zašto se koplja najviše lome oko omladine i zašto se i na globalnom niovu pokušava perfidna kontrola mladih.
– Na Pravnom fakultetu u Podgorici redovno je održavana tribina koja je zatvorena posle mog predavanja na kojem sam govorio o narkomaniji i rokenrolu. Rekao sam da nam je omladina zombirana, nadrogirana. To se nekima nije dopalo. Zašto? Zato što je omladina najzdraviji deo društva. Čovek srednjih godina je ucenjen poslom, decom. Omladina je rasterećena i može da pokrene promene. Sistem to zna i ne želi da se istina čuje. Sećam se mog vremena. Vođe najvećih rokenrol bendova bile su izmanipulisane od sistema.Mislili su da su borci, neki buntovnici, ustvari, sistem je preko njih kontrolisao omladinu. Dođu klinci na koncert, izduvaju se, izmitinguju, kažu: “Kako nam je dobro u ovom mekom komunizmu”, i ne bune se. Onda im još ubace drogu i završe posao.
Otac Arsenije kaže da u ovom vremenu naša pravoslavna crkva, odnosno sveštenici moraju da budu spremniji da daju odgovore omladini.
– Mi i ne znamo šta je to pravoslavlje. Čak i mnogi naši sveštenici ne znaju kojom silom raspolaže pravoslavlje. Dođe im mlad čovek sa problemima, oni ga pošalju na psihijatriju. Ne znaju da je molitva ta koja ima silu isceljenja. Toga i neki u Crkvi nisu svesni. Kada kod mene dođe neki mlad čovek sa problemima, molitva je vrhovna terapija. Mi imamo fiziološki i duhovni imunitet. Duhovni imunitet brani nas od demonskih sila, kao što nas fiziološki brani od virusa. Molitva izbacuje zlo i priprema nas za vrhovni susret kada srce prestane da nam kuca, kada se naš duh, duša i ličnost spremaju za novo rođenje. Molitva menja zakonitosti vremena i zakonitosti fizike. Usporava starenje. Pustinjaci su živeli po 100-120 godina. Molitva je najbolji botoks – objašnjava otac Arsenije i dodaje da je Crkvi potreban aktivniji misonarski rad, ali ne ka onima koji su već u Crkvi, nego kao onima koji su van nje, prenosi Intermagazin.net.
– Kada sam objavio knjigu “Bog i rokenrol” neki su mi zamerili. Pitali me ko će to da čita. A mladi su je delili između sebe, koliko njih se skinulo s droge posle moje knjige. Moramo da živimo u ovom vremenu, a ne u srednjem veku – konstatuje naš sagovornik.
Molitva menja zakonitosti vremena i fizike. Usporava starenje. Pustinjaci su živeli po 100-120 godina. Molitva je najbolji botoks.
Ima, kaže, i savremenih, obrazovanih sveštenika, sposobnih da se urbanim mladim ljudima obraćaju njihovim rezikom.
– Moraš da znaš o kulturi, umetnosti, muzici, nauci, da sagovornik vidi da ti znaš kroz šta on prolazi. Nedovoljno je samo da pričaš kako je Hristos vaskrsao – pojašnjava monah Arsenije.

Lek za sve je ljubav, poručuje na kraju:

– Ljubav se, nažalost, sve više poistovećuje sa pohotom. Ljubav je kada volimo čoveka onakvog kakav jeste i ne trudimo se da ga menjamo. Ljubav je žrtva. U ljubavi najviše treba da tražimo od sebe, ne od drugog. Treba više da razmišljamo kako se odnosimo prema voljenoj osobi i ona će ona isto tako da se odnosi prema nama. To je uzajamno i sa voljenom osobom i sa decom i sa roditeljima, prijateljima. A, dešava se suprotno. Tražimo za sebe, ne dajemo, prigovaramo onome pored nas da nam ne daje ono što mislimo da nam pripada i dolazi do razlaza. Ako znamo da je i Hristos između dvoje ljudi koji se vole, onda je ljubav, po mom mišljenjum potpuna – poručuje otac Arsenije.



SAMI PRAVIMO PAKAO, A NE BOG
Otac Arsenije objašnjava kako to sami pravimo pakao sa kojim se suočavamo i za života, ali i kada naše srce prestane da kuca.

