Test dr Marka Hajmana s Instituta za funkcionalnu medicinu u
Vašingtonu pomoći će vam da aktivirate gene vitkosti i lakše smršate.
Sigurno među vašim prijateljima postoji neko ko jede kolače, torte i
čokoladu do mile volje, a da se pri tom ni najmanje ne ugoji. A vi?
Davite se u voću, stalno prebrojavate kalorije, a ipak muku mučite sa
suvišnim kilogramima.
I pitate se – šta sam ja bogu skrivila? Uzrok ovih razlika krije se u genima jer oni odlučuju o tome koju ćemo hranu najbolje podnositi, prerađivati i iskorišćavati. Nauka koja proučava odnos gena i ishrane zove se nutrigenomika, a naučnici koji se njome bave tvrde da svaka hranljiva materija, svaka namirnica uneta u organizam deluje potpuno različito zavisno od toga kom tipu pripadate po svojim genetskim predispozicijama.
– Osobe koje su često umorne i iscrpljene, kojima je neprekidno potrebna energija verovatno se pogrešno hrane. Ako često imate neodoljivu potrebu za slatkišima, ako posle jela nikada niste sasvim siti i zadovoljni, sigurno niste pojeli ono što bi trebalo – kaže doktor Mark Hajman, koji je detaljnije istraživao ovaj fenomen na Institutu za funkcionalnu medicinu u Vašingtonu.
On je napravio test koji će vam omogućiti da utvrdite kojem od tri najčešća genetska tipa pripadate, počnete da unosite hranljive materije koje odgovaraju baš vama, aktivirate gene vitkosti i lakše smršate.
TEŠKO SE KONCENTRIŠETE?
Ukoliko ponekad imate problema s pamćenjem, nikada niste siti, smirujete nervozu tako što stalno nešto grickate, a umor prevazilazite slatkišima, znači da rad hormona seratonina, insulina i leptina u vašem organizmu nije usklađen. Istraživanja pokazuju da kod više od polovine ljudi stres sprečava genetsku sposobnost proizvodnje ovih hormona. Posledice su napad gladi, umor i gojenje. Šta možete da učinite: omega-3-masne kiseline aktiviraju hormone koji kontrolišu glad: leptin u masnim ćelijama, serotonin u mozgu i insulin u pankreasu. Omega-3 masne kiseline zastupljene su u masnoj ribi kao što su haringa, skuša, losos, sardina i tuna. Idealna količina: dva-tri puta nedeljno po 120 grama.
Vlaknaste materije doprinose održavanju stabilnosti nivoa šećera u krvi, zahvaljujući čemu duže drže sitost. Zamenite proizvode od belog brašna onima od integralnog. Idealan doručak bio bi musli s jogurtom i voćem.
ISCRPLJENI STE I STALNO UMORNI?
Brzo se zamarate ča k i kada obavljate redovne svakodnevne poslove, stalno ste gladni, često vas boli glava i lupa vam srce, imate vrtoglavice i podočnjake? To se dešava zato što vaš organizam zbog genetskog sklopa proizvodi višak kortizola, hormona stresa koji slabi imunološki sistem. On, naime, pokušava da održi nivo šećera u krvi kako bi uvek imao dovoljno energije, uzrokujući glad. Šta možete da učinite: mnogo šećera i belog brašna u hrani znači mnogo insulina i kortizola u krvi. Količinu smanjite unošenjem vitamina B i vlaknastih materija. Zato svakodnevno jedite hleb ili testenine od integralnih žitarica. Osim toga, potreban vam je magnezijum kako bi vam metabolizam bio dobar i kada ste pod stresom. Deset grama koštunjavog voća idealna je dnevna količina. Sportska aktivnost je takođe važna. Trideset minuta brze šetnje ili plivanja su idealni.
NEMATE SNAGE I BOLEŠLJIVI STE?
Bole vas mišići i posle najmanjeg napora? Smetaju vam jaki mirisi sveća, parfema i cigareta? Ne prija vam kofein, noću se često budite, a i danju ste zabrinuti? Skoro nikad se ne znojite i nikada nemate osećaj da ste puni energije i elana? To vam se dešava jer vaš genetski kod sprečava organizam da proizvodi aminazu, enzim koji štiti ćelije od opasnih slobodnih radikala. Zahvaljujući njemu razgrađuju se štetne materije koje nastaju usled unošenja prevelike količine alkohola ili šećera. Nažalost, kad ne postoje geni koji u slučaju potrebe povećavaju proizvodnju ovog enzima, otrovi u telu se gomilaju, najčešće u vezivnom tkivu, uzrokujući mučninu i bolove. Šta možete da učinite: polifenoli su sekundarne biljne materije koje podstiču proizvodnju aminaze. Najviše ih ima u crnom grožđu, tamnoj čokoladi, zelenom čaju, jabukama, crvenom grejpfrutu i crnom luku. Pojedite svaki dan najmanje dve porcije ovih namirnica, na primer jednu neoljuštenu jabuku ili 10 grama gorke čokolade.
