Jednom se anđeo obratio Bogu sa molbom:
– Oče, imam problema.
– Šta te brine, anđele moj? – dobronamerno se osmehnu Gospod.
– Vidiš, Tvorče, postalo mi je teško da obavljam anđeoske dužnosti, jer sam počeo nekako teže da razumem ljude… Čini mi se da ne prođe puno vremena, a oni počnu da me nerviraju! A meni je upravo naređeno da izražavam anđeosko strpljenje!
– Šta ti smeta kod ljudi? – upita Bog.
– Oni su uvek nezadovoljni onim što imaju, a često ni ne znaju što žele. Stalno se na nešto žale. Ratuju jedan s drugim i uništavaju prirodnu okolinu. Mrze one koji nisu kao oni. Zavise od mišljenja drugih ljudi, a često više ne veruju mudracima, već spletkarošima i demagozima. Mole se u crkvi da bi odmah ponovo zgrešili. I to me opterećuje!
– Da, sine moj, to je ozbiljna stvar – zamišljeno protrlja sedu bradu Gospod i dodade:
– U pravu si, s tim se mora nešto uraditi. I to brzo! Kod tebe se pojavilo osuđivanje, a to je znak da si prestao da budeš anđeo… Verovatno si se zarazio od ljudi!
– I ja tako mislim – oborenog pogleda reče anđeo. – Mislim da mi treba profesionalni rast. Čuo sam da neke anđele šalju na kurseve Povišene Kvalifikacije. Mogu li da zamolim da se pošaljem u školu?
– Možeš, sine moj. Ti tečajevi su zaista veoma efikasni! Oni koji dobro uče, po pravilu, postižu odlične rezultate.
– A koji predmeti se tamo uče? – upita znatiželjni anđeo.
– Razni. Najrazličitiji predmeti! Ja bih rekao, široko obrazovanje! Doslovno, to je Univerzitet za anđele. Sigurno ćeš tamo naći svoje drugove i istomišljenike, i neće ti biti dosadno.
– Kakav je oblik školovanja? Predavanja? Seminari?
– Većinom interaktivni. Sve kroz lično iskustvo, osećanja i doživljaje. Pa, i teorije će biti malo, pri tom s različitih tački gledišta. To je zbog povećanja pluralizma i zbog slobode izbora.
– Da, Tvorče, to je upravo ono što mi treba! Ja stvarno želim da prisustvujem takvim kursevima. Šta mi je potrebno za to?
– Šta ti treba? Samo da se upoznaš sa uslovima prijema, sine… Prvo, dobićeš telo, ono je jednom dato i zauvek, nema zamene. Može ti se sviđati ili ne, ali ono je jedino koje će ti biti na raspolaganju do kraja učenja. Sve ostalo ćeš dobijati na privremenu upotrebu, na jedan ili drugi rok. Je li jasno?
– Jasno. Ništa nije moje, osim tela. Njega treba čuvati jer je tokom celog vremena učenja samo jedno.
– Dalje… – nastavi Gospod: – Moraš učiti i danju i noću, onoliko dugo koliko je potrebno da se završi proces. Svaki čovek i svaki događaj će biti tvoji učitelji, zato da se vređaš i ljutiš na njih nema smisla.
– A ako oni pogreše? – upita anđeo.
– Ne postoje greške, samo lekcije. I učitelji. Ti ćeš takođe biti nekoem učitelj, imaj to na umu.
– Ja? Učitelj??? Ali ja to ne umem! A ako ne uspem?
– Pa, i to može biti… Neuspeh je sastavni deo uspeha. Svaki neuspeh može biti proanaliziran i pretvoren u novi uspeh!
– A može li se napustiti lekcija, ako ti ne ide?
– Lekcija se ponavlja u različitim oblicima dok ne bude usvojena u potpunosti. Ako ne naučiš lake lekcije, one će postati još teže. Kada naučiš – položiš ispit i pređeš na sledeću lekciju. Oprosti, ali takav je program!
– Kako ću znati da sam naučio lekciju?