– Sami stvaramo pakao. Nije Bog stvorio pakao, mi ga stvaramo. Autodestruktivnim životom, zlim pomislima i delima uništavamo dušu, srce, um koji suočavanje sa božanskom, netvarnom svetlošću posle smrti doživljavaju kao mučenje i pakao. Kao što se bolestan čovek sklanja od sunca, tako i bolesnoj duši smeta i muči je svetlost božanske ljubavi sa kojom se suočava posle smrti tela – kaže otac Arsenije.

(Opanak.net/Piplmetar.rs/Intermagazin.net/Srpski glas)

Saturn u Strelcu - Nije život samo lepo ( 24.12.2014 - 20.12.2017.)

Saturn je konačno izašao iz Škorpije, a ušao u Strelca. Biće ovde od 23.12.2014. do 20.12.2017. Samo će se vratiti u Škorpiju od 15.6.2015. do 18.9.2015.

Šta nam donosi? Kako sad da živimo? Pa bolje. Neće više biti crnih misli, toliko. Neće više biti želje za povređivanjem drugih jer nisu uradili nešto što se nama sviđa, neće više biti toliko mržnje prema drugačijem.

Svaki problem koji budemo imali, lakše ćemo prevazići. Sa gledanja sveta kroz crno-belu prizmu prelazimo na filozofsku paletu raznih perspektiva. Jednostavno je. Imaš problem. Nađi način kako da ga rešiš. Ne zanovetaj, nego delaj. To što se tebi nešto ne sviša, ne znači da će ta obaveza nestati. Ne, neće, moraš da odradiš ono što moraš. ali ne moraš da se mrštiš i da mučiš druge oko sebe jer je tebi teško. Guraj, vuci, teraj dalje, ne odustaj. Sve to sa osmehom na licu. Teško je i putniku, pa prevazilazi prepreke, prelazi granice, ide da bi se vratio ili možda ne. Ništa nije nemoguće kad je čovek uporan. Jaka volja i pozitivnost su odlika ovog Saturna. No, potrebno je da se osigurate, da znate šta hoćete, kako da to dobijete i šta ćete ako se to ne desi. Sve je bolje nego strmoglavo, bez "pasoša" uletati u zbrku i haos. 

 

Sad će neko reći da je to nemoguće. Pa, u tome jeste stvar. Ovaj Saturn je mnogo drugačiji nego onaj koji nas je opsedao do sad. Njega pokreće optimizam, jer mu je dispozitor Jupiter. Ako misliš da možeš da rešiš problem, rešićeš ga. Nema te sile koja će te zaustaviti. Nema negativnih misli, nego jednostavno, zarad svoje sreće ne odustaj. I da hoćeš ne možeš. Prirodno stanje čoveka nije da bude ozbiljan, tužan, nego srećan. 

Teško će biti onima koji putuju, jer jednostavno neka putovanja nisu baš prijatna. Ne ide se što se želi, nego jer se nema drugi izbor. Muka natera čoveka da se pomeri s mesta. Mora. Gotovo. Kraj. Ali ima svest da će dosta saznati o svetu i o sebi. Da neće biti "zatvorenog uma". Ma koliko da je teško, samo saznanje da će nekako napredovati, proširiti vidike, biče dovoljna.
Ovo će naročito teško pasti studentima, jer im knjiga nije uvek najbolji drug. Pa je ovaj Saturn baš to, mora se, teško je, a ima toliko drugih zabavnih stvari, ali obaveze su obaveze. I nažalost, imaće probleme svi oni koji ih ne stave na prvo mesto.
 

Problem može biti jer nam se obaveze koje se nameću ne dopadaju. Možda bismo radili nešto drugo, pa nam kvari raspoloženje. Ali što se mora nije teško. Bolja organizacija, više realnosti, manje ulepšavanja i prepreke se prevazilaze lakše.  Podelite problem sa nekim, lakše će Vam biti, naročito do 14-og juna, dok je dispozitor u Lavu. Ne, ne dramite, ne žalite se, nego izbacite to iz sebe i nastavite da gledate u sat, on ide, hteli Vi to ili ne, obaveze čekaju, ma koliko se to Vama ne sviđa. Ovde  je bitno da ne zanemarite sve što se mora. Posle će biti jako loše. Jer dok je Saturn u Strelcu, ne vidi se problem tako jasno, nego se zataškava, kao da je nebitan. Iako nije. Bitno je da se držite plana i obaveza, a ne da se preusmeravate na zabavu. Naročito mogu biti pogošeni svi koji se bave zabavom, roditelji, deca, neki zakoni vezani za to, nečija prava. 

