Oslobađanje od disfunkcionalnih uverenja

 

Disfunkcionalna uverenja nas ometaju u životu, to smo već utvrdili. I lako ćemo se složiti da nema osobe na svetu koja nema bar neko ovakvo uverenje. Uverenja o sebi, drugim ljudima i svetu čine na neki način mapu koja nam služi da se lakše krećemo kroz život. U najvećoj meri se formiraju u detinjstvu, ali neka stičemo i kasnije. Najveći uticaj na nastanak naših pogleda na svet, sebe i druge ljude, imaju roditelji, odnosno osobe koje brinu o nama, ali je takođe vrlo važan i uticaj vršnjaka, kao i knjiga, filmova i sličnih sadržaja. Uverenja takođe formiramo na osnovu sopstvenih zaključaka u nekoj situaciji. Problem je što ti zaključci ne moraju biti, a često i nisu tačni, jer ih donosimo dok smo još deca i ne raspolažemo dovoljnom količinom informacija.  Takođe je nezgodno što se mnoga uverenja uopšte ne ispoljavaju do određenog trenutka, tako da recimo roditelji često ne mogu da znaju koje je zaključke njihovo dete donelo o ljubavi ili životu.

E sad, pošto uverenja čine našu mapu,  logično da u slučaju da naiđemo na teritoriju koja nije ucrtana na njoj , korigujemo mapu, dakle da uverenja menjamo u skladu sa stvarnošću. Nekada nam to i polazi za rukom, međutim ima i onih vrlo čvrstih uverenja, koja se prosto ne daju tako lako. Pored toga, ako je naše duboko uverenje da su vredni samo oni ljudi koji zauvek ostaju dosledni svojim uverenjima, jasno je da ih onda nećemo lako menjati, ma koliko nam smetala. U ovom slučaju, neophodno je prvo korigovati bazično uverenje koje kaže da su ljudi koji odustaju od svojih uverenja slabići.

Jedan od najvažnijih razloga, nemogućnosti promene  nekih uverenja leži u činjenici da smo mi vezani za njih, odnosno da ih na neki iracionalan način volimo i u stvari ne želimo da ih menjamo. Do ove vezanosti obično dolazi zbog toga što su nam ova uverenja nekada bila od koristi i pomagala nam da se lakše nosimo sa životom u datom trenutku. Koliko god da je iracionalna, iza svih disfunkcionalnih uverenja stoji neka logika. Tek kada otkrijemo tu logiku, bićemo zaista spremni da otpustimo određeno uverenje. Tada možemo i da osetimo istinsku zahvalnost prema tom uverenju, na tome što nas je štitilo kada nam je bilo potrebno. Zahvalnost je važna, jer na taj način prihvatamo deo sebe samih koji je u stvari, nekada davno doneo pogrešan zaključak i uticao na održavanje disfunkcionalnog uverenja. Ovaj pristup je mnogo bolji nego da krenemo da se borimo protiv uverenja, na silu ponavljajući tvrdnje u koje duboko u sebi ne verujemo.

Otkrivanje i prevazilaženje disfunkcionalnih uverenja svakako je mnogo jednostavnije uz pomoć stručnjaka, psihoterapija zato i služi,ali ako ipak odlučite da sami krenete na ovo putovanje, evo nekih smernica:

• Ako u nekoj oblasti života imate bilo kakav problem ili ne funkcionišete na optimalan način, postoji neko uverenje koje vas u tome sprečava.
• Uverenje se često može otkriti tako što zamislite da u toj oblasti sve funkcioniše, odnosno da uspešno ostvarujete svoje želje i namere, i da onda osvestite misao koja vam pada na pamet u vezi sa tom situacijom. Recimo da imate problem u poslovnoj sferi, odnosno da niste zadovoljni svojim poslom. Tada zamislite da radite posao u kojem istinski uživate i napišite rečenicu koja odražava tu situaciju, na primer: ,, Uživam u poslu koji radim.,, Svakog dana, idem radosna na posao.,, ili neku sličnu, a onda odmah ispod ispišite sve što vam padne na pamet, recimo: ,,Ha, ha, kako da ne!,, Otkud ti ideja da je tako nešto moguće?,, ,,Kako se usuđuješ da uopšte pomisliš tako nešto!,, i tako dalje.Ove rečenice u stvari proizlaze iz vašeg disfunkcionalnog uverenja, koje u ovom slučaju glasi ,, Ja ne zaslužujem da radim posao u kojem ću uživati.,,
• Kada osvestite uverenje, na red dolazi teži deo posla, a to je promena. Naime, nema smisla da samo ponavljatesuprotno uverenje, mnogo je efikasnije osvešćivanje situacija u kojima je aktivirano vaše disfunkcionalno uverenje. Osvešćivanje znači da primetite kada ste reagovali ,,iz tog uverenja,, jer tada niste bili slobodni.
• Osvešćivanje će vam pomoći da shvatite koliko sebe sputavate u sadašnjosti, sledeći to uverenje, formirano nekada davno, a takođe i da primetite kako funkcionišu drugi ljudi koji nemaju ovo uverenje. Odjednom ćete oko sebe videti sve više ovakvih ljudi, što možete da razumete i kao znak da ste na putu promene uverenja.
• Na kraju, jednog jutra probudićete se i tek tako će vam pasti na pamet ideja  za neki drugi posao ili ćete pomisliti kako biste mogli da tražite promenu pozicije u okviru firme. I pri tom ćete se osećati dobro, nećete imati nikakav grč u stomaku, niti ćete biti zabrinuti ni uplašeni. Bićete slobodni.

Suzana

Tekst u celosti preuzet sa sajta Centar Prozor