Kako preživeti vrućine

Kako se izboriti sa letnjom vrelinom

Kako preživeti letnje vrućine?

Kako po ovim velikim vrućinama i vlazi u vazduhu normalno funkcionisati i obavljati svakodnevne poslove?

Šta jesti i piti po vrućini?
Kako podesiti klimu u kući, kolima, na radnom mestu?
Ovo su pitanja koja verovatno svi mi postaljamo ovih dana.

Da li pomaže klima uređaj  koja hladi na 19-20 stepeni dok je napolju 35?
Na toploti se otvaraju pore na koži i gubi se dragocena tečnost. Najteže je kada je vreme sparno a mi smo u nekoj zatvorenoj prostoriji (gradski prevoz, kola…) i bez vazduha.
Šok za organizam je kada sa famoznih 34-35 stepeni uđemo u rashlađenu  prostoriju. Onda se naše pore „zalede“ i ostanu otvorene (pošto je organizam spreman za leto i to je normalno stanje). Hladnoća i promaja koje uđu u telo stvaraju niz tegoba, kao što su vrtoglavica, nesvestica, glavobolja ili krvarenje iz nosa. Iako mnogi tvrde da je promaja “slovenska bolest” i da promaja ne postoji, ona može izazvati niz tegoba i nije idealno rešenje za borbu protiv vrućine.
Pre svakog izlaska na ulicu treba provesti nekoliko minuta u ulazu da bi se kardiovaskularni sistem prilagodio i da ne bi došlo do kolapsa.
Veliki šok za organizam je i kada iz rashlađene prostirije izađemo na spoljašnju vrelinu. Zato klima uređej treba podestiti da tako da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperarure bude maksimum 7 stepeni. Veća temperaturna razlika je veoma opsana po naše zdravlje.

Mali saveti za klimatizaciju prostorija

Prilikom ugradnje rashladnog uređaja, odaberite njegovu veličinu prema veličini prostorije. Veći rashladni uređaj ne znači bolje hlađenje, a troši znatno više energije.
Ponekad su i obični ventilatori mogu biti dovoljni za rashlađivanje.
Otvaranje prozora ne košta ništa, a štedi energiju. Otvorite prozore po noći kada je vazduh hladniji, a preko dana ih držite zatvorene kako bi sprečili ulazak toplog vazduha. Takođe preko dana držite navučene zastore, roletne.

Važno!
Koliko god da nam je ugodno uz klimu, naš organizam je podređen klimatskim uslovima u kojima živimo. Telo zna da je leto i tako se i ponaša nezavisno da li smo napolju ili u rashlađenoj prostoriji.
Sebe možemo zaštititi tako što ćemo svesno poštovati pravila prirode i iskoristiti odbrambene mehanizme koje naš organizam već ima.

Pravilna ishrana najdeltvornija po vrućinama

Hladni napici ili hladna hrana takođe neće pomoći, jer onda odbrambeni sistem mora da bira hoće li da zagreje želudac ili da rashladi kožu, pa se može javiti iznenadno znojenje i gubitak svesti.

Osvežavajuće namirnice

Praktična stvar koju možemo uraditi leti jeste da povećamo unos osvežavajućih namirnica i onih koje stvaraju tečnost. Salate, voće i voćni sokovi  (od ceđenog voća, ne kupvni), masline, stara dobra boza, sojino mleko u raznim kombinacijama sa voćem, paradajz (posebno kuvani), tikvice, čorbe sa mnogo biljnih začina, alge, i zatim žitarice, bundeva, krompir, orasi i semenje, sve vrste kupusa – kao varivo ili salata sa susamom, šargarepa, celer, pečurke su perfektna hrana za organizam koji se prilagođava promenama. Zbog toga sve treba konzumirati na nekoj srednjoj temperaturi (supe se takođe jedu mlake, jedino boza se pije blago rashlađena).
U letnjim mesecima treba stalno da imamo nešto slatko kod sebe (suvo voće, slatkiš od meda i susama…) i flašicuvode ili još bolje nekog blagog  čaja. Ni sa vodom ne treba preterijati,  ako se pije previše vode do gubitka elektrolita i minerala. Čaj nadoknađuje oba. Sa čejevima treba biti obazriv , neki čajevi jačaju izbacivanje tečnosti.