Od 17.9.2015. dispozitor će biti u Devici, pa će biti potrebna dodatna ozbiljnost. Kao i organizacija. Naročito na ovo treba da obrate pažnju računovođe, oni koji rade sa dokumentima, lekari, farmaceuti. Može doći do zabrane uzimanja nekih lekova.
 
Od 9.9.2016.dispozitor će biti u Vagi, znači da dolazi do recepcije Jupitera  Saturna. To je odlično za sve brakove koji se tada stvore, za sve veze,  jer će se znati šta je dobro, a šta nije. Zakoni koji budu donešeni će biti ispravni, jer pravo i prvda nisu uvek isto.
 
Od 10.10.2017. dispozitor će biti u Škorpiji. To nije dobro, jer će se opet neka tama uvući među ljude, pa će dosta njih imati osećaj da sreća nije potpuna. Neopreznost će se skupo platiti. Biće ona stara, da ne traži đavo čoveka, nego čovek đavola.

Retrogradan će biti od 14.3.2015.-15.6.2015, zatim od 25.3.2016. do 13.8.2016. i od 6.4.2017. do 25.8.2017.

Izlazi iz Strelca 20.12.2017. 

Ovo će najviše osetiti Strelčevi, Blizanci, Ribe, Device. Oni će se uozbiljiti i promeniti. Kao i oni koji imaju lične planete u ovim znacima.

Saturna u Strelcu imaju rođeni od 2.12.1926 - 15.3.1929, oni od 10.10.1956 - 5.1.1959. i od 6.11.1985 - 13.2.1988.

autor astrolog Jovana Vilimonović

Posetite stranicu Astroantares.net

У чему је морална снага светог великог кнеза Владимира?

Данас Руска и Српска Црква славе Крштење Русије и Светог равноапостолног кнеза Владимира.

Свт. Јован Шангајски

 

А ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству Небескоме.

(Мт. 5, 19)

 

 

 

Зашто је велики кнез Владимир свет и зашто је назван равноапостолним?
Он се од паганске таме окренуо ка светлости Христовој, крстио се сам, крстио је Кијевљане и послао је да се крсте други градови и области његове кнежевине.

Он је први од сверуских владара постао хришћанин и поставио је темељ хришћанском уређењу Руске државе. Од њега Руска држава почиње да бива православна и хришћанство продире у све области народног и државног живота.

Да ли је он притом деловао само као владар, да ли су његова дејства усмерена на то да се обављају само државна дела?

Не, он је сам у себи пројавио истинског хришћанина, и Христа није толико проповедао речју, колико својим личним примером.

Васпитан у паганству, кнез Владимир је, премда је у најранијем детињству чуо за Христа од своје баке, блажене кнегиње Олге, најпре био ревностан паганин. Он је усрдно испуњавао паганске обреде, трудио се да угоди паганским боговима, приносио им је благодарење за успехе, зато што је био убеђен да служи истини.

А кад се десило да су Кијевљани убили светог Варјага Теодора и његовог сина Јована, на којег је пао жреб да буде принет на жртву Перуну у знак захвалности за освојену победу, Владимир је схватио да је грешио. Увидео је несклад између моралног закона и захтева паганства и танкоћутном душом је осетио његову лажност. Тражење истине и правде довело га је до Православља и савладавши све унутрашње и спољашње препреке које су стајале на путу ка њему примио је свето крштење.

Сад је, поставши хришћанин, почео да служи Христу још ревносније него што је раније служио паганским боговима.

И сад је већ свим својим бићем приносио себе самог и све што је поседовао на жртву Истини, јер хришћанско учење открива Божанске истине и изражава највиши морални унутрашњи закон.

Владимир је постао другачији после крштења. Он је сачувао у себи све најбоље особине које је имао раније, одбацивши од себе све своје порочне наклоности и навике. Од суровог човека који није пожалио чак ни рођеног брата, убијеног за време међусобице, постао је толико меког срца да није желео да казни ни злочинце, чинећи то само у изузетним случајевима као би пресекао злочине.

