субота, 27. август 2016.

Срећан празник Успеније Пресвете Богородице - Велика Госпојина!

Богородичин гроб - је један од највећих хришћанских светилишта. То је гробница у стени где је, према сведочењу, апостола сахрањена Пресвета Богородица.
Смештен је у цркви Успења Пресвете Богородице у Гетсиманији, у подножју западне падине Маслинске горе у долини Кедрона у Јерусалиму, Израел.
Погреб Богородице
Према предању, Богородица Марија је преминула у Јерусалиму, а у Гетсиманији су је сахранили у гробници у којој су претходно били сахрањени њени родитељи Свети Јоаким и Ана и Праведни Јосиф за кога је била заручена. Пошто није био у могућности да присуствује сахрани Апостол Тома је дошао након три дана у Гетсиманију и замолио их да отворе ковчег како би се опростимо од Марије. Отворени ковчег је био празан.

Као успомена је на смрт Богородице и дан када се она вазнела на небо и „предала свој дух у руке Спаситеља“, празнује се Успење Пресвете Богородице или Велика Госпојина 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару, када се завршава и пост који траје 14 дана. Велика Госпојина је један од највећих хришћанских празника.

   


Једном, када се Пресвета Марија тако молила на гори Елеонској, јавио се Њој архангел Гаврило, са рајском урмином гранчицом у рукама, и рекао је Њој радосну вест, да ће се кроз три дана окончати Њен земаљски живот и да ће Је Господ узети к Себи. Пресвета Богомајка неизрециво се обрадовала тој вести. Она је саопштила о њој Своме именованом сину, Јовану, и почела је да се спрема за Свој крај. Остали апостоли у то време нису били у Јерусалиму, они су се разишли по другим земљама да проповедају о Спаситељу. Богомајка је желела да се опрости са њима, и Господ је на чудесан начин сабрао све апостоле к Њој, осим Томе, преневши их Својом свемогућом силом. Тужно је њима било да се лише Госпође и заједничке Мајке своје, када су дознали, због чега их је Бог сакупио. Али Божија Мајка их је утешила, обећавајући да ни њих, као ни остале хришћане, неће оставити после Своје смрти, и да ће се увек молити за њих. Затим их је све благословила.

   
Плаштаница Успеније Пресвете Богородице

Када апостоли отворише гроб Пресвете Богородице, нађоше само плаштаницу, а тела не беше у гробу. Тога вечера она се јави апостолима, мноштвом ангела окружена, и рече им: "Радујте се, ја ћу бити с вама навек." Не зна се тачно, колико стара беше Богородица у време успенија свога, али преовлађује мишљење, да је била прешла 60 година свога земног века.

