Žad, simbol mudrosti, besmrtnosti, savršenstva, ljubavi, harmonije, inspiracije
ZA KINESKINJE od pamtiveka postoji nešto savršenije od svetlucavih i skupocenih dijamanata. Žad! Kamen mudrosti, ljubavi, harmonije, dugovečnosti. Kamen snova, besmrtnosti, inspiracije. I još mnogo toga.
Otuda istočnjački narodi tvrde da dijamanti i zlato ne mogu da se porede sa žadom u koji je utkana sama duša.
Kineska reč za ovaj znak je "ju", znači "blago" i njome se obeležavaju najveće dragocenosti. Simbol žada nalazi se i u nazivu Kine, u drugom simbolu koji označava državu. Mir i prijateljstvo pišu se sa "ju-po" (žad-svila), jer su ti materijali vekovima zajedno korišćeni tokom diplomatskih sastanaka i sklapanja primirja i ratnih saveza. I većina pojmova i izreka vezanih za moral imaju u sebi "ju", odnosno žad. Kada izgovore "neizglačani žad nikada ne sija", Kinezi pod tim misle da je neobrazovan čovek beskoristan.
U svakodnevnom govoru, kada kažu "zlatni govor žada", to znači da neko "lepo zbori", da je vešt sa rečima. U drevna vremena mnoge devojke su dobijale ima Žad. Jedna lepotica u istoriji Kine, Jang Juhuan (Prsten od žada), voljena konkubina cara iz Tang dinastije, njihov je predstavnik, a ta tradicija se održala do danas.
Prema jednom mitu, ovaj kamen je nastao tokom oluje, i zato je svaki dom u temelju imao žad da ne bi bio srušen tokom nevremena. Prema drugom, žad je kristalizovana mesečina sa svetih planina. Jedna legenda, pak, kaže da je žad nekada tekao iz planina i da se, posle 10.000 godina, pretvorio u kristal. Veruje se da će, ako mu se doda prava biljka, ponovo postati tečan i da je onome ko bude popio ovu tečnost zagarantovan dug život.
Mitovi su jedno, a činjenica je da je žad još tri milenijuma pre nove ere smatran kraljevskim i nebeskim kamenom i da je igrao važnu ulogu u kineskoj politici, ekonomiji, filozofiji i religiji. Stavljan je u grobnice careva, jer se verovalo da će tako pokojnik biti besmrtan.
Ritualno korišćenje žada tokom sahrana postojalo je i u vreme Han dinastije, o čemu svedoče grobnice u kojima su pronađeni princ Liu Šeng i njegova žena Dou Van, od glave do stopala prekriveni odelom od žada koje je bilo sačinjeno od nekoliko hiljada tankih pločica žada povezanih zlatnom žicom. Moćni kineski carevi koristili su žad za izgradnju svojih grobnica, a predmeti od žada stavljani su na oko ili kapke pokojnika visokog društvenog ranga da bi telo bilo zaštićeno od propadanja i zlih sila. Osim besmrtnosti, žad u kineskoj kulturi simbolizuje i plemenito poreklo, postojanost i savršenstvo.
Verovalo se da predstavlja vezu između fizičkog i duhovnog sveta. Konfučije je tvrdio da žad poseduje pet osnovnih vrlina kineske filozofije: samilost, skromnost, hrabrost, mudrost i pravednost. Ali on odlikuje i znanje, čistoću, izdržljivost, besmrtnost, muziku...
Bio je simbol moći, pa su samo aristokrate mogle da ga nose. U starim kineskim knjigama zapisano je da su se neki ljudi zdušno zalagali za osnivanje specijalnog ministarstva koje bi regulisalo upotrebu žada. Narod je verovao u njegove natprirodne moći. Da bi se zaštitili od zlih uticaja i bili srećni, koristili su sudove i nakit od žada. Sledbenici taoizma su smatrali da je žad jestiv i da će postati besmrtni ako povremeno progutaju poneki kamenčić. U drevnoj Kini i sudovi su pravljeni od žada da bi dali životnu energiju hrani.
I praljudi su znali za žad. Od njega su pravili oružje i oruđe, jer je izuzetno tvrd i otporan na udarce i habanje. Inke i Asteci cenili su ga više od zlata i od njega su najčešće pravili maske, obredne predmete, ornamente. Nažalost, u jednom periodu uvedeno je plaćanje poreza ovim kamenom, pa su Asteci počeli da recikliraju stare zelene statue i figurice. Maori su žadom ukrašavali verske muzičke instrumente. U Egiptu su ga obožavali kao kamen ljubavi, unutrašnjeg mira, harmonije i ravnoteže. Vračevi su ga koristili kao udarački instrument, jer je njegov zvuk prijao uhu i putovao daleko. Korišćen je i kao novac...
