🍁✲«✲✲ 🍂 🌾 🍁✲«✲✲ 🍂 🌾 🍁✲«✲✲ 🍂 🌾 🍁✲«✲✲ 🍂 🌾 🍁

Nikada nije bila moja, ali mi je pripadala više nego svim muškarcima zajedno sa kojima je bila.
Pripadala je meni, čoveku koji je čitav svoj život umeo tako divno da je nema, a opet u tom nemanju imao je i previše.
Samo nju.
Uvek mi je bila tu negde.
Na korak od srca, na sekund od misli, na dah od uzdaha.
Na tren od večnosti.
Bila i ostala.
Sad kada je imam kraj sebe, sad je trebam sačuvati kao što sam je čuvao sve ove godine u snovima, u mašti.
Nju takvu je malo voleti, nju takvu moram živeti.
Dosta sam sanjao život! Sad bih malo da živim san.
Da živim nju. 

Igor Čobanović