– Znaćeš da si naučio lekciju kada se tvoji postupci i shvatanja promene. Mudrost se dostiže kroz praksu.
– Da, shvatio sam. Uskoro ću imati više mudrosti!
– Ne budi pohlepan, anđele! Ponekad je malo nečega bolje od mnogo ničega. Dobićeš šta god zaželiš. Verovatno ćeš podsvesno odrediti koliko ćeš energije trošiti, i kakve ćeš ljude sebi privući. Pogledaj na to što imaš i znaj da je upravo to ono što želiš. Tvoje „danas“ će biti opredeljeno tvojim „juče“, a tvoje „sutra“ će zavisiti od tvog „danas“.
– Ako ne grešim, ja sam izabrao to, i to mi je stvorilo probleme?
– Kako je spolja, tako je i unutra. I obrnuto. Spoljašnji problemi tačno odražavaju tvoje unutrašnje stanje. Ako promeniš nešto unutra , i spolja se postepeno sve menja. Život će ti reći!
– A kako? Kako ću ga čuti?
– Bol – to je način koji Univerzum koristi da bi privukao tvoju pažnju. Ako je telu ili duši bolno, to je signal da se mora nešto menjati!
– Hoće li mi ostali anđeli, koji pohađaju kurseve, nanositi bol, Oče?
– Ne zaboravi da ste svi vi učenici, i svi imate iste uslove. Drugi su samo tvoj odraz u ogledalu. Ne možeš voleti ili mrzeti nešto što je u drugima, ako to ne odražava tvoje osobine. Zapamti: tamo su samo anđeli, baš kao i ti, drugih bića jednostavno nema. Tako da, svaka bol će biti samo igra, procena, reakcija tvog uma.
– Treba li još nešto da znam, Gospode?
– Verovatno, da. Želim da pokušaš da shvatiš: Tamo gde ideš nema boljeg mesta nego „ovde“. „Tamo“ nije bolje nego „ovde“. Prošlost tamo treba odmah zaboraviti, budućnost ne možeš predvideti, za tebe će istinski biti važansamo taj trenutak u kojem si „sada“.
– Teško mi je da shvatim to o čemu pričaš. Ali potrudiću se. Mislim da će mi učitelji sve objasniti, zar ne?
– Ne treba prebacivati odgovornost na učitelja ili nekog drugog. Učitelji će ti dati samo program, ali učiš samo ti!Koliko želiš da usvojiš – toliko će i ostati s tobom.
– Trudiću se da naučim što je više moguće!
– Da, anđele moj! Radi najbolje što možeš, i nećeš pogrešiti.
– A ti, Gospode, hoćeš li kao i do sada nastaviti da me vodiš? Ili moram da učim iz knjiga i beleški?
– Neću te napustiti ni na trenutak, sine moj! Ja ću biti s tobom i u tebi. Ali, ćemo biti daleko jedan od drugog, i moraćeš ponovo da naučiš da me čuješ. Mogu da te utešim: svi odgovori se nalaze u tebi. Znaš više nego što je napisano u knjigama ili beleškama. Sve što treba da učiniš je sledeće: Gledaj u sebe, slušaj sebe i veruj sebi. Dakle, ako se nisi predomislio, izvoli, sada ću te poslati tamo, na mesto učenja!
– Dobro, Oče! Spreman sam. Samo da ne zaboravim sve ove mudrosti!
– E, ovde te čeka iznenađenje, mališane – nasmejao se Bog. – Vidiš, suština ponovnog učenja anđela je u tome da oni ponovo kreću od nule, prolaze ceo program. Tako da ćeš zaboraviti sve ovo što sam izgovorio ovde. Setićeš se toga tek kad budeš spreman… Pa, idemo li?
– Idemo!
Anđeo je odlučno zamahnuo krilima i ugledao pred sobom otvoreni tunel, zatvorio je oči, zaronio, kao u bezdan, u totalnu neizvesnost. Ali, verovao je Bogu i stoga se nije dvoumio. Međutim, let nije bio dug… Razlegao se krik!
Negde na Zemlji rodio se još jedan čovek. <3
(Irina Konstantinova Seminova, „Bajke Eljfike“)
– Oče, imam problema.