   
Чудотворна икона Пресвете Богородице у манастиру Малеви на Пелопонезу

Манастир Пресвете Богородице звани Малеви налази се на гори Парнону (Малевон) на југоисточној страни Пелопонеза, у области званој Кинурија. Пореклом је још из осмог века. У близини овога манастира, или можда и у њему самом, подвизавао се у ранија времена Свети Нил Мироточиви (његов спомен 12 новембра) и својим подвизима, молитвама и сузама натопио и обрадио земљу овога краја. Данашњи пак манастир подигнут је 1616 године, и током турског ропства више је пута био пљачкан, паљен и рушен, али је опет био изнова обнављан. Служио је као прибежиште православном народу овога краја у тешка времена агарјанског ропства. Од године 1949, када је последњи пут обновљен, претворен је у женски манастир и такав је и до данас. У овом манастиру постоји храм Успења Пресвете Богородице[20] и у њему чудотворна икона Успења Богоматере, рађена на обичном дрвету, из које од 1964 године непрекидно и изобилно тече свето миомирисно и чудотворно миро. По предању, ово је једна од оних седамдесет светих икона Пресвете Владичице Богородице које је урадио свети Апостол и Еванђелист Лука.[21] Још пре године 1964 почео се осећати свети мирис од ове свете иконе, и то су приметили и побожни хришћани и сестре монахиње из манастира. Онда је потекло свето миро и до данас тече непрекидно у толикој мери да често у капљицама испуни и цео дрвени стол (у којем је смештена ова иначе невелика света икона), па се спушта и до самог зида и до пода храма. Мирис од светог мира испуњава не само храм кад се у њега уђе, него се дивно осећа и у целом манастирском простору напољу. Ово свето миро сакупљају свештеници, игуманија и монахиње у памучну вату, коју онда раздају побожним поклоницима, који са свих страна долазе ка овој светињи и измољавају пред иконом Богоматере благодатну помоћ себи и својима. Уколико су поклоници побожнији и уколико бива усрднија молитва пред овом светом иконом, утолико изобилније тече свето миро из ње. Од времена појаве течења светог мира из чесне иконе Мајке Божје, многи су верни добили благодатну помоћ и чудотворно исцељењс од помазивања њиме. Тако су се чудесно исцелиле неке сестре из овог манастира и многобројни хришћани из ближње и даљне околине. Навешћемо овде само нека од чуда која су се тамо десила. Једна сирота удовица из села Варвице код Спарте имала је ћерчицу тешко болесну од опаке болести менингитиса. Лекари нису могли ништа да учине за спас овог јадног детета које у страшним мукама и боловима беше на самој ивици смрти. Побожна мајка удовица плакаше и мољаше се дан и ноћ Пресветој Богородици за спас свога детета. Једне ноћи изненада у собу где је дете лежало уђе једна прекрасна непозната Жена, обучена сва у црно, и пришавши тихо девојчици помаза је крстолико по глави, па се окрете и пође натраг ка вратима. Мајка изненађена скочи и зграби овог чудног Посетиоца за хаљину, па је упита: Која си ти? Жена јој на то одговори: "Ја сам Панагија (тј. Пресвета) Малеви, да дођеш мојој кући". И рекавши то, Ње одједном нестаде. Сутрадан рано дођоше кући удовичиној свештеник и лекар да виде шта је са девојчицом. Али они бише веома изненађени када видеше девојчицу да је потпуно оздравила, и зачуђено упиташе удовицу о томе. Она им онда исприча о чудесној посети Пресвете Богомајке Малеви. Али како сама не знађаше где је то место Малеви, она мољаше свештеника да јој каже где је то да одмах иде тамо. Дознавши од свештеника где се налази тај манастир, она затим отиде и поклони се чудотворној икони Пресвете Владичице, топло јој из све душе благодарећи за чудесно исцељење своје ћерчице. Други један човек по имену Циропулос, из места Долиана, боловаше у болници "Евангелизмос" (= Благовести) у Атини од једне неизлечиве болести. По предвиђању лекара, његова се смрт очекиваше са часа на час. Када за то дознаде побожна жена једнога од лекара, она одмах дође овоме болеснику и са ватом натопљеном светим миром из иконе Богомајке Малевиске закрсти болесника и помаза га. Од светог мира он одмах оздрави и од све душе благодарно прослави Пресвету Спаситељку своју. Жена једна по имену Метаксија Фуртуни, из села Свети Петар на Пелопонезу, беше обузета ђаволом и доведена њиме до врло очајног стања. Мучена тако ђаволом, она се једнога дана некако нађе пред манастиром Богородице Малеви. Када је ту видеше манастирске сестре ухватише је и некако је уведоше у манастир. Када затим из свете иконе јаче потече миомирисно и чудотворно миро, игуманија њиме помаза ову јадницу Метаксију и она, о! чуда, кроз неколико дана сасвим се ослободи демона и постаде потпуно здрава. После тога она је из захвалности долазила у манастир Богоматере Малевиске и бесплатно служила у њему пуне две године

 

 
Радуј се, Обрадована, Ти нас у успенију Свом не остављаш!

Света Петка Ђунис




Нема коментара:

Постави коментар