Од развратног постао је целомудрен човек, оставио је своје некадашње многобројне жене и живео је у часном супружништву сјединивши се хришћанским браком с принцезом Аном.

Од похлепног освајача он постаје мирољубив владар. Од користољубивог скупљача пореза постао је равнодушан према земаљском благу, пошто је увек био спреман да га жртвује ради стицања нематеријалних вредности.

За своје трупе он сад није био толико страшан предводник који кажњава и најмање непослушање колико мудар вођа, који схвата душу својих потчињених и цени своје саборце.

Цео народ који је био под његовом влашћу добија у њему љубвеобилног оца, који се брине за своју многобројну децу, какви су за њега сад постали његови поданици, постао је отац који се брине за задовољење свих њихових потреба.

Сад су његову пажњу посебно привлачили они који су били беспомоћни – сирочад, удовице, инвалиди. Њих се кнез Владимир посебно сећао за време празника и слао им је кола с храном и другим потребним стварима.

Сами празници сад нису били састајалиште распојасаних људи, већ међусобно радосно братско општење.

У свим областима живота се као хришћанин показао велики кнез Владимир Јарко Сунашце – и у свом личном животу, и у породичном, и у друштвеном, и у државном. Спознавши истину служио јој је свим срцем, ширећи светлост свуда где је могао. Сам је био је олицетворење Христовог учења, био је у свему пример за углед.

Зато је Православље тако брзо и дубоко проникло у све стране руског живота. Кнез је све надахњивао својим личним подвигом. Он је био победник себе самог, кроз то је владао над другима, проповедао је Христа својим делима, без обзира на то на коју област да су се односили. Он је служио истинитом Богу као појединац, као глава породице, као вођа, као судија, као владар, као државник. Он је увек био служитељ Истине и Правде, стремећи ка томе да оне владају свуда.

Дубоко је постао свестан да би само што год је истинито, што год је поштено, што год је праведно, што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добру гласу, било која врлина, било што похвално (Фил. 4, 8) требало да буде основа живота како појединог човека, тако и целог народа. Зато није одвајао једно од другог и оно што је испољавао у личном животу остваривао је у државничким пословима.

Нови дух целовитости, јединства у свим областима живота и остваривања истине у свему показао је у самом себи и предао је руском народу свети Владимир. Он је његов Просветитељ и Крститељ, цар и апостол, војвода и учитељ, ујединитељ и чувар.

На њега су се угледали његови најбољи следбеници, и није случајно што је управо на дан сећања на њега благоверни велики кнез Александар, у којем се јарко одразио духовни лик његовог равноапостолног претка, остварио победу на Неви.

Служење Богу, које је свети Владимир започео на земљи, наставља се и сад пред престолом Свевишњег, пред Којим он стоји и моли се за Руску земљу, коју је просветио и осветио, и сија с висина небеском светлошћу, обасјавајући Русима пут ка Истини и Правди.

Свт. Јован Шангајски  

pravoslavie.ru 

 

Prosperitet - je ženska energija

  
Kada se muškarac trudi se da produbi odnose, to ženu čini srećnom. A ako je žena u kući srećna, tada ta kuća cvjeta. Prosperitet zavisi od sreće žene.  

Do sada je napisano hiljadu knjiga o tome kako postati bogat, ali glavni zakon prosperiteta i dalje ostaje misterija, iako su mnogi već posumnjali da je novac - ženska energija.
To znači da je žena - simbol prosperiteta za muža.

​Karma gleda na to kako se muž odnosi prema ženi, i odlučuje o dodjeli dobara. Ako muž poštuje svoju ženu, voli i cijeni, znači njemu se može dozvoliti da raspolaže ženskom energijom, a ako ne, onda će takvom čovjeku prosperitet donijeti samo štetu.
Jednom riječju, po tome kako se muškrac odnosi prema ženi, karma određuje kako će se on odnositi prema bogatstvu, da li je spreman za prosperitet, ili još uvijek treba da stekne razum- um.
Čovjek, koji ne poštuje žene, je neprijatelj sopstvenog blagostanja. Žena u porodici je izvor prosperiteta cijele porodice. Kada je žena srećna i zadovoljna kad se smije i dobija poklone, nema razloga za brigu ni oko čega. Nju ni u kom slučaju ne treba eksploatisati. Ona je boginja sreće. Zbog toga, na istoku sve žene stavljaju znak Lakšmi - crvenu tačku između obrva.
A kada žena pokušava da izvuče previše koristi, ona se preobražava iz Lakšmi u Durgu. Iz bogatstva u kaznu. 