– Šta te brine, anđele moj? – dobronamerno se osmehnu Gospod.
– Vidiš, Tvorče, postalo mi je teško da obavljam anđeoske dužnosti, jer sam počeo nekako teže da razumem ljude… Čini mi se da ne prođe puno vremena, a oni počnu da me nerviraju! A meni je upravo naređeno da izražavam anđeosko strpljenje!
– Šta ti smeta kod ljudi? – upita Bog.
– Oni su uvek nezadovoljni onim što imaju, a često ni ne znaju što žele. Stalno se na nešto žale. Ratuju jedan s drugim i uništavaju prirodnu okolinu. Mrze one koji nisu kao oni. Zavise od mišljenja drugih ljudi, a često više ne veruju mudracima, već spletkarošima i demagozima. Mole se u crkvi da bi odmah ponovo zgrešili. I to me opterećuje!
– Da, sine moj, to je ozbiljna stvar – zamišljeno protrlja sedu bradu Gospod i dodade:
– U pravu si, s tim se mora nešto uraditi. I to brzo! Kod tebe se pojavilo osuđivanje, a to je znak da si prestao da budeš anđeo… Verovatno si se zarazio od ljudi!
– I ja tako mislim – oborenog pogleda reče anđeo. – Mislim da mi treba profesionalni rast. Čuo sam da neke anđele šalju na kurseve Povišene Kvalifikacije. Mogu li da zamolim da se pošaljem u školu?
– Možeš, sine moj. Ti tečajevi su zaista veoma efikasni! Oni koji dobro uče, po pravilu, postižu odlične rezultate.
– A koji predmeti se tamo uče? – upita znatiželjni anđeo.
– Razni. Najrazličitiji predmeti! Ja bih rekao, široko obrazovanje! Doslovno, to je Univerzitet za anđele. Sigurno ćeš tamo naći svoje drugove i istomišljenike, i neće ti biti dosadno.
– Kakav je oblik školovanja? Predavanja? Seminari?
– Većinom interaktivni. Sve kroz lično iskustvo, osećanja i doživljaje. Pa, i teorije će biti malo, pri tom s različitih tački gledišta. To je zbog povećanja pluralizma i zbog slobode izbora.
– Da, Tvorče, to je upravo ono što mi treba! Ja stvarno želim da prisustvujem takvim kursevima. Šta mi je potrebno za to?
– Šta ti treba? Samo da se upoznaš sa uslovima prijema, sine… Prvo, dobićeš telo, ono je jednom dato i zauvek, nema zamene. Može ti se sviđati ili ne, ali ono je jedino koje će ti biti na raspolaganju do kraja učenja. Sve ostalo ćeš dobijati na privremenu upotrebu, na jedan ili drugi rok. Je li jasno?
– Jasno. Ništa nije moje, osim tela. Njega treba čuvati jer je tokom celog vremena učenja samo jedno.
– Dalje… – nastavi Gospod: – Moraš učiti i danju i noću, onoliko dugo koliko je potrebno da se završi proces. Svaki čovek i svaki događaj će biti tvoji učitelji, zato da se vređaš i ljutiš na njih nema smisla.
– A ako oni pogreše? – upita anđeo.
– Ne postoje greške, samo lekcije. I učitelji. Ti ćeš takođe biti nekoem učitelj, imaj to na umu.
– Ja? Učitelj??? Ali ja to ne umem! A ako ne uspem?
– Pa, i to može biti… Neuspeh je sastavni deo uspeha. Svaki neuspeh može biti proanaliziran i pretvoren u novi uspeh!
– A može li se napustiti lekcija, ako ti ne ide?
– Lekcija se ponavlja u različitim oblicima dok ne bude usvojena u potpunosti. Ako ne naučiš lake lekcije, one će postati još teže. Kada naučiš – položiš ispit i pređeš na sledeću lekciju. Oprosti, ali takav je program!
– Kako ću znati da sam naučio lekciju?
– Znaćeš da si naučio lekciju kada se tvoji postupci i shvatanja promene. Mudrost se dostiže kroz praksu.
