MILANKOVIĆEV KALENDAR NA ČEKANJU

MILANKOVIĆEV KALENDAR NA ČEKANJU: Zašto nam je Srpska Nova 13 dana posle

Zbog razlike dva kalendara, Božić slavimo 7. januara, Novu Godinu 14. januara, a Kosovska bitka je poseban paradoks jer je obeležavamo 28. juna, iako se ona odigrala 23. juna!

Kosovska bitka se ni po jednom kalendaru nije dogodila 28. juna 1389. godine. Ni po julijanskom koji slavi Srpska pravoslavna crkva, ni po gregorijanskom koji je usvojila katolička, a ni po reformisanom julijanskom ili takozvanom Milankovićevom kalendaru, koji je usvojila većina pravoslavnih crkava.
Iako Boj na Kosovu danas obeležavamo na Vidovdan 28. juna, u XIV veku taj dan je padao - 23. juna po gregorijanskom kalendaru. Ali vremenom je godišnjica bitke zbog razlike u kalendarima postajala 24. jun, pa 25. jun i tako dalje, dok je danas ona 28. juna.  Ali od 2100. godine ona će biti 29. juna, od 2200. će biti 30. juna, a od 2300. godine Vidovdan će padati na 1. jul!
Sa stanovišta srpskog crkvenog kalendara nema greške. Taj datum je bio i ostao 15. jun.
Kako je sve to moguće?
Bitka se odigrala 15. juna po julijanskom kalendaru, a mi danas dodajemo 13 dana kako bismo dobili gregorijanski datum koji se poklapa sa 15. junom po julijanskom. I dobijemo 28. jun. Odstupanje julijanskog od gregorijanskog kalendara danas zaista iznosi 13 dana, ali u vreme Kosovske bitke iznosilo je – svega osam dana.

Foto: Youtube Printscreen

Kako je rasla razlika između dva kalendara, tako se datum Kosovske bitke pomerao za jedan dan, skoro svakih 100 godina. Skoro. Tako se bitka zaista odigrala 15. juna po julijanskom kalendaru koji prihvata Srpska pravoslavna crkva, ali 23. juna po gregorijanskom koji prihvataju katolička i protestantske crkve, a takođe 23. juna i po reformisanom julijanskom kalendaru Milutina Milankovića koji su prihvatile većina pravoslavnih crkava.
Slična stvar je i sa Božićem i Novom godinom. Jer, ne, ne slavimo pravoslavni Božić 7. januara, a Novu godinu 14. januara. Božić slavimo 25. decembra, a Novu godinu 1. januara, isto kao gregorijanci. Jedino što naš 25. decembar i 1. januar kasne 13 dana za onima iz gregorijanskog kalendara koji je ujedno i zvanični u svetu.
Zašto se to dešava?
Zato što u julijanskom (SPC) kalendaru imamo viška dana u međuvremenu. Tačnije, imamo više 29-ih februara od gregorijanaca, pa nam neke godine sporije teku. U proseku, u 128 godina stvara se jedan dan viška, a samim tim i zaostatka u datumu.
A kašnjenje, je, kao što rekosmo, izazvano time što u crkvenom kalendaru tokom istorije imamo više dvadeset devetih februara, ili preciznije, više prestupnih godina.
Prema julijanskom kalendaru prestupna je baš svaka godina koja je deljiva sa 4, a prema gregorijanskom se neke preskaču. Tako, mada su deljive sa 4, nisu prestupne one godine koje su deljive sa 100. Osim ako su deljive sa 400. Tako godine 400, 800, 1200, 1600, 2000, 2400, 2800..., jesu prestupne i imaju 366 dana, a sve ostale godine deljive sa 100, nisu prestupne i imaju samo 365 dana.
Elem, dođosmo do Milutina Milankovića, lika sa novčanice od 2.000 dinara, kojem se, pomalo nepravedno, pripisuju sve zasluge za reformisani julijanski kalendar.

Foto: Arhiva

Naime, čuveni srpski matematičar i astronom je samo uneo neke izmene u rešenje koje je napravio profesor matematike Maksim Trpković i - stvoren je kalendar precizniji od gregorijanskog, precizniji i od kalendara Maja i svih drugih ikad smišljenih.

