недеља, 28. август 2016.

СРЕЋАН ПРАЗНИК УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА!

28. август - Крај Великогоспојинског поста
По Распећу Господа, Пресвета Богородица је наставила да живи код Светог Јована Богослова. Углавном све време до смрти провела је у Јерусалиму. У старости, често се на месту Вазнесења молила Господу да је што пре узме себи. Јавио јој се архангел Гаврило и рекао јој је да ће се упокојити за 3 дана. Пожелела је да види све апостоле и сви се они чудесно сабраше, осим апостола Томе. Онда се упокојила мирно, без икакве муке. Апостоли су је сахранили у гроб Светих Јоакима и Ане, у Гетсиманском врту. Трећег дана стиже и апостол Тома. Када су отворили гроб да целива тело Свете Пречисте, унутра га не беше, беху само плаштанице. Претпоставља се да је Пресвета Богородица живела више од 60 година.

 


МОЛИТВА Пресветој Богородици

Царице моја Предобра, Надо моја Богородице, Прибежиште сиротих, Заштитнице страних и невољних, Покровитељко увређених – видиш моју беду, видиш моју муку, помози ми као нејаком, нахрани ме као странца: грех мој знаш, опрости га по вољи Твојој, јер немам друге помоћи осим Тебе, ни друге Заштитнице, ни боље Утешитељке осим Тебе, о Богомати, да ме сачуваш и заштитиш у све векове. Амин.
  


  

Као хришћански мотив, љиљани су чврсто везани за култ Богородице и означавају изабраност, непорочност Богородице. Љиљани су библијски цветови. Сам Господ сведочи о томе у Јеванђељу од Матеја: „Погледајте на пољске љиљане, како они расту, нити се труде, нити окрећу: али кажем вам да се ни Соломон у свој својој слави није одевао тако као сваки од њих“. (Мт. 6, 29)





 

Тропар Успењу Пресвете Богородице:

Сачувала си девојаштво и поред тога што си родила, и ниси оставила свет иако си умрла, Богородице; преставила си се за живот, јер си Мати Живота и молитвама Својим избављаш од смрти душе наше.
  


 

Плаштаница Успеније Пресвете Богородице

Када апостоли отворише гроб Пресвете Богородице, нађоше само плаштаницу, а тела не беше у гробу. Тога вечера она се јави апостолима, мноштвом ангела окружена, и рече им: "Радујте се, ја ћу бити с вама навек." Не зна се тачно, колико стара беше Богородица у време успенија свога, али преовлађује мишљење, да је била прешла 60 година свога земног века.
 





„Сматрам да су суштина и смисао смрти Мајке Божије најбоље изражени на икони овог празника. На њој Мајка Божија упокојена лежи на самртном одру. Око Ње стоје апостоли Христови, а изнад Ње – Христос Који на рукама држи Своју Мајку, живу и заувек сједињену у вечности са Богом. Ми, дакле, видимо смрт и оно што се збило у тој смрти: не растанак, већ сједињење; не жалост, већ радост; и – у коначном исходу – не смрт, већ живот. ’И после Рождества – Дјева, и после смрти – жива’ пева Црква гледајући ту икону и додаје: ’Родивши сачувала си девство, упокојивши се свет оставила ниси’. Сагледавајући светлост те смрти и стојећи у светлости крај Њеног самртног одра почињемо да схватамо да смрти више нема, да је и умирање човека постало чин живота и човеков улазак у истински живот, у живот који бесмртно живује. Христос среће на светлим дверима умирања Ону која Му је предала сав свој живот, која Га је волела до краја: и, гле, смрт постаје радосни сусрет! И, гле, живот надвладава смрт! ... И зато страха нема у бесмртном уснућу Дјеве Марије. Смрт је овде побеђена изнутра, ослобођена од свега онога што је преиспуњава ужасом и безнађем. Смрт је постала ’зора тајанственога дана’. И зато у овом празнику нема нимало жалости, ни надгробнога ридања, ни јада. Само светлост, само радост! И као да се свакоме од нас који се приближава неизбежном прагу смрти – у празнику Успења – отварају двери из којих почињу да просијавају и блистају зраци долазеће победе, долазећег Царства Божијег.“ А. Шмеман

 

Нема коментара:

Постави коментар