– Da, shvatio sam. Uskoro ću imati više mudrosti!
– Ne budi pohlepan, anđele! Ponekad je malo nečega bolje od mnogo ničega. Dobićeš šta god zaželiš. Verovatno ćeš podsvesno odrediti koliko ćeš energije trošiti, i kakve ćeš ljude sebi privući. Pogledaj na to što imaš i znaj da je upravo to ono što želiš. Tvoje „danas“ će biti opredeljeno tvojim „juče“, a tvoje „sutra“ će zavisiti od tvog „danas“.
– Ako ne grešim, ja sam izabrao to, i to mi je stvorilo probleme?
– Kako je spolja, tako je i unutra. I obrnuto. Spoljašnji problemi tačno odražavaju tvoje unutrašnje stanje. Ako promeniš nešto unutra , i spolja se postepeno sve menja. Život će ti reći!
– A kako? Kako ću ga čuti?
– Bol – to je način koji Univerzum koristi da bi privukao tvoju pažnju. Ako je telu ili duši bolno, to je signal da se mora nešto menjati!
– Hoće li mi ostali anđeli, koji pohađaju kurseve, nanositi bol, Oče?
– Ne zaboravi da ste svi vi učenici, i svi imate iste uslove. Drugi su samo tvoj odraz u ogledalu. Ne možeš voleti ili mrzeti nešto što je u drugima, ako to ne odražava tvoje osobine. Zapamti: tamo su samo anđeli, baš kao i ti, drugih bića jednostavno nema. Tako da, svaka bol će biti samo igra, procena, reakcija tvog uma.
– Treba li još nešto da znam, Gospode?
– Verovatno, da. Želim da pokušaš da shvatiš: Tamo gde ideš nema boljeg mesta nego „ovde“. „Tamo“ nije bolje nego „ovde“. Prošlost tamo treba odmah zaboraviti, budućnost ne možeš predvideti, za tebe će istinski biti važansamo taj trenutak u kojem si „sada“.
– Teško mi je da shvatim to o čemu pričaš. Ali potrudiću se. Mislim da će mi učitelji sve objasniti, zar ne?
– Ne treba prebacivati odgovornost na učitelja ili nekog drugog. Učitelji će ti dati samo program, ali učiš samo ti!Koliko želiš da usvojiš – toliko će i ostati s tobom.
– Trudiću se da naučim što je više moguće!
– Da, anđele moj! Radi najbolje što možeš, i nećeš pogrešiti.
– A ti, Gospode, hoćeš li kao i do sada nastaviti da me vodiš? Ili moram da učim iz knjiga i beleški?
– Neću te napustiti ni na trenutak, sine moj! Ja ću biti s tobom i u tebi. Ali, ćemo biti daleko jedan od drugog, i moraćeš ponovo da naučiš da me čuješ. Mogu da te utešim: svi odgovori se nalaze u tebi. Znaš više nego što je napisano u knjigama ili beleškama. Sve što treba da učiniš je sledeće: Gledaj u sebe, slušaj sebe i veruj sebi. Dakle, ako se nisi predomislio, izvoli, sada ću te poslati tamo, na mesto učenja!
– Dobro, Oče! Spreman sam. Samo da ne zaboravim sve ove mudrosti!
– E, ovde te čeka iznenađenje, mališane – nasmejao se Bog. – Vidiš, suština ponovnog učenja anđela je u tome da oni ponovo kreću od nule, prolaze ceo program. Tako da ćeš zaboraviti sve ovo što sam izgovorio ovde. Setićeš se toga tek kad budeš spreman… Pa, idemo li?
– Idemo!
Anđeo je odlučno zamahnuo krilima i ugledao pred sobom otvoreni tunel, zatvorio je oči, zaronio, kao u bezdan, u totalnu neizvesnost. Ali, verovao je Bogu i stoga se nije dvoumio. Međutim, let nije bio dug… Razlegao se krik!
Negde na Zemlji rodio se još jedan čovek. <3
(Irina Konstantinova Seminova, „Bajke Eljfike“)
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.