Kada muž bijesni, sreća žene se anulira. U takvim trenucima, ona ne može čak da prepozna muža, toliko se promijeni njegovo lice, glas i svijest. Ima se osjećaj kao da njegova duša u trenutku bijesa izlazi iz tijela i krije iza ugla zajedno sa ženom i djecom. 
A Lakšmi, boginja prosperiteta, kao žena ne može da trpi uvrede, zato se okreće i odlazi, osjeća uvredljivu atmosferu.
Zapamtite: ako je atmosfera uvredljiva, tada se ne razilaze samo ljudi, otići će i sam prosperitet, jer je atmosfera prosperiteta - mir i spokojstvo.
Želim još samo da kažem jednu stvar: ne treba stvarati pakao od svog sopstvenog porodičnog života. Odnosite se jedni prema drugima sa strpljenjem i razumijevanjem. Mirnoljubiva atmosfera puni srca i privlači prosperitet. A šta vam osim toga još treba u ovom svijetu?
​
 Vjačeslav Ruzov: Iz knjige "Moja žena - boginja"

Prevod po tekstu:  ruzov.ru 
Prevela: Beba Muratović -  bebamur.com

 

Izvor .bebamur.com

Старац Иродион: «Хоћеш да кажем Богу да растера облаке?»

Света Гора

  

Било је јако тешко доћи до његове келије, чак и ако знаш где се она налази. Месецима сам живео у том делу Свете Горе и опет нисам могао да се снађем са свим тим стазама. Све су се преплитале и било их је тако много. Једанпут сам отишао у самопослугу за намирницима и са мном је био отац, код кога сам одсео. На путу сам приметио да из рушевина излази неки старац.

– Оче ко је то? – зачуђено сам питао свог сапутника.

– А тај! То је геронда Иродион... Румун... Није сав свој.

– Хајде да му дођемо у посету, можда му нешто треба, – предложио сам.

– Слушај, не можеш му се приближити, чим види човека одмах се скрије. Он не жели да прича са људима. Говоре да је неурачунљив.

Добро, они боље од мене познају овај крај и људе који ту обитавају, помислио сам.

Прошло је неколико месеци пре него што сам поново чуо нешто о старцу Иродиону. У то време се у нашем крају појавио нови становник. Мој вршњак Атињанин, дипломирани математичар, млади монах, сасвим неискусан.

На Атосу постоји једно правило: ако монах жели да живи у испосници, он мора да буде духовно зрео, да има искуство у духовној борби, и још један услов, он треба да буде правилно духовно устројен. У супротном, постоји велика опасност од пада у стање прелести и од телесне болести. До тог ступња, монах треба да проведе 10-15 година припремајући се у манастиру, или код неког од стараца на послушању, како би проучио технику борбе коју ђаво води против нас, научио се умној молитви и практичној аскези. После тога већ треба да се удаљи у осаму. Такав је на Светој Гори општи поредак, у духу православне монашке традиције. Испосништо није за сваког. Испосница је само за духовно напредне, за искусне и јаке монахе.

Тај мој друг је провео у манастиру само две године, када је, после озбиљног искушења, због чега се замало није распало и читаво братство, отишао у испосницу. И то без благослова, и против савета самог старца Пајсија.

Чак сам и ја, сасвим «зелен», новајлија и неискусан хришћанин, разумео сву опасност од тог поступка и плашио се за њега.

Отац Исихаста, код кога сам живео, често ме је слао да проверим тог монаха. Трудили смо се да му помогнемо на сваки начин и свиме чиме смо могли. Тако сам се здружио са њим.

Ето, тако се један младић из удобног атинског стана обрео у испосници код места Капсале на Светој Гори. Био му је стран физички рад, није ни видео башту или повртњак, није имао представу ни како да посади лук. Једном приликом ми је испричао да му је старац Иродион показао некакав хлеб који је испекао. Био је тврђи од цигле.