Milankovića je 1923. godine u Ministarstvo vera pozvao ministar Ljuba Jovanović i predočio mu inicijativu za promenu kalendara, poteklu od vaseljenskog patrijarha Meletija IV.
Raskorak od 13 dana koji je dostignut u XX veku dovodio je do toga da u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca svi veliki crkveni praznici budu slavljeni dva puta. To je stvaralo privredne gubitke i dovodilo do kulturne pometnje, pa je nekako zbog toga upravo Kraljevina SHS postala nosilac ideje reforme julijanskog kalendara.
Milanković je trebalo da, kao delegat uz mitropolita crnogorsko-primorskog Gavrila Dožića, kasnije patrijarha, na pravoslavnom kongresu izloži predlog reforme koji je odobrio Sinod Srpske pravoslavne crkve.
Autor proračuna predloga bio je srednjoškolski profesor matematike Maksim Trpković, a Milanković je brižljivo proučio Trpkovićev predlog i dodatno ga usavršio. Možda bi zato bilo pravednije reći da je to Milanković-Trpkovićev kalendar. A možemo ga nazvati i srpski kalendar.

Foto: Arhiva

Reforma koju je Milanković predložio u Carigradu jednoglasno je usvojena, a Milanković je po povratku u Beograd primio zahvalnicu patrijarha Meletija IV.

Ovaj kalendar su prihvatile pravoslavne crkve i patrijaršije: carigradska, grčka, aleksandrijska, rumunska; nešto kasnije antiohijska, kiparska, poljska i bugarska crkva (ova poslednja 1963. godine). Tako su ove crkve nazvane "novokalendarskim".
Odbacile su ga crkve: jerusalimska, ruska, srpska, gruzinska i grčki starokalendarci. 

Interesantno je da upravo Srpska pravoslavna crkva nije prihvatila kalendar čiji su autori Srbi.
Sam Milanković je zapisao da je Arhijerejski sabor SPC u septembru 1923. godine u Sremskim Karlovcima u principu usvojio novi kalendar, ali da je sprovođenje odloženo za vreme "kada reformisani kalendar prihvate i primene i sve ostale pravoslavne crkve".
Međutim, jedan drugi izvor tvrdi da je srpski patrijarh Dimitrije 1924. poručio Vaseljenskoj patrijaršiji da se srpska crkva predomislila u vezi kalendara i da ostaje uz "kalendar Svetih otaca".
Milankovićev kalendar podseća na gregorijanski, ali se ipak razlikuje u načinu na koji se određuju prestupne godine. Dok u gregorijanskom godine na koje se završavaju vekovi nisu prestupne, osim na svakih 400 godina, kod Milankovića su ti izuzeci naizmenično na 400 i 500 godina (odnosno onda kada vekovi podeljeni sa 9 daju ostatak 2 ili 6). Dakle, kod Milankovića biće prestupne 2400, 2900, 3300, 3800, 4200, 4700 godina itd.
Razlika od jednog dana se stvara tek 2800. godine kada je po gregorijanskom kalendaru ta godina prestupna, a po Milankoviću nije. To znači da će gregorijanski kalendar biti za jedan dan ispred, odnosno toliko će biti brži. Kalendari se opet izjednačavaju 2900. godine, pa se ponovo više puta razdvajaju i izjednačavaju, sa tendencijom da razdvajanje za par hiljada godina postane trajno i da vremenom pređe i na dva dana razlike. Pri tome treba naglasiti da je Milanković-Trpkovićev kalendar tu precizniji, što znači da će gregorijanski biti taj koji je u žurbi.
Trenutak kada će ceo svet usvojiti revidirani julijanski kalendar, onaj koji su osmislila dva Srbina, Milanković i Trpković, neminovnost je u budućnosti, bližoj ili daljoj. Teško je poverovati da neko može osmisliti precizniji kalendar. Jedino što može to da spreči je neka nova kataklizma, nakon koje bi se promenilo vreme obrtanja Zemlje oko svoje ose. Ono danas traje 23 časa 56 minuta i 4 sekunde.

Izvor