Oni koji se bave terapijom dragim kamenjem, kažu da žad stimuliše kreativnost i mentalnu energiju, da uspostavlja ravnotežu i harmoniju u organizmu, smiruje nervozu, isceljuje, donosi mudrost, oslobađa od negativnih misli... Korišćen je u magijske svrhe. Prizivao je kišu, terao demone, osiguravao pobedu... Verovalo se i da ispijanje proceđene tečnosti u kojoj je žad kuvan sa pirinčem, i to isključivo u bakarnoj posudi, čisti krv.
Kada su uticaji taoizma i Konfučijeve filozofije počeli da se ukrštaju, žad je postao simbol ljubavi, pa se i danas od njega prave talismani i figurice. Najpopularniji ukrasi od žada bili su breskva (dugovečnost), mandarinska patka (ljubav), jelen (visoki društveni rang), slepi miš (blagoslov), riba (obilje), dupli feniks (procvat), boca (sigurnost), lotos (svetost), bambus (otmeno držanje), lepeza (milosrđe), petao (odanost)... Leptir od žada simbolizuje ljubav i po tradiciji mladić ga poklanja verenici, simbolički predstavljajući vernost i večnu ljubav.
Nevesti se daruje stablo bambusa od žada, čime joj se žele večna ljubav i sreća. Kada im se rodi muško dete, roditelji dobijaju figuricu muškarca koji jaše jednoroga i drži mala zvona. Ako su imena prijatelja ili ljubavnika ugravirana u ovaj kamen, osećanja koja ih vežu biće jača i dugovečnija. Jedan od najstarijih kineskih simbola od žada bio je obredni predmet "pi", u obliku prstena, koji je ukrašavan zmajevima i tigrovima, jer u drevnoj Kini zmajevi su bili simboli obnove prirode.
-Žad je poznat i kao kamen snova jer, navodno, ako ga stavite ispod jastuka, upamtićete šta ste sanjali. Stavljen na čelo, oslobađa emocije i otklanja razdražljivost. Kinezi su uvereni u to da onome ko ga nosi daje mir i mudrost, pomaže da stekne okultne moći, pospešuje inspiraciju, negativnu energiju pretvara u pozitivnu, obezbeđuje samopouzdanje. Poslovnom čoveku, ako ga drži u desnoj ruci, pomaže da donese pravu odluku. Ako tražite novi posao ili vam predstoje važni pregovori, nosite ga u džepu ili držite na radnom stolu i doneće vam sreću. Postoji još jedan razlog zašto ga je dobro držati na radnom stolu – zaštitiće vas od zluradih i kritički nastrojenih kolega, jer ima sposobnost da odbije negativce. Ovaj kamen će učiniti i da vam um bude oštar u slučajevima kada ljudi pokušavaju da vas zaslepe ciframa i činjenicama. On štiti i trudnice, mlade majke i decu. Kako privlači prijateljstvo, bilo bi dobro da se njime "naoružaju" stidljiva i usamljena deca. Tinejdžerima će pomoći da lakše prođu kroz turbulentno adolescentsko doba, jer uravnotežuje nestabilne emocije i hormone. Pomaže i životinjama da budu zdrave i dugovečne, a utiče i na rast biljaka u baštama.
Rezbarenje ovog izuzetno tvrdog kamena uopšte nije lako. To se čini konopcem i bambusom pomoću zrnaca peska. Za obradu jednog komada potrebno je nekoliko meseci strpljivog rada i stoga nije čudno što neki komadi dostižu cenu i do 250.000 dolara!
Pod nazivom žad kriju se dva različita minerala, žadeit (providan) i nefrit (kremast). Ta podela na dve vrste žada nastala je tek 1863. godine, kada je francuski naučnik Aleksi Damur primetio da neki od zelenih primeraka minerala iz Burme izgledaju drugačije od starih kineskih rukotvorina, a onda je uočio i da imaju drugačiji sastav. Žadeit, koji je zapravo natrijum aluminijum silikat, skuplji je, lakši i providniji (kroz njega se, kažu, bez problema može čitati).