– Слушај, како си га то испекао? – питао је он старца.

– Ето како, помешао сам брашно с водом и испекао у пећи!

– Чак ни со с квасцем ниси додао?

– А што, јел требало то да ставим? – упитао га је старац, кроз осмех. Заједно су се грохотом засмејли. 

Капсала

  

Мој друг се упознао са старцем Иродионом и сажалио се над њим. Почео је да му доноси храну. Не знам каква је храна била у питању, али чисто сумњам да ју је старац уопште и окусио, али му је мој друг с времена на време доносио и конзерве, и хлеб из продавнице, и шећер, кафу, со.

Али није се само мој друг сажалио на старца Иродиона, већ се и старац сажалио над младим монахом. Из тог разлога он га је пуштао к себи у било које доба. Старац му је отворио врата своје келије и није се скривао од њега. Он је видео и разумео осетљивост његовог узраста, духовну неопробаност, телесну слабост и велику опасност у којој се младић налазио.

Због тога му је он, поред врата своје келије, отворио и врата свога срца. Међу јуродивим и неразумљивим изразима, почео је да му даје мудре духовне савете.

Наравно, старац је предвидео да ће се младић кроз неколико месеци преселити у келију близу његове. Та келија је била у добром стању, јер је монах који је ту обитавао био добар домаћин и градитељ.

– Геронда, али тамо живи неки монах, – зачудио се мој друг.

– Не брини, на пролеће ће отићи одавде, ослободиће келију и ти ћеш је добити на коришћење од манастира, – рекао му је старац и све се то збило до последњег слова.

Тај монах је био зилот и на пролеће је напустио Свету Гору, где је у тој истој келији провео пуних 20 година без прекида. Преселио се у неки други манстир ван Атоса.

Мој пријатељ и ја смо били под великим утиском тога што је рекао старац.

– Па он нас је све надмудрио! – рекао ми је мој друг, кад сам му дошао у редовну посету.

– О коме причаш?

– О старцу Иродиону… Он се смеје свима нама, прави се да је луд, а заиста је врло духован човек.

– Како знаш?

Млади монах је почео да ми до детаља препричава разне догодовштине и духовне савете, које је добио од старца.

– Слушај, хајде да га посетим неки пут, – замолио сам га.

– Хајде, – сагласио се.

Било је подне, када смо дошли до старца.

– Сачекај овде иза ћошка, јер ако те види неће отворити.

Скрио сам се иза ћошка.

– Геронда, геронда, – повикао је. После неколико минута отворила су се вратанца и указао се погрбљени старац Иродион. Њих двојица су мало попричали и млади монах ме је покретом руке позвао да се примакнем.

– Старче, то је Атанасије, мој друг. – Старац Иродион се неочекивано тргнуо, вероватно не знајући да ли да се скрије или не, али је на крају крајева остао на свом месту, осмотрио ме и ништа ми не сказавши, наставио да разговара са мојим другом. 

Старац Иродион из млађих дана

    

У то време су ме мучила три питања:

Зашто је Бог у Старом Завету допустио вишеженство?

Како је могуће да је Давида, с толико духовности, пророка кога је благословио Господ, који је причао са Богом и који је добијао Његову помоћ у свим тешким тренуцима, савладала телесна похота и да је он пао у грех са Вирсавејом и био у браку са неколико жена?

Како су се у ту епоху уклапале те противречности?

Пратио сам њихов разговор и приметио да је старац Иродион одговорио на сва моја питања, иако ја још нисам успео ни да му их поставим. Мој друг није ни разумео о чему је реч. Био сам потпуно задивљен, посматрао сам старца с поштовањем и усхићењем.

У неком тренутку монах се окренуо и рекао старцу:

– Геронда, Атанасије хоће да постане монах.

– Ма какав монах! Он је... домаћин. Прво Солун, па ће живети у једном селу у близини Солуна, затим Флорина, потом... – направио је паузу, – Сибир, Сибир.

Мој друг се осврнуо и упитао ме:

– Геронда, откуд знаш, да је он из Флорине?

– Каква Флорина, нисам рекао Флорина, рекао сам Флорида, у Америци, тамо где пристају бродови, – и почео је да прича колики су таласи тамо. Засмејало нас је како се он хитро снашао.

