Сећам се, кад сам једном приликом отишао на Свету Гору, из даљине
сам, на једном густо пошумљеном месту, угледао неког испосника, који је
појући ишао напред. С времена на време би, док је појао, начинио дубоку
метанију ( = поклон до земље), поклањао се, устајао и опет настављао
даље. То ме је зачудило. Коме ли се поклањао? Потрчах кроз шуму, стигох
до њега, и зауставих га.
– Старче, коме се клањаш док идеш?
– Ма, дете моје, зар Га не видиш?
– Кога?
– Христа. Ако Га не видиш, осећаш ли бар да је пред тобом ? – одгворои ми он.
Драги моји, раније би људи изговорили или чули име Христово, и очи њихове би засијале, у срцима њиховим би се разбуктавала ватра, падали би на колена. А ми, зашто не тако? Боже, зашто тако мало мислимо на Тебе, и тако мало бивамо ганути Тебе ради? Зашто тако ретко чезнемо за Тобом? Тамо где је срце наше, тамо је и благо наше, каже Свето Писмо [Мт. 6, 21; Лк. 12, 34]. Као да говоримо: Хоћеш ли да сазнаш колико кошта, колико је за Христа, за небо вредан један живот? Онолико колико си ти жедан Њега, колико твоје срце хита ка Њему – толико кошта.
Архимандрит Емилијан Симонопетарски
– Старче, коме се клањаш док идеш?
– Ма, дете моје, зар Га не видиш?
– Кога?
– Христа. Ако Га не видиш, осећаш ли бар да је пред тобом ? – одгворои ми он.
Драги моји, раније би људи изговорили или чули име Христово, и очи њихове би засијале, у срцима њиховим би се разбуктавала ватра, падали би на колена. А ми, зашто не тако? Боже, зашто тако мало мислимо на Тебе, и тако мало бивамо ганути Тебе ради? Зашто тако ретко чезнемо за Тобом? Тамо где је срце наше, тамо је и благо наше, каже Свето Писмо [Мт. 6, 21; Лк. 12, 34]. Као да говоримо: Хоћеш ли да сазнаш колико кошта, колико је за Христа, за небо вредан један живот? Онолико колико си ти жедан Њега, колико твоје срце хита ка Њему – толико кошта.
Архимандрит Емилијан Симонопетарски
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.