Happiness essential - Cчастье важно - Cрећа је важна: Mabon

недеља, 23. септембар 2018.

Mabon – početak jeseni

Mabon je poznat kao keltski praznik početka jeseni. Slavio se u vreme jesenje ravnodnevnice. U doba starih naroda, na početak jeseni su polja bila skoro prazna, jer su usevi bili prikupljeni i spremljeni za predstojeću zimu. Slavio se na dan 21. septembra ili negde oko 21. septembra, tačnije, kada bi se Sunce našlo na samom početku znaka Vage. Ovaj praznik svetlosti predstavlja vreme zahvalnosti za stvari koje imamo, bilo da je to bogatstvo useva ili neki drugi blagoslov. Ovo je bio praznik zahvalnosti i deljenja čovekovog obilja sa onima koji su manje srećni. Kako je ovo bio deo godine kada se žetva privodila kraju i kada su se plodovi spremali za zimnicu, predstavljao je deo godine koji je donosio obilje. Sunce je došlo do onog dela svog puta po nebu, po točku godine, kada su dani počeli da postaju kraći, a noći duže. To je doba godine kada priroda prestaje da rađa, ali kada daje čoveku koji je bio vredan od proleća do jeseni obilnu žetvu i plodove koji će mu omogućiti da preživi zimsko doba. Ovo je doba godine kada je sve u prirodi šareno, kada su najlepši zalasci Sunca u živim bojama. Lišće opada, a pre toga menja svoju boju iz zelene u zlatno-žutu, crvenu, smeđu. Bere se kukuruz, vadi se krompir, a zemlja se obrađuje i đubri za setvu pšenice. Od voća se beru jabuke, kruške, dunje, koštunjavo voće kao što je orah, a u vinogradima se bere grožđe i priprema za pravljenje vina.

Kako je ovo praznik početka jeseni, nije iznenađenje da je Mabon povezan sa proslavom vinogradarstva, proizvodnjom vina i božanstvima povezanim sa rastom vinove loze. Bez obzira da li je predstavljen kao Bahus, Dionis, Zeleni čovek ili u liku nekog drugog boga vegetacije, bog loze je ključni arhetip u proslavi žetve.

Grčki Dionis bio je predstavnik grožđa u vinogradima i vina koje su pravili. Kao takav, stekao je malo reputacije kao poštovana vrsta božanstva, a njegovi sledbenici su se obično smatrali razvratnim i pijanim. Međutim, pre nego što je izgubio poštovanje, Dionis je izvorno bio bog drveća i šume. Često ga je bio prikazivan crtežima lišća, slično kasnijim prikazima Zelenog čoveka. Poljoprivrednici starog doba su se molili Dionisu da raste njihov voćnjak, i njemu se pripisuje pronalazak pluga.

U rimskoj legendi, Bahus je preuzeo ulogu Dionisa i dobio je titulu poštovanog boga. Po Bahusovom imenu se orgije u stanju pijanstva i danas nazivaju “bahanalije”. Rimski Bahus je povezivan sa plodnošću, vinom i grožđem, kao i seksualnim slobodama za sve. Iako je Bahus često bio dovođen u vezu sa Beltanom kao praznikom slavljenja sredine proleća, zbog njegove povezanosti sa vinom i grožđem on je takođe i božanstvo žetve.
U srednjem veku se pojavila slika Zelenog čoveka. Prikazan je kao obično muško lice koje je napravljeno od lišća i koje izgleda kao da gleda iz lišća, okruženo bršljanom ili grožđem. Priče o zelenom čoveku su se vremenom preklapale, tako da je u mnogim legendama on dobijao različita imena i slične uloge. Poznat je na tlu Britanije kao Pak, lovac Hern, Kralj Orah, Zeleni Džek, pa čak i kao Robin Hud.
Duh Zelenog čoveka je po predanju prisutan svuda u prirodi u vreme žetve. Često su ga zamišljali kako se smeje sa svog skrivenog mesta u šumi dok neko prolazi stazom, a u isto vreme jesenje lišće pada.

U starom Egiptu, poznata je legenda o Ozirisu, prvom vladaru Egipta, koga je njegov brat Set ubio i njegovo telo raskomadao i razbacao. Oživela ga je njegova žena Izida, tako što je sakupila delove Ozirisovog tela i mumificirala ih. Tako je Osiris je postao, između ostalog, poznat i kao bog žetve, pošto je komadanje njegovog tela povezivano sa sečenjem i mlevenjem zrna. Pivo je bilo jedno od mnogih poklona koje je Oziris dao ljudima u starom Egiptu.
U mnogim antičkim civilizacijama, bogovi i boginje povezane sa lovom imali su veliki ugled. Ovo je nekoliko bogova i boginja lova koji su bili poznati u prošlosti:
Artemida je bila grčka boginja i lova i porođaja. Njen brat blizanac bio je Apolon, a, kao i on, Artemida je bila povezana sa širokim rasponom božanskih atributa. Kao boginja lova, ona se često prikazuje kako nosi luk i torbicu punu strela. Zanimljivo je to što je ona, iako lovi životinje, takođe zaštitnik šume i mladih stvorenja.

Cernunos je bio keltski bog plodnosti, života, životinja, bogatstva i podzemlja. Prikazivan je sa rogovima jelena, ponekad nosi torbicu ispunjenu novčićima, često sedi sa prekrštenim nogama, okružen životinjama. Njegovo ime izvorno znači “rogati”. Njegova je simbolika plodnosti i vegetacije. Njegovi kipovi i crteži nalaze se u mnogim delovima Britanskih ostrva i Zapadne Evrope. Često je prikazan sa bradom i divljom, čupavom kosom – on je, uostalom, gospodar šume, njen zaštitnik.

Kao i grčka Artemida, Diana je izvorno predstavljena kao boginja lova koja se kasnije razvila u lunarnu boginju. Poštovana je od drevnih Rimljana. Diana je bila lovac i simbolizovala je zaštitnicu šume i životinja koje su živele u njoj. Obično je predstavljena kako nosi luk, kao simbol njenog lova i kratku tuniku. Nije neobično da je vidimo kao prelepu mladu ženu okruženu divljim životinjama.
Hrana koja je pripremana za slavlje Mabona, s početka jeseni, sastojala se od pečenih jabuka. Punile su se orasima, grožđem i začinima. Pekao se i tamni hleb koji je predstavljao aspekt boginje poznate kao Tamna majka. Sastojao se od mešavine meda i pšenice, što je predstavljalo žetvu i kraj plodne sezone.