После 30 година видим да се практично све што је старац прорекао збило:

На крају нисам постао монах.

Живео сам 24 године у Солуну.

А већ неколико година живим у једном селу у близини Солуна. Шта је још остало? Флорина и Сибир. Верујем да ће се и то обистинити. Није ме зачудило само то што су све моје мисли и расположење мога срца били раскривени пред духовним погледом старца, већ и то што му је била позната моја будућност. «Диван је Бог у светима Својима», слава Богу!

После тог сусрета био сам у стању радости, али сам се у исто време и замислио: шта све скрива Света Гора! Каква блага! Каква нам духовна блага она поклања!

Неки монасу су сматрали да је старац Иродион сишао с ума. Било је немогуће убедити их у супротно. Како бих решио ту недоумицу обратио сам се старцу Пајсију. Чим сам поменуо старца Иродиона, његове очи су засјале од радости, а душа заиграла. 

Књига "Пустиња Капсала" Атанасија Раковалиса

 

«Геронда Иродион је велики аскета, – рекао ми је старац Пајсије. – Послао сам му оца Арсенија, али га геронда Иродион није примио. Он седи у једном ћошку келије, који је још увек покривен кровом, и моли се сву ноћ. Он је велики подвижник.»

– Геронда, чуо сам да је прот пошао да га посети, како би утврдио да ли је он заиста велики подвнижник или просто лудак.

Старац Пајсије се насмејао.

– Не бој се, старац ће и њега насамарити.

И то се одиста и десило. Прот је узео мог друга да га доведе до пустиње Капсале, како би видео ту «неистражену тајну»...

Овако ми је то испричао мој друг:

– Старц Иродион га је потпуно излудео, показао му је такав призор, да је овај побегао у паници, стопостотно уверен да је старац полудео. Узалуд је пребио толики пут по шумским стазама Капсале.

Малим, немоћним и духовној деци октривао се старац Иродион. Али никада знатижељницима, без духовне потребе. Ми смо тада били духовна деца, неискусни, тужни, – зато нас је он загрлио својом љубављу и поделио с нама своје духовно богатство.

Једном приликом мој друг-монах је довео код њега младог оца, који је желео да напусти манастир. Мучило га је мноштво мисли, борба је била непрестана и врло напета. То је било зими – слој од десет метара снега је прекривао земљу, а небо испуњено оловним кишним облацима.

Послушавши га, старац му је рекао:

– Твоје помисли су сличне овим кишним облацима, оне скривају сунце од нас, тојест благодат Божију. Ако желиш духовно да се огрејеш, треба да уложиш све снаге да отераш помисли, иначе ћеш се охладити.

– Како да их отерам, геронда?

– Богу је сасвим просто да их прогна, али ти сам треба да се помучиш.

Монах ништа није одговорио. Било је видно да не верује старцу.

– Хоћеш да се ја помолим да ишчезну твоје помисли? А хоћеш ли да се помолим да ти Господ растера облаке и да се мало загрејемо на сунцу?

Млади монах опет ништа није одговорио, сумњао је.

– Одлазите облаци, одлазите, – рекао је старац и ветар је растерао облаке и зрак сунца је обасјао све нас.

Били смо шокирани.

– Хоћеш да махнем руком и да се земља покрије цветовима? – казао је старац младом монаху.

– Не, геронда, није потребно! – узнемирено је ускликнуо монах. Устао је, захвалио се старцу, замолио да се моли за њега и отишао у манастир, духовно оснажен. Његово духовно стање се променило у тренутку.

Веома сам заволео старца Иродиона. Сваки пут када сам имао прилике да дођем на Атос распитивао сам се о њему и желео да се сретнем са њим. И старац ме је примао у посету. Нажалост, срео сам се с њим свега неколико пута.

Пролази време и старци врло брзо слабе. Стога, када је старац сасвим изнемогао, дозволио је једном румунском монаху да се стара о њему. Он је одвео старца у своју келију у Доњој Капсали. Тај монах, како сам се ја лично убедио, није био нешто посебно вешт у духовном животу. Он је много више био за рад, него за молитву. Радио је много и веома усиљено. Мислио сам да се старац сложио да пређе у његову келију, како би му духовно помогао. Истини за вољу, не знам да ли је тај монах успео да прошири своју духовност кроз помоћ старца. Када сам дошао да га замолим за дозволу да посетим старца, погледао ме је јако чудно. Сигурно је помислио: и овај није баш нормалан! Иако ја нисам био једини, који је исказивао такво уважење према старцу. Његовом келејнику је то било крајње неразумљиво.

