среда, 06. мај 2015.

Telo voli bazno: da li je vaša ishrana pretežno alkalna ili kisela

Zeleno lisnato povrće, alge, određene vrste voća i žitarica mogu da postanu moćan lek ako preovlađuju u ishrani. Tajna leži u njihovoj alkalnoj pH vrednosti koja je presudna za zdravlje.







telo_voli_bazno_1

Svi smo svesni nepovoljnog uticaja brze hrane, šećera, rafinisanog brašna i žitarica kao i prekomernog unošenja mesa na zdravlje. Neke od tih namirnica zovu i „praznim kalorijama“ jer sadrže vrlo malo materija važnih za zdravlje. Ali, da li ste znali da takve namirnice imaju još jedno nepovoljno dejstvo, a to je izazivanje kisele reakcije u telu? Mnogi lekari i nutricionisti smatraju da upravo to kiselo okruženje u tkivima nakon dugotrajnog uzimanja nezdravih namirnica izaziva mnoge bolesti, uključujući i rak. Naše je telo blago alkalno, tj. bazno, i takva je pH vrednost optimalna za održavanje zdravlja.
Iako ova postavka nije nova, posebno je popularizovana u prvoj deceniji ovog veka kada se u svetu otvaraju i mnoge klinike koje leče upravo ishranom većinski sastavljenom od alkalnih namirnica, među kojima je najvažnije zeleno lisnato povrće, neke vrste voća poput: limuna, limete, kivija, ananasa, dinje i lubenice, kao i alge i sl.

„Koncept nebalansiranog unosa kiselih i alkalnih namirnica u ishrani prvi put se pojavio 1933. godine, kada je njujorški lekar William Howard Hay objavio knjigu A New Health Era (Novo doba zdravlja) koja je izazvala veliku pažnju. U njoj tvrdi da su sve bolesti uzrokovane autointoksikacijom, i to samo zbog skupljanja kiselosti u telu. „Tzv. Hay deta temelji se upravo na pravilnom kombinovanju namirnica pri kojem se alkalne i kisele namirnice ne unose zajedno“, objašnjava nutricionista dr Lejla Kažinić Kreho, autorka nekoliko knjiga o zdravoj ishrani koja je svoje bogato znanje sticala radom u Velikoj Britaniji. Pojasnila je šta čini hranu alkalnom i kiselom, kao i šta se događa u telu kad unesemo jedne ili druge namirnice.


telo_voli_bazno_2

Osnove hemije u ishrani

Iako neke namirnice imaju kiseo ukus, one mogu imati alkalno dejstvo na telo, na primer limun. S druge strane, iako je, na primer, šećer slatkog ukusa, on će izazvati kiselu reakciju u telu. Zato nam ukus ne može pomoći u određivanju pH vrednosti hrane.
„Gotovo se sve što pojedemo vari, a u ostacima hrane nakon varenja mogu se izmeriti pH vrednosti i tako odrediti hemijska reakcija na hranu koju smo pojeli. Nakon konzumiranja može se meriti i pH tela. PH je skraćenica za potential of hydrogen, količinu jona vodonika koje ima neka supstanca, a ona indicira kiselost ili baznost, u ovom slučaju neke namirnice, što se meri na skali od 0 do 14. Kada je vrednost 7, znači da je reč o neutralnoj namirnici, sve niže od 7 je kiselo, a ono iznad 7 je alkalno. Drugim rečima, što je niža pH vrednost, to je hrana kiselija.
Mnoge vrste voća i povrća su pre nego što ih pojedemo kisele, ali nakon varenja njihov pH poraste, i to zahvaljujući kalijumu kojim obiluju, a on je visokobazan. Nasuprot tome, većina mesa i mlečnih proizvoda pre nego što uđe u telo je alkalna, ali nakon varenja pH vrednost opada, i to zahvaljujući njihovom visokom proteinskom udelu. Proteini se, naime, razlažu na aminokiseline koje zakiseljavaju organizam“, pojasnila je dr Kažninić Kreho. „Iako se testiranje urina i pljuvačke može obaviti uz pomoć pH traka, njihovo očitanje može biti lažno“, upozorava naša sagovornica.

„Naime, ako pojedemo veliku količinu mesa, traka može da pokaže da je urin alkalan samo zato što će telo otpustiti veliku količinu kalcijuma koji će neutralizovati kiselo dejstvo. Zato umesto da se opterećujete merenjem pH vrednosti, kaže dr Kreho, radije prilagodite životni stil tako da u njega uključite vežbanje, unosite 40 posto kisele i 60 posto alkalne hrane, vodite računa o glikemijskom indeksu i glikemijskom opterećenju hrane i pijte dovoljno vode“.

