7.6. ЈАРИЛО ЛЕТЊИ
Јарило је представљан као младић изузетне лепоте који, обучен у бело, јаше белог коња. Јарило је симбол бујања природе, рађања, раста и плодности уопште. Симбол је људског сазревања и буђења сексуалне моћи. Пре примања хришћанства, у пролеће али и почетком лета, у свим словенским земљама одржаване су разне народне светковине у част бога Јарила. Певане су песме које су најављивале Јарилов повратак из далеке земље преко мора, повратак пролећа, плодности и успешну жетву која ће доћи. Трешњар је месец када дозрева жито и управо Јарило, који је обезбедио клијање и раст жита најављује његово дозревање и успешну жетву. Јарилов празник - „Јарило“ остао је запамћен у нашој народној традицији баш под тим именом. Јарило као сеоска заветина обележаван је у многим селима Србије.
Више о Јарилу Летњем на дан празника.
15.6. ВИДОВДАН - СВЕТОВИД
Широм словенског простора Световид је био слављен као један од најзначајнијих богова и остао је у живом сећању до данашњих дана. Посебно је поштован у Аркони на острву Рујан али и у нашим крајевима Световид заузима веома значајно место. Световид је у нашем народу познатији као Вид или Бели Вид, а касније примањем хришћанства и као Свети Вид. Сећање на Вида остало је у многобројним народним песмама које су временом христијанизоване али воде порекло из старих времена.
Народни песник оставио нам је податак да је Бој на Косову био на Видовдан. На Мраморном стубу, који је подигао деспот Стефан Лазаревић око 1402. пише када је била битка:
„...И си васа речена савршише се ва лето 6897,
индикто 12, месеца јунија 15. дан, ва вторник,
час же сушту или 6. или седмому,
не веде, Бог вест“
Више о Световиду на дан празника.
21.6. КУПАЛО - ЛЕТЊА ДУГОДНЕВНИЦА
Купало је један од четири најбитнија словенска празника у току године. Ове године празник је 21. трешњара (јуна). Maлo je oстaлo сaчувaних пoдaтaкa o Купaлу, зaпaмћeнo је дa сe вeoмa вaжaн прaзник слaвиo у врeмe лeтњe дугoднeвницe. Кaсниje, у периоду разних црквених забрана, кaдa je Купaлo зaмeњeн свeтим Joвaнoм (Ивaњдaн) и дaтум празновања пoмeрeн нeкoликo дaнa касније, сaм прaзник дoстa губи нa вaжнoсти. Oсим ритуaлнoг купaњa, нa Купaлов дан пaљeнe су и свeтe вaтрe на врховима брда кoje су стaри Слoвeни ритуaлнo прeскaкaли рaди прoчишћeњa. Осим прескакања ватре људи су газили по врућем пепелу „да ноге не боле“. Taкoђe, игрajу сe и кoлa oкo вaтрe, a чoбaни пaлe „лилe“ oд коре брезе или дивље трешње, зaтим oбилaзe тoрoвe дa би oтeрaли злe силe, пa сe пeњу нa брдa и нaстaвљajу дa игрajу рaзнe обредне игрe oкo вaтрe дo дубoкo у нoћ. Купало је најважнији празник посвећен Сунцу у ово доба године.
Више о Купалу на дан празника.
Јарило је представљан као младић изузетне лепоте који, обучен у бело, јаше белог коња. Јарило је симбол бујања природе, рађања, раста и плодности уопште. Симбол је људског сазревања и буђења сексуалне моћи. Пре примања хришћанства, у пролеће али и почетком лета, у свим словенским земљама одржаване су разне народне светковине у част бога Јарила. Певане су песме које су најављивале Јарилов повратак из далеке земље преко мора, повратак пролећа, плодности и успешну жетву која ће доћи. Трешњар је месец када дозрева жито и управо Јарило, који је обезбедио клијање и раст жита најављује његово дозревање и успешну жетву. Јарилов празник - „Јарило“ остао је запамћен у нашој народној традицији баш под тим именом. Јарило као сеоска заветина обележаван је у многим селима Србије.
Више о Јарилу Летњем на дан празника.
15.6. ВИДОВДАН - СВЕТОВИД
Широм словенског простора Световид је био слављен као један од најзначајнијих богова и остао је у живом сећању до данашњих дана. Посебно је поштован у Аркони на острву Рујан али и у нашим крајевима Световид заузима веома значајно место. Световид је у нашем народу познатији као Вид или Бели Вид, а касније примањем хришћанства и као Свети Вид. Сећање на Вида остало је у многобројним народним песмама које су временом христијанизоване али воде порекло из старих времена.
Народни песник оставио нам је податак да је Бој на Косову био на Видовдан. На Мраморном стубу, који је подигао деспот Стефан Лазаревић око 1402. пише када је била битка:
„...И си васа речена савршише се ва лето 6897,
индикто 12, месеца јунија 15. дан, ва вторник,
час же сушту или 6. или седмому,
не веде, Бог вест“
Више о Световиду на дан празника.
21.6. КУПАЛО - ЛЕТЊА ДУГОДНЕВНИЦА
Купало је један од четири најбитнија словенска празника у току године. Ове године празник је 21. трешњара (јуна). Maлo je oстaлo сaчувaних пoдaтaкa o Купaлу, зaпaмћeнo је дa сe вeoмa вaжaн прaзник слaвиo у врeмe лeтњe дугoднeвницe. Кaсниje, у периоду разних црквених забрана, кaдa je Купaлo зaмeњeн свeтим Joвaнoм (Ивaњдaн) и дaтум празновања пoмeрeн нeкoликo дaнa касније, сaм прaзник дoстa губи нa вaжнoсти. Oсим ритуaлнoг купaњa, нa Купaлов дан пaљeнe су и свeтe вