понедељак, 15. август 2016.

MOJA BAJKA

Crtam ti tajnu mapu na dlanu. Jednom kad odeš da znaš da se vratiš.
Vreme je moj saveznik, dobiću ovu bitku. Mogu i ja biti taj vitez za ovu noć.
U ovom životu bila sam mnogo toga.
Od devojčice sa šibicama, preko raznih princeza, ljubila uvek pogrešne žabe. Bila u istom trenutku i Petar Pan i Zvončica. Sretala patuljke i tek ponekog princa - tuđeg. Borila se protiv raznih veštica, zlih čarobnjaka i Grizeli. Pila čajeve sa ludim šeširdžijama i napuštala balove u ponoć.
Toliko bajki se uselilo u ovu blesavu glavu.
Večeras crtam jednu samo za tebe.
Mešam najlepše boje koje poznajem.
Upaliću svaku zvezdu mesto sveća, upaliću i sunce, nek stoje zajedno. Ovu bajku ja smišljam i baš hoću i sunce i zvezde zajedno. Eto baš.
I puno šarenog cveća i neka svo miriše na jorgovan.
Spustiću oblake nisko, toliko nisko da ih dotakneš ne propinjući se na prste.
Crtam ti krila da uvek doletiš gde god otišao.
I jedan lagani D-moll, bez njega nemože trenutak da zatreperi.
Obojiću travu u žuto. Baš me briga, meni je lepša žuta.
Dodaću malene bele golubove da se njišu u ritmu D-molla.
Dodaću svuda ogromne palme da dovuku more u moju bajku.
Nacrtaću jedan stari most, kao Mostarski, jedan od onih mostova savršen za poljubac.
Smisliću savršen trenutak života i staću i čekati.
Ostavljam tebi da završiš ovu bajku s`onim "Živeli su srećno i zadovoljno..." ili da je izbrišeš. Samo je ne ostavljaj nedovršenom.
 


P.S. Jednim krilima zagubljenim daleko iza sedam mora i sedam gora - nadam se da će naći put do kuće.  
(Vreme jorgovana) 


Bilo je nekih kilometara između, previše za korake, sitnica za poglede. Ima tih uzdaha koji se čuju i kada su kilometrima daleko. Ima tih dodira koji se ne dogode, a osete se. Ima tih blizina kojima daljina ne može ništa.

Нема коментара:

Постави коментар