Najcenjeniji žadeit je onaj iz Burme, smaragdnozeleni, mada se javlja i u bojama lavande, ružičastoj, žutoj, beloj, plavoj, roze i crnoj. U Burmi se čak održava godišnji skup "Tržište dragog kamenja, žada i bisera", gde se na aukciji nalaze komadi žada svih veličina. Kupci moraju da imaju mnogo sreće, jer ne znaju unapred da li se unutra krije dragoceni zeleni žad ili neki manje vredan.
Upravo iz Burme su za vreme dinastije Ćing dopremane velike količine žada od kojeg su pravljeni dekorativni, ceremonijalni i sakralni predmeti za Zabranjeni grad u Pekingu. Nefrit je mekši i češći oblik žada. Portugalci su ga nazivali kamenom za krsta. Javlja se u manje intenzivnoj zelenoj, beloj, braon, žutoj i crnoj boji, a najviše ga ima u Kini, Novom Zelandu, Australiji, Rusiji, Gvatemali, Tajvanu, švajcarskim Alpima. Do 18. veka, odnosno do dolaska Evropljana, Maori sa Novog Zelanda nisu znali za metale, pa su koristili kamen, naročito nefrit, za izradu sekira i noževa, a od najlepših primeraka žada, simbola moći, za svoje plemenske vođe izrađivali su mačeve.
U različitim delovima sveta cene se različite vrste žada, ali se svuda pri ocenjivanju gledaju boja, providnost, tvrdoća i sjaj. U SAD i Evropi najcenjeniji su boje spanaća, smaragda i zelene jabuke. Na istoku - čisto beli ili svetložuti i pink. Zlatarima je, pak, omiljen onaj boje lavande.
Tvrdi se da žad u toj boji pruža unutrašnji mir, ublažava emotivnu bol i čini da budemo odmereni i suptilni. I ostale boje i nijanse imaju moć da nam na najrazličitije načine pomognu, budući da Kinezi veruju da držanjem žada možete njegove vrline da prenesete u svoje telo. Na primer, beli će nam pomoći kada treba da donesemo neku važnu odluku i to tako što će nam razbistriti misli, ukazati na najvažnije informacije i sprečiti da budemo rasejani.
Žuti, koji donosi radost i sreću, važan je za sistem za varenje. Braon žad, upravo zbog boje, dovodi se u vezu sa zemljom, pa mu je takva i moć - da nas „prizemlji”. Pripisuje mu se i svojstvo da nas uteši i pomogne da se prilagodimo novoj sredini. Žad narandžaste boje donosi radost.
Energičan je i uči nas kako da se povežemo sa drugim ljudima. Crveni žad je najstrasniji, povezan sa ljubavlju, može da pomogne da se oslobodimo besa i tenzije. Plavozeleni je simbol mira. Donosi unutrašnji mir i uči nas strpljenju, pa će nam pomoći kada se nađemo u situaciji na koju nemamo nikakvog uticaja i zbog koje smo potpuno emotivno potonuli.
Kao najčešći, zeleni žad smiruje nervni sistem i usmerava strast u pravom smeru. Treba ga koristiti kada uvidimo da nam ljubavna veza ne funkcioniše kako bismo želeli. Uz zeleni žad ona će postati harmonična.
DOBAR ZA BUBREGE, BEŠIKU, PRITISAK...
Osim što je dobar za bubrege i nadbubrežne žlezde, žad pozitivno deluje na kukove, slezinu, mokraćnu bešiku, otklanja reumatske tegobe, snižava pritisak, reguliše metabolizam, odstranjuje toksine odnosno pročišćava, zaceljuje ubode, potpomaže plodnost i porođaj...
Dobar je i za srce, žuč, kosu, jetru, a naročito za ženske tegobe. U Indiji je nazivan "božanskim kamenom" i korišćen za lečenje astme, epilepsije i gorušice. U mnogim kulturama se veruje da je blagotvoran za organe na koje stresne situacije najjače deluju. Otuda se u mnogim salonima i spa centrima primenjuje opuštajuća masaža žadom, odnosno rashlađenim i zagrejanim kamenjem, koje maser raspoređuje po leđima klijenta.
Na taj način on se oslobađa stresa, a njegovo telo toksina.
Cirkulacija postaje bolja, san kvalitetniji, a imuni sistem jači. Postoji i tretman liftinga lica na bazi žada, uz pomoć energetskog aparata. Efekti su slični, s tim što i koža postaje lepša, zategnutija, a pore i prošireni kapilari manje vidljivi.