Наш последњи сусрет је протекао на следећи начин. У то време су ми за срце прирасла дела аве Доротеја, који је писао: «Не лепи се ни за једну ствар. Ако теби дође брат и замоли те за ту ствар, а ти му је не даш, на тај начин изнад љубави према брату своме стављаш пролазну ствар.» Јако ми се допала та мисао и покушао сам да је остварим у пракси...

Када сам се срео са старцем, замолио ме је да му дам неку моју ствар, што сам и учинио с радошћу. На крају ме је замолио да му дам свој ранац и почео је да га претреса. То већ нисам могао да издржим и брецнуо сам се на њега. У ранцу је била бројаница које ми је поклонио старац Пајсије.

Он је изокренуо ранац и почео да га истреса. «Ох, – помислио сам, – сад ће ми још узети и бројаницу». Веома ме је то узнемирило. Мислио сам да ту бројаницу не треба да дам ни за шта на свету. Баш о томе је и говорио ава Доротеј… Старац је разумео моја осећања, погледао ме и зауставио се. Вратио је све ствари натраг у ранац и дао ми га.

Како је одгонетнуо шта сам мислио и да сам покушавао да испуним речи аве Доротеја? Моја душа је пред њим била попут отворене књиге. Он је био тако сличан древним испосницима, о којима читамо у Отечнику.

Наш наставник је засигурно владао харизмом, био је Богоспросвећен… Могу само да замислим, шта је све покушао са тим монахом Румуном, не би ли га духовно пробудио.

Од тог тренутка када сам живео у Капсали прошло је већ неколико година. Ређе сам посећивао Свету Гору и то на кратко. Једанпут сам хитно допутовао на Атос и нисам планирао да останем дуже. Када сам дошао у келију где сам увек ноћивао рекли су ми да ће кроз сат бити одржана сахрана старца Иродиона. Каква неочекивана вест!.. Потрчао сам колико ме ноге носе.

На погребу су се окупили они који су волели старца. Ја из Солуна, други човек из Атине и још један с другог краја Атоса. Сва тројица смо «случајно» сазнали да се старац упокојио, и сви смо се окупили захваљујући «стицају околности». Старац нас је све окупио.

То што је одржано, тешко да се може назвати сахраном. То је био Васкрс! Празник! Свечаност! Сви смо осећали радост. 

Светогорски подвижник

  

Сутрадан сам отишао старцу Пајсију и све му испричао. Старац ме је пажљиво саслушао, са свиме се сложио и све «утврдио» једном речју:

– Старцу Иродиону је отворена капија Раја!

Нешто слично се догодило после неколико година при обретенију земних остатака старца. Опет смо се сви «случајно» нашли ту на дан обретенија. За време преношења праха старца, царовала је атмосфера радости и уверености да старац пребива у рајској обитељи. Његове кости су биле боје тамног воска, што је на Атосу знак да се ради о угоднику Божијем.

Молитвама старца Иродиона, Господе Исусе Христе, помилуј нас!

Старац Иродион је несумњиво био велики подвижник. Његов живот је био врло суров: непрестано самоодрицање и скрушење самог себе. Обичним људским трудом то се не може постићи, осим ако Дух Господњи не запали твоје срце.

Старац Иродион је под мантијом јуродивости скривао свој велики подвиг, своје високо духовно стање.

Ако бисмо успели да с очију скинемо ту духовну копрену, тада бисмо јасно пред собом видели једног од највећих испосника.

Господ се смиловао на мене по Промислу Својем да се на такав начин утврдим у вери.

Код других људи се то дешава на други начин у сагласности са расположењем њиховог срца. Ако Бог види да смо захвални и на малом, онда ће нам Он подарити нешто веће. Бог нас никада не оставља. Он нам непрестано пружа прилику. Ми само то не желимо. Проблем је у нама самима.

С руског Александар Ђокић

Одломак из књиге „Пустиња Капсала“

Атанасије Раковалис

26 / 07 / 2017 pravoslavie.ru