Pred sutrašnji veliki praznik Duhova, danas se uznosi molitva za sve
umrle u svim vremenima, „od veka“, jer se sutrašnje slavljenje silaska
Duha Svetoga odnosi i na žive i na upokojene, kako se i pominje u
večernjim molitvama, koje se čitaju na kraju liturgije i slušaju
klečeći.
Nije poznato od kada potiče ovo pominjanje umrlih na današnji dan. U najstarijim pravilima nema spomena o tome, ali se ove zadušnice pominju već od 12. veka. Navodi se da se odlazi na grobove bliskih, da bi se zapalile sveće i grobovi okadili tamjanom.
Kod našeg naroda su ove zadušnice, nazvane letnjima, uvek bile važne i držale su se širom srpstva. U nekim krajevima se na groblje izlazi već u petak predveče, ali obično u subotu. Crkva i vernici se prisećaju umrlih, prizivaju se u spomen njihova dobra dela i čvrsta vera, a uznosi se molitva da im Gospod bude milostiv zbog greha, koje su svesno i nesvesno učinili, za vreme ovozemaljskog života. U manastirima se monasi, bez tuge, danas prisećaju svih svojih znanih i neznanih prethodnika.
Osim za pokojne, molitve koje uznosimo za njih čine dobro i nama – osećamo vezu sveta živih i mrtvih, njihovo jedinstvo u Gospodu. Zato se zadušnicama u našem narodu uvek pridavao naročit značaj.
Izvor VIA
Nije poznato od kada potiče ovo pominjanje umrlih na današnji dan. U najstarijim pravilima nema spomena o tome, ali se ove zadušnice pominju već od 12. veka. Navodi se da se odlazi na grobove bliskih, da bi se zapalile sveće i grobovi okadili tamjanom.
Kod našeg naroda su ove zadušnice, nazvane letnjima, uvek bile važne i držale su se širom srpstva. U nekim krajevima se na groblje izlazi već u petak predveče, ali obično u subotu. Crkva i vernici se prisećaju umrlih, prizivaju se u spomen njihova dobra dela i čvrsta vera, a uznosi se molitva da im Gospod bude milostiv zbog greha, koje su svesno i nesvesno učinili, za vreme ovozemaljskog života. U manastirima se monasi, bez tuge, danas prisećaju svih svojih znanih i neznanih prethodnika.
Osim za pokojne, molitve koje uznosimo za njih čine dobro i nama – osećamo vezu sveta živih i mrtvih, njihovo jedinstvo u Gospodu. Zato se zadušnicama u našem narodu uvek pridavao naročit značaj.
Izvor VIA
Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije. Običaj je da se obilaze manastiri, što bi naročito trebalo da čine osobe koje traže oprost grehova ili lek za bolest
ОдговориИзбришиNa veliki praznik Sveta Trojica narod tradicionalno posećuje istoimene manastire i traži oprost grehova ili lek za bolesti.
Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu. Ovaj praznik naziva se i Duhovi, pošto predstavlja silazak Svetog duha na apostole.