Izvor Novosti. rs
ZA KINESKINJE od pamtiveka postoji nešto savršenije od svetlucavih i skupocenih dijamanata. Žad! Kamen mudrosti, ljubavi, harmonije, dugovečnosti. Kamen snova, besmrtnosti, inspiracije. I još mnogo toga.
Otuda istočnjački narodi tvrde da dijamanti i zlato ne mogu da se porede sa žadom u koji je utkana sama duša.
Kineska reč za ovaj znak je "ju", znači "blago" i njome se obeležavaju najveće dragocenosti. Simbol žada nalazi se i u nazivu Kine, u drugom simbolu koji označava državu. Mir i prijateljstvo pišu se sa "ju-po" (žad-svila), jer su ti materijali vekovima zajedno korišćeni tokom diplomatskih sastanaka i sklapanja primirja i ratnih saveza. I većina pojmova i izreka vezanih za moral imaju u sebi "ju", odnosno žad. Kada izgovore "neizglačani žad nikada ne sija", Kinezi pod tim misle da je neobrazovan čovek beskoristan.
U svakodnevnom govoru, kada kažu "zlatni govor žada", to znači da neko "lepo zbori", da je vešt sa rečima. U drevna vremena mnoge devojke su dobijale ima Žad. Jedna lepotica u istoriji Kine, Jang Juhuan (Prsten od žada), voljena konkubina cara iz Tang dinastije, njihov je predstavnik, a ta tradicija se održala do danas.
Prema jednom mitu, ovaj kamen je nastao tokom oluje, i zato je svaki dom u temelju imao žad da ne bi bio srušen tokom nevremena. Prema drugom, žad je kristalizovana mesečina sa svetih planina. Jedna legenda, pak, kaže da je žad nekada tekao iz planina i da se, posle 10.000 godina, pretvorio u kristal. Veruje se da će, ako mu se doda prava biljka, ponovo postati tečan i da je onome ko bude popio ovu tečnost zagarantovan dug život.
Mitovi su jedno, a činjenica je da je žad još tri milenijuma pre nove ere smatran kraljevskim i nebeskim kamenom i da je igrao važnu ulogu u kineskoj politici, ekonomiji, filozofiji i religiji. Stavljan je u grobnice careva, jer se verovalo da će tako pokojnik biti besmrtan.
Ritualno korišćenje žada tokom sahrana postojalo je i u vreme Han dinastije, o čemu svedoče grobnice u kojima su pronađeni princ Liu Šeng i njegova žena Dou Van, od glave do stopala prekriveni odelom od žada koje je bilo sačinjeno od nekoliko hiljada tankih pločica žada povezanih zlatnom žicom. Moćni kineski carevi koristili su žad za izgradnju svojih grobnica, a predmeti od žada stavljani su na oko ili kapke pokojnika visokog društvenog ranga da bi telo bilo zaštićeno od propadanja i zlih sila. Osim besmrtnosti, žad u kineskoj kulturi simbolizuje i plemenito poreklo, postojanost i savršenstvo.
Verovalo se da predstavlja vezu između fizičkog i duhovnog sveta. Konfučije je tvrdio da žad poseduje pet osnovnih vrlina kineske filozofije: samilost, skromnost, hrabrost, mudrost i pravednost. Ali on odlikuje i znanje, čistoću, izdržljivost, besmrtnost, muziku...
Bio je simbol moći, pa su samo aristokrate mogle da ga nose. U starim kineskim knjigama zapisano je da su se neki ljudi zdušno zalagali za osnivanje specijalnog ministarstva koje bi regulisalo upotrebu žada. Narod je verovao u njegove natprirodne moći. Da bi se zaštitili od zlih uticaja i bili srećni, koristili su sudove i nakit od žada. Sledbenici taoizma su smatrali da je žad jestiv i da će postati besmrtni ako povremeno progutaju poneki kamenčić. U drevnoj Kini i sudovi su pravljeni od žada da bi dali životnu energiju hrani.
I praljudi su znali za žad. Od njega su pravili oružje i oruđe, jer je izuzetno tvrd i otporan na udarce i habanje. Inke i Asteci cenili su ga više od zlata i od njega su najčešće pravili maske, obredne predmete, ornamente. Nažalost, u jednom periodu uvedeno je plaćanje poreza ovim kamenom, pa su Asteci počeli da recikliraju stare zelene statue i figurice. Maori su žadom ukrašavali verske muzičke instrumente. U Egiptu su ga obožavali kao kamen ljubavi, unutrašnjeg mira, harmonije i ravnoteže. Vračevi su ga koristili kao udarački instrument, jer je njegov zvuk prijao uhu i putovao daleko. Korišćen je i kao novac...