Gubitak minerala

„Od vitalne važnosti za održavanje baznosti tela, tj. za uravnoteženost pH vrednosti, je dovoljan unos vode. Unos vode podjednako je važan kao i izbor hrane. Naše telo čini 70 posto vode, dok je krv 94 posto voda, što je pokazatelj njene važnosti za organizam“, kaže dr Kreho i upozorava da treba izbegavati aromatizovanu vodu koja može da sadrži veštačke zaslađivače koja ne samo da će poremetiti zdravi pH tela, nego su i dokazano kancerogena.
Acidoza, tj. prevelika kiselost organizma, dugoročno slabi zdravlje, uzrokuje manjak energije, usporava rad organizma i uzrokuje probleme s prekomernom težinom.


telo_voli_bazno_3

Hrana je lek

„Pogođeno acidozom, telo gubi esencijalne minerale poput kalcijuma, magnezijuma i kalijuma zato što otpuštanjem baš tih minerala pokušava da neutralizuje negativno dejstvo kiselina i uspostavi pH ravnotežu. Unutrašnji organi poput bubrega, pluća i nadbubrežnih žlezda imaju važnu ulogu u održavanju zdravog pH nivoa tela i zato je važno podržati njihovo funkcioniranje unosom alkalne hrane.
Time oslobađamo telo opterećenja koja stvaraju kiseli ostaci i oslobađamo energiju za važne telesne procese koji nas čine zdravim i energičnim.“
Iako nema mnogo istraživanja koja su isključivo testirala delovanje baznih namirnica na zdravlje, posredno je dokazana njihova važnost u ishrani. Naime, budući da konzumiranje kisele hrane crpi kalcijum iz organizama, takva ishrana može da pogoduje razvoju osteoporoze. Ako se neka bolest već pojavila, bez obzira na to da li je uzrokovana dugoročnim zakiseljavanjem tkiva ili ne, povećan unos alkalnih namirnica može da pomogne u lečenju.
Osim spomenute osteoporoze, bazne namirnice pomoći će kod osteoartritisa, karcinoma, i to naročito dojke, prostate i debelog creva, kod bubrežnih kamenaca i tegoba probavnog sistema poput gastritisa, kod umora, konstipacije, depresije, gihta, žučnih kamenaca, dijabetesa, nesanice, ateroskleroze, povišenog holesterola.

Dr Keho ističe da su namirnice poput đumbira, blitve, heljde i bobičastog voća, koje imaju antikancerogeno delovanje i koje pomažu kad je karcinom dijagnostikovan, ujedno i alkalne namirnice. S druge strane, meso, mesni proizvodi, prevelik unos mleka i mlečnih prerađevina faktor su rizika kod različitih vrsta karcinoma pa se zato, kaže dr Kreho, kad se dijagnostikuje tumor, pacijentima preporučuje ukidanje ili smanjivanje unosa takve kisele hrane, naročito ako sadrži antibiotike i hormon rasta.

Vitamini i minerali

Svakog dana trebalo bi da jedemo raznoliko kako bismo imali uravnotežen vitaminsko-mineralni status i kako bismo smanjili potrebu za unosom raznih suplemenata. Svesni stresnog vremena u kom živimo i znajući da se voće i povrće danas ne uzgaja kao pre npr. 40 godina, mnogi od nas odlučuju se za vitaminsko-mineralne suplemenate. U tom je slučaju važno znati da je vitamine najbolje uzeti ujutro, jer nam osiguravaju vitalnost, a minerale predveče jer osiguravaju smirenost.
U poslednje vreme sve je popularnije konzumiranje sirove hrane koja ima alkalniji pH od kuvanih namirnica. Njome se povećava unos biljnih vlakana, kalijuma, a smanjuje unos soli, što je sve presudno u sprečavanju karcinoma i kardiovaskularnih bolesti. No isključivo konzumiranje sirovih namirnica može imati brojne nutricijske nedostatke i zahteva dobru informisanost i planiranje.
Još je Hippocrates znao da je hrana lek, a mnogi medicinski stručnjaci sve više se vraćaju toj tezi uprkos velikom uticaju farmaceutske industrije. Poslovica američkog medicinskog instituta Rockefeller – Ako današnji lekari sutra ne postanu nutricionisti, današnji će nutricionisti sutra postati lekari – navodi nas na razumevanje da je ishrana ključ koji otvara vrata zdravlja.

Iva Jerković


Нема коментара:

Постави коментар