Kada
pitamo roditelje šta je to što žele najviše svojoj deci, oni će
najčešće da kažu da im žele da budu zdravi, srećni, zadovoljni i
uspešni. Kada odvedu svoju decu u školu tamo ih uče istoriju, hemiju,
disciplinu, matematiku… a gde je tu sreća?
Zamislite
školu u kojoj u rasporedu časova postoji predmet SREĆA! Nemožete?! Sa
radošću mogu da vas informišem da stvarno postoji zemlja u kojoj se
SREĆA uči u školi! Fenomenalno, zar ne!? Kada se ta deca vrate iz škole
kući i roditelji ih pitaju šta je danas bilo u školi, oni mogu da
odgovore: ”Danas smo imali sreću!”
Jedan
moj polaznik, koji je danas finansijski direktor jedne multinacionalne
kompanije, često je imao običaj da kaže: ”Da je to nešto dobro, Nemci bi
ga sigurno već odavno izmislili!” I tako… U nemačkoj gimnaziji koja se
zove Willy Heppach, a nalazi se u gradu Heidelbergu, direktor nastave u
toj školi, gospodin Ernst Fritz-Schubert je još 2007 u septembru uveo u
gimnaziji predmet SREĆA! To je bilo veoma smelo i inovativno, ovaj
neobičan nasmejan čovek, kaže u jednoj dokumentarnoj emisiji, da je u
početku bilo čudno i da je kako deci tako i roditeljima trebalo vremena
da shvate koliko je značajan ovaj predmet za sve. Vreme je potvrdilo da
je ovo bila izvanredna ideja koju su deca vremenom sa oduševljenjem
prihvatila. Zato je do danas u Nemačkoj ovaj primer sledilo još oko 60
škola koje takođe danas imaju SREĆU u svom rasporedu, kao izborni
predmet!
A šta se uči? Kakav je program tog predmeta?
U
ovom pilot projektu je pre svega planirano, da se sve ono što je
pozitivno ojača. Omladina treba da postane prijemčiva za srećne momente i
da nauče kako da nađu put do dugotrajne sreće. Pre svega su vrednosti
ono što se podučava kao: lično zadovoljstvo, samopouzdanje, sigurnost u
sebe, samoodgovornost, društvena odgovornost i još puno toga.
Nauka
je odavno dokazala da društva ne postaju srećnija automatski sa
porastom materijalnog bogatstva. Za to je potrebno mnogo više:
samopoštovanje, saosećajnost, prijateljstvo, ljubav, spiritualnost,
humor i optimizam. Sve ove pojedinačne sastojke sreće svaki čovek može
da nauči, ako hoće i ima od koga. Biti
srećan je psihološka potreba kao što je hrana telesna potreba, znači da
je duši potrebna sreća, kao što je telu potrebna hrana. Što važi u istoj meri za učenike i nastavnike.
Program i predavači
Interesantno
je da je predmet SREĆA ustvari uveden u tu školu kao izborni predmet na
koji se deca dobrovoljno prijavljuju, a predavači su eksterni eksperti.
Prvo je utvrđen program po kome će se raditi, a onda su izabrani
stručnjaci, kao gostujući predavači, ljudi koji se u svojoj svakodnevnoj
praksi bave proučavanjem i podučavanjem na ovu temu, a medju njima ima
glumaca, psihoterapeuta, motivatora i NLP trenera, lekara, sportista, …
Svi predavači su veoma intenzivno uskladili svoje teme u predviđen
program, tako da se svaki od časova nadgrađuje na prethodni. A određen
je jedan nastavnik koji je koordinator za taj predmet, koji i sam drži
neke časove, a prati i koordinira gostujuće predavače.
Naučna potpora
Čitav
taj poduhvat je od samog početka prati i ocenjuje Prof. Dr Wolfgang
Knoerzer, od strane pedagoškog fakulteta u Heidelberg-u. On je
učestvovao i u kreiranju programa, a takođe je i preuzeo mali deo kao
gostujući predavač.
O čemu se radi?
SREĆA kao predmet u školi dopunjava emocionalnu, kognitivnu i psihološku dimenziju školskog obrazovanja koje u suštini cilja na pripremu za akademski ili poslovni životni put. Uloga nastavnika je danas svedena na vodiča kroz planirano gradivo i na učenje tog gradiva. Današnji način školovanja je potpuno izgubio prvobitan smisao vaspitanja omladine, gde oni kroz školovanje pre svega treba da postanu kulturni i obrazovani ljudi. Predmet SREĆA je osmišljen upravo tako da mlade usmeri tako da postanu kultivisani, kulturni i obrazovani – školovani mladi ljudi.
Na
osnovu aristotelovog poimanja sreće, ovaj predmet se bavi ljudskim
egzistencijalnim oblastima kao što su telo i duša, a takođe i vrednosno
stvaralačkim odnosom prema društvu. Najvažnije je što prenosi mladima da
je sreća stvar izbora, da može da se nauči i da se ona odslikava u
srećnom i uspešnom delovanju. Zbog subjektivnog i individualnog poimanja
sreće učenici sami postavljaju svoju ličnu hijerarhiju vrednosti i mogu
da iskuse dejstvo pojedinačnih procesa promene. Učenici postavljaju
svoje lične ciljeve, prave planove za njihovo postizanje, prate i
procenjuju proces ostvarenja. Sve zadatke koje pišu služe im da sebe
lično sagledaju i po želji koriguju ono što njima samima smeta. Kao
osnova za ocenjivanje postignuća pojedinačnog učenika se samo uzima u
obzir njihov nivo saradnje i uložen trud, nikako se ne uzima u obzir
nivo ostvarenja njihovih ličnih ciljeva, to se tretira potpuno diskretno
i sa maksimalnom podrškom.
I
neko će možda pomisliti da je to kod nas nemoguće jer to neće
dozovoliti naš školski sistem, … ali dragi moji, nije sistem bio
pokretač ovoga ni u Nemačkoj! Jedan, jedini čovek je pokrenuo još
nekolicinu i to je počelo da se širi, zato što se odlično pokazalo!
Hajde, ako znate nekog direktora škole, pokažite mu ovaj članak i možda
svi zajedno ovde medju nama nađemo i mi tog jednog, nasmejanog i
neobičnog čoveka ili ženu, koji će bez obzira na sistem, u svojoj školi
deci da ponude SREĆU kao izborni predmet. A mi sa NLP Instituta ćemo da
podržimo tu akciju našim u praksi već dokazanim programom, znanjem,
materijalom i izvanrednim predavačima, i to sasvim besplatno, jer mi to
već godinama veoma uspešno podučavamo. Zar ne bi bilo predivno da makar
tim izbornim predmetom pošaljemo poruku i našim mladima da je SREĆA
njihov izbor i da može da se nauči!
Slavica Squire, osnivač i direktorka "NLP Instituta"
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.