Oni koji se bave terapijom dragim kamenjem, kažu da žad stimuliše kreativnost i mentalnu energiju, da uspostavlja ravnotežu i harmoniju u organizmu, smiruje nervozu, isceljuje, donosi mudrost, oslobađa od negativnih misli... Korišćen je u magijske svrhe. Prizivao je kišu, terao demone, osiguravao pobedu... Verovalo se i da ispijanje proceđene tečnosti u kojoj je žad kuvan sa pirinčem, i to isključivo u bakarnoj posudi, čisti krv.
Kada su uticaji taoizma i Konfučijeve filozofije počeli da se ukrštaju, žad je postao simbol ljubavi, pa se i danas od njega prave talismani i figurice. Najpopularniji ukrasi od žada bili su breskva (dugovečnost), mandarinska patka (ljubav), jelen (visoki društveni rang), slepi miš (blagoslov), riba (obilje), dupli feniks (procvat), boca (sigurnost), lotos (svetost), bambus (otmeno držanje), lepeza (milosrđe), petao (odanost)... Leptir od žada simbolizuje ljubav i po tradiciji mladić ga poklanja verenici, simbolički predstavljajući vernost i večnu ljubav.
Nevesti se daruje stablo bambusa od žada, čime joj se žele večna ljubav i sreća. Kada im se rodi muško dete, roditelji dobijaju figuricu muškarca koji jaše jednoroga i drži mala zvona. Ako su imena prijatelja ili ljubavnika ugravirana u ovaj kamen, osećanja koja ih vežu biće jača i dugovečnija. Jedan od najstarijih kineskih simbola od žada bio je obredni predmet "pi", u obliku prstena, koji je ukrašavan zmajevima i tigrovima, jer u drevnoj Kini zmajevi su bili simboli obnove prirode.
-Žad je poznat i kao kamen snova jer, navodno, ako ga stavite ispod jastuka, upamtićete šta ste sanjali. Stavljen na čelo, oslobađa emocije i otklanja razdražljivost. Kinezi su uvereni u to da onome ko ga nosi daje mir i mudrost, pomaže da stekne okultne moći, pospešuje inspiraciju, negativnu energiju pretvara u pozitivnu, obezbeđuje samopouzdanje. Poslovnom čoveku, ako ga drži u desnoj ruci, pomaže da donese pravu odluku. Ako tražite novi posao ili vam predstoje važni pregovori, nosite ga u džepu ili držite na radnom stolu i doneće vam sreću. Postoji još jedan razlog zašto ga je dobro držati na radnom stolu – zaštitiće vas od zluradih i kritički nastrojenih kolega, jer ima sposobnost da odbije negativce. Ovaj kamen će učiniti i da vam um bude oštar u slučajevima kada ljudi pokušavaju da vas zaslepe ciframa i činjenicama. On štiti i trudnice, mlade majke i decu. Kako privlači prijateljstvo, bilo bi dobro da se njime "naoružaju" stidljiva i usamljena deca. Tinejdžerima će pomoći da lakše prođu kroz turbulentno adolescentsko doba, jer uravnotežuje nestabilne emocije i hormone. Pomaže i životinjama da budu zdrave i dugovečne, a utiče i na rast biljaka u baštama.
Rezbarenje ovog izuzetno tvrdog kamena uopšte nije lako. To se čini konopcem i bambusom pomoću zrnaca peska. Za obradu jednog komada potrebno je nekoliko meseci strpljivog rada i stoga nije čudno što neki komadi dostižu cenu i do 250.000 dolara!
Pod nazivom žad kriju se dva različita minerala, žadeit (providan) i nefrit (kremast). Ta podela na dve vrste žada nastala je tek 1863. godine, kada je francuski naučnik Aleksi Damur primetio da neki od zelenih primeraka minerala iz Burme izgledaju drugačije od starih kineskih rukotvorina, a onda je uočio i da imaju drugačiji sastav. Žadeit, koji je zapravo natrijum aluminijum silikat, skuplji je, lakši i providniji (kroz njega se, kažu, bez problema može čitati).