Izvor
Vlaknaste materije doprinose održavanju stabilnosti nivoa šećera u krvi, zahvaljujući čemu duže drže sitost
I pitate se – šta sam ja bogu skrivila? Uzrok ovih razlika krije se u genima jer oni odlučuju o tome koju ćemo hranu najbolje podnositi, prerađivati i iskorišćavati. Nauka koja proučava odnos gena i ishrane zove se nutrigenomika, a naučnici koji se njome bave tvrde da svaka hranljiva materija, svaka namirnica uneta u organizam deluje potpuno različito zavisno od toga kom tipu pripadate po svojim genetskim predispozicijama.
– Osobe koje su često umorne i iscrpljene, kojima je neprekidno potrebna energija verovatno se pogrešno hrane. Ako često imate neodoljivu potrebu za slatkišima, ako posle jela nikada niste sasvim siti i zadovoljni, sigurno niste pojeli ono što bi trebalo – kaže doktor Mark Hajman, koji je detaljnije istraživao ovaj fenomen na Institutu za funkcionalnu medicinu u Vašingtonu.
On je napravio test koji će vam omogućiti da utvrdite kojem od tri najčešća genetska tipa pripadate, počnete da unosite hranljive materije koje odgovaraju baš vama, aktivirate gene vitkosti i lakše smršate.
TEŠKO SE KONCENTRIŠETE?
Ukoliko ponekad imate problema s pamćenjem, nikada niste siti, smirujete nervozu tako što stalno nešto grickate, a umor prevazilazite slatkišima, znači da rad hormona seratonina, insulina i leptina u vašem organizmu nije usklađen. Istraživanja pokazuju da kod više od polovine ljudi stres sprečava genetsku sposobnost proizvodnje ovih hormona. Posledice su napad gladi, umor i gojenje. Šta možete da učinite: omega-3-masne kiseline aktiviraju hormone koji kontrolišu glad: leptin u masnim ćelijama, serotonin u mozgu i insulin u pankreasu. Omega-3 masne kiseline zastupljene su u masnoj ribi kao što su haringa, skuša, losos, sardina i tuna. Idealna količina: dva-tri puta nedeljno po 120 grama.
Vlaknaste materije doprinose održavanju stabilnosti nivoa šećera u krvi, zahvaljujući čemu duže drže sitost. Zamenite proizvode od belog brašna onima od integralnog. Idealan doručak bio bi musli s jogurtom i voćem.
ISCRPLJENI STE I STALNO UMORNI?
Brzo se zamarate ča k i kada obavljate redovne svakodnevne poslove, stalno ste gladni, često vas boli glava i lupa vam srce, imate vrtoglavice i podočnjake? To se dešava zato što vaš organizam zbog genetskog sklopa proizvodi višak kortizola, hormona stresa koji slabi imunološki sistem. On, naime, pokušava da održi nivo šećera u krvi kako bi uvek imao dovoljno energije, uzrokujući glad. Šta možete da učinite: mnogo šećera i belog brašna u hrani znači mnogo insulina i kortizola u krvi. Količinu smanjite unošenjem vitamina B i vlaknastih materija. Zato svakodnevno jedite hleb ili testenine od integralnih žitarica. Osim toga, potreban vam je magnezijum kako bi vam metabolizam bio dobar i kada ste pod stresom. Deset grama koštunjavog voća idealna je dnevna količina. Sportska aktivnost je takođe važna. Trideset minuta brze šetnje ili plivanja su idealni.
NEMATE SNAGE I BOLEŠLJIVI STE?
Bole vas mišići i posle najmanjeg napora? Smetaju vam jaki mirisi sveća, parfema i cigareta? Ne prija vam kofein, noću se često budite, a i danju ste zabrinuti? Skoro nikad se ne znojite i nikada nemate osećaj da ste puni energije i elana? To vam se dešava jer vaš genetski kod sprečava organizam da proizvodi aminazu, enzim koji štiti ćelije od opasnih slobodnih radikala. Zahvaljujući njemu razgrađuju se štetne materije koje nastaju usled unošenja prevelike količine alkohola ili šećera. Nažalost, kad ne postoje geni koji u slučaju potrebe povećavaju proizvodnju ovog enzima, otrovi u telu se gomilaju, najčešće u vezivnom tkivu, uzrokujući mučninu i bolove. Šta možete da učinite: polifenoli su sekundarne biljne materije koje podstiču proizvodnju aminaze. Najviše ih ima u crnom grožđu, tamnoj čokoladi, zelenom čaju, jabukama, crvenom grejpfrutu i crnom luku. Pojedite svaki dan najmanje dve porcije ovih namirnica, na primer jednu neoljuštenu jabuku ili 10 grama gorke čokolade.
Izvor
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.