Ђурђевак (лат. Convallaria majalis, такође познат и као ђурђица,
шмарница или ђурђевац), има звонасте беле мирисне цветове, висеће и
распорећене у гроздовима. Сваки цвет састоји се из шест листова
перијанта. Цвета у мају. Тамнозелени копљасти листови, обично по
два-три, обавијају цветну дршку целе сезоне, све до јесени. Ова биљка је
изузетно добар покривач тла и може се користити за садњу на сеновитим
местима и на умерено плодним земљиштима. Погодна је за ивичњаке,
камењаре. Ђурђевак се брзо шири и покрива тло захваљујући ризому, којим
се размножава.
Ђурђевак има дебео ризом, чланковит, беличаст и хоризонталан. Из њега се развија 1-3, а најчешће 2 листа, који су на дугој петељци, и цветна стабљика која је краћа од листова. Сви делови ђурђевка су љутог и горког укуса. Плод је црвена бобица око 8mm у промеру, садржи 2-6 плавих семенки. Расте у сеновитим белогоричним шумама, посебно у храстовим, у шикарама, брдским ливадама, а узгаја се и око куће.
Ђурђевак има дебео ризом, чланковит, беличаст и хоризонталан. Из њега се развија 1-3, а најчешће 2 листа, који су на дугој петељци, и цветна стабљика која је краћа од листова. Сви делови ђурђевка су љутог и горког укуса. Плод је црвена бобица око 8mm у промеру, садржи 2-6 плавих семенки. Расте у сеновитим белогоричним шумама, посебно у храстовим, у шикарама, брдским ливадама, а узгаја се и око куће.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.