Najcenjeniji žadeit je onaj iz Burme, smaragdnozeleni, mada se javlja i u bojama lavande, ružičastoj, žutoj, beloj, plavoj, roze i crnoj. U Burmi se čak održava godišnji skup "Tržište dragog kamenja, žada i bisera", gde se na aukciji nalaze komadi žada svih veličina. Kupci moraju da imaju mnogo sreće, jer ne znaju unapred da li se unutra krije dragoceni zeleni žad ili neki manje vredan.
Upravo iz Burme su za vreme dinastije Ćing dopremane velike količine žada od kojeg su pravljeni dekorativni, ceremonijalni i sakralni predmeti za Zabranjeni grad u Pekingu. Nefrit je mekši i češći oblik žada. Portugalci su ga nazivali kamenom za krsta. Javlja se u manje intenzivnoj zelenoj, beloj, braon, žutoj i crnoj boji, a najviše ga ima u Kini, Novom Zelandu, Australiji, Rusiji, Gvatemali, Tajvanu, švajcarskim Alpima. Do 18. veka, odnosno do dolaska Evropljana, Maori sa Novog Zelanda nisu znali za metale, pa su koristili kamen, naročito nefrit, za izradu sekira i noževa, a od najlepših primeraka žada, simbola moći, za svoje plemenske vođe izrađivali su mačeve.
U različitim delovima sveta cene se različite vrste žada, ali se svuda pri ocenjivanju gledaju boja, providnost, tvrdoća i sjaj. U SAD i Evropi najcenjeniji su boje spanaća, smaragda i zelene jabuke. Na istoku - čisto beli ili svetložuti i pink. Zlatarima je, pak, omiljen onaj boje lavande.
Tvrdi se da žad u toj boji pruža unutrašnji mir, ublažava emotivnu bol i čini da budemo odmereni i suptilni. I ostale boje i nijanse imaju moć da nam na najrazličitije načine pomognu, budući da Kinezi veruju da držanjem žada možete njegove vrline da prenesete u svoje telo. Na primer, beli će nam pomoći kada treba da donesemo neku važnu odluku i to tako što će nam razbistriti misli, ukazati na najvažnije informacije i sprečiti da budemo rasejani.
Žuti, koji donosi radost i sreću, važan je za sistem za varenje. Braon žad, upravo zbog boje, dovodi se u vezu sa zemljom, pa mu je takva i moć - da nas „prizemlji”. Pripisuje mu se i svojstvo da nas uteši i pomogne da se prilagodimo novoj sredini. Žad narandžaste boje donosi radost.
Energičan je i uči nas kako da se povežemo sa drugim ljudima. Crveni žad je najstrasniji, povezan sa ljubavlju, može da pomogne da se oslobodimo besa i tenzije. Plavozeleni je simbol mira. Donosi unutrašnji mir i uči nas strpljenju, pa će nam pomoći kada se nađemo u situaciji na koju nemamo nikakvog uticaja i zbog koje smo potpuno emotivno potonuli.
Kao najčešći, zeleni žad smiruje nervni sistem i usmerava strast u pravom smeru. Treba ga koristiti kada uvidimo da nam ljubavna veza ne funkcioniše kako bismo želeli. Uz zeleni žad ona će postati harmonična.
DOBAR ZA BUBREGE, BEŠIKU, PRITISAK...
Osim što je dobar za bubrege i nadbubrežne žlezde, žad pozitivno deluje na kukove, slezinu, mokraćnu bešiku, otklanja reumatske tegobe, snižava pritisak, reguliše metabolizam, odstranjuje toksine odnosno pročišćava, zaceljuje ubode, potpomaže plodnost i porođaj...
Dobar je i za srce, žuč, kosu, jetru, a naročito za ženske tegobe. U Indiji je nazivan "božanskim kamenom" i korišćen za lečenje astme, epilepsije i gorušice. U mnogim kulturama se veruje da je blagotvoran za organe na koje stresne situacije najjače deluju. Otuda se u mnogim salonima i spa centrima primenjuje opuštajuća masaža žadom, odnosno rashlađenim i zagrejanim kamenjem, koje maser raspoređuje po leđima klijenta.
Na taj način on se oslobađa stresa, a njegovo telo toksina.
Cirkulacija postaje bolja, san kvalitetniji, a imuni sistem jači. Postoji i tretman liftinga lica na bazi žada, uz pomoć energetskog aparata. Efekti su slični, s tim što i koža postaje lepša, zategnutija, a pore i prošireni kapilari manje vidljivi.
Izvor Novosti. rs
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.