Појас Пресвете Богородице

Појас је исплела, према предању, од камиље длаке сама Богородица. Након њене смрти и Успења, предат је апостолу Томи. У првим вековима појас је чуван у Јерусалиму, а 4. веку пренет је у Кападокију.

У време владавине Аркадија (395. - 408. премештен је у Цариград, а током владавине Лава I био је смештен у златном ковчегу за краљевски печат Халкопратиске цркве у Цариграду. У време владавине Јустина II (565 - 578 у храму изграђена посебна капела где се појас чувао.
У току владавине Леонтија Софуа (886-912) пренет је у палату где исцељује болесну жену владареву по имену Зои. Зои је у знак захвалности Пресветој Богородици златним концем извезла цео појас који је тако добио свој данашњи изглед.

У време Манојла Првог Комнина (1143-1180) званично је установљен празник Полагање појаса Пресвете Богородице (31. август) док је раније слављен заједно са Покровом Пресвете Богородице (1. јул). 

Свети појас је био у Цариграду до 12. века када је у поразу Исаковом од бугарског цара Асама (1185) украден и пренесен у Бугарску. 

Касније га је чувао српски кнез Лазар (1342-1389) који га је поклонио манастиру Ватопед заједно са великим комадом Часног Крста. Од тада се чува у олтару Саборног храма овог светогорског манастира.

Сматра се за једну од највреднијих реликвија Свете Горе.

 

Пријатељи манастира Хиландара