Čaj protiv vrućine
 
Raznim čajevima možemo pomoći organizmu da se lakše prilagodi.
Sledeća mešavina je izuzetno ukusna i efikasna u borbi protiv vrućine:
1 kašika šipka (nadoknađuje tečnost i čuva je)
1 kašika hibiskusa (drži pore pod kontrolom i čuva tečnost – pomaže da se smanji znojenje)
¼  kašičice đumbira (jača trostruki grejač i odbrambeni sistem – vraća porama i koži sposobnost prilagođavanja)
1 kašika matičnjaka (opušta mišiće, pore, glatku muskulaturu i izuzetno je dobar za krvne sudove)
2-3 kesice rooibos čaja (stvara tečnosti, umiruje digestivni trakt, jača slezinu i krv, razređuje limfu i pomaže čišćenju organizma)
3 dl soka od ribizle, borovnice, kupine ili višanja (mnogo dobrih efekata – bobičasto voće čini da se poboljša kvalitet krvi i sačuva tečnost – preduhitri dehidratacija)
Posebno skuvati pola litra zelenog čaja (antioksidant, drži cirkulaciju pod kontrolom, rashlađuje i vraća energiju ka dole – pošto energija na vrućini ima tendenciju da se kreće ka gore i stvara razne simptome zbog viška toplote u telu)
Čajeve i đumbir preliti sa 4l vrele vode i ostaviti da stoji 20 minuta.
Procediti i dodati zeleni čaj i sok. Može se zasladiti sa 2-3 kašike meda ili malteksa (med i malteks, kao i smeđi šećer jačaju krv i slezinu i čuvaju tečnost.
Ovaj napitak se ne pije hladan več treba da je na sobnoj temperaturi.
Može se dodati i čaj od brusnice.
Ako se doda nekoliko kašika jabukovog sirćeta, ovaj napitak će biti od velike koristi u pregrejanom autobusu ili pre nego što iz rashlađene prostorije izjurite na ulicu.
Dobro je što se može piti umesto vode i u većim količinama jer nadoknađuje elektrolite i jača otpornost.

Savet plus:
Tečnost treba uzimati na svakih par minuta po gutljaj kod izuzetne vrućine a u hladnim prostorijama se treba zaštititi toplijom odećom.

Za prvu pomoć:
– Jedna hladna gorka kafa može pomoći kod izuzetno jakih reakcija na toplotu kao što su jake vrtoglavice, napad migrene, krvarenje iz nosa, mučnina sa željom za povraćanjem, iznenadna malaksalost i slabost u nogama. (1 kašičica jabukovog sirćeta u kafi pojačava efekat).

Nadoknada elektrolita:
– Jabukovo sirće sa medom je provereno sredstvo protiv raznih boljki a jedno je od efikasnijih i kad se radi o nadoknadi elektrolita i zaštiti od preteranog znojenja.



Masaža i hladne kupke
 
Stopalo, koje je najudaljeniji deo od tela ima na sebi tačke i zone preko kojih se deluje direktno na organe.
Masažu stopala možete izvesti sami ili se prepustiti profesionalcu. Noge treba rasteretiti i pripremiti za tretman. Blaga kupka sa eteričnim uljima koja pojačavaju cirkulaciju (ruzmarin, bergamot, citrusi…) će biti odličan uvod u masažu a hladna kupka posle masaže će pripremiti ceo organizam za ono što sledi.
Naime, hladna kupka više puta u toku dana (posle masaže ili bez nje) mnogo jača otpornost tela i krvne sudove a samim tim može sprečiti kolaps.
Pušta se blagi mlaz vode (najbolje iz bokala ili creva – ne iz tuša) prvo preko levog stopala, pa preko desnog. Polako se podiže dok se ne dođe do kolena.
Nakon toga stopala se spuštaju u hladnu kupku na par minuta.
Ovaj način rashlađivanja je trajniji i efikasniji od bilo kog hladnog napitka ili klima uređaja, a nije nimalo opasan.
Da bi se pojačao efekat u kupku se može dodati i šaka morske soli kao i par kašika čaja od nane i 1 kašika čaja od žalfije.
Redovnom primenom organizmu se vraća potrebna energija za prilagođavanje spoljašnjim uslovima i u stanju smo da bolje podnesemo sve promene.

Vežbe disanja

Tokom letnjih meseci i kada je napolju velika vrućina koja dovodi do otežanog disanja, vežbe disanja mogu biti od velike pomoći, posebno osobama sa astmom.

Fizička aktivnost leti

Iako su temperature izuzetno visoke, to nikako ne znači da tokom leta treba zaboraviti fizicku aktivnost. Upravo ovo godišnje doba je pogodno za rekreaciju. Ovo se posebno odnosi na plivanje i boravak u vodi, bilo morskoj, rečnoj, jezerskoj ili na bazenu. Pre svega, valja iskoristiti mogućnost plivanja ili ronjenja, jer se ovim aktivnostima podsticu svi mišici tela. Plivanje je dragoceno za mišice ledja, ramenog pojasa, kao i za stomačne mišice, dakle one koji se tokom godine veoma malo aktiviraju zbog toga što najveći deo vremena sedimo. Takođe plivanje je najkorisnije sport za asmatičare.
Kako  vi preživljate letnje vrućine?

Izvor http://astma.rs/