LJUBAVNA PESMA

Pošto me nikada nisi voleo
Da bi me držao za ruku
Il’ odveo na more
U neku daleku luku,
Da me hraniš prstacima,
Da mi ubereš morsku zvezdu,
Da se spuštamo niz ulicu
Sa tvojom rukom na mom struku
Da hodaš sa mnom do crkvice Svetog Ilije
Na nekom grčkom ostrvu
Ili na kopnu, ako ti je milije
I pošto nikada nismo imali našu plažu
Ni naš sto u omiljenoj kafani
I pošto hroničari uglavnom lažu
Ni uspomene sa letovanja
Ni sa zimovanja
Herbarijum bez cveća i bez lokvanja
I pošto se moji smrznuti prsti nikada nisu grejali
U tvom džepu,
u dugim šetnjama na keju
I pošto ti moje šale nisu bile smešne
Dok im se svi drugi smeju
I pošto sada
Odjednom, posle toliko vremena
Odjednom, posle toliko vremena
Kada ionako više ništa nije smešno
Želiš da znaš
Kome sam posvetila onaj sonet lanjski
I da li me još uvek opčinjava Crnjanski
I da li sve ovo ima s tobom neke veze
Bar malo
Jer vidim da ti je stalo
Hajde da ne izigravamo Engleze:
Sve što sam ikada uradila bilo je zato
Što me nisi mogao voleti onda
Kada sam čeznula
Da hodaš sa mnom do crkvice Svetog Ilije
Na nekom grčkom ostrvu
Ili na kopnu, ako ti je milije.
Tako da znaš da si sa mnom bio
U svim pesmama
U knjigama
U brigama
U tortama
U akvarelima
I drugim bojama
U porubima na haljinama
U svim blizinama
I daljinama
U razgovorima
U jezerima i morima.
U usponima
I u stvaralačkim krizama
Izvor inspiracije
I eufemizama.
Ubila te
i ljubila
I ponovo oživela
Da bih te srela
Na kraju neke priče
Ili za potrebe male strofe
Stavljala sam ti tačke
Zareze
I apostrofe.
Ništa ne krijem.
I nemam, stvarno nemam za čim da žalim
Jer, ja sam hodočasnik
I ljubav je moj Jerusalim.

MIRJANA BOBIĆ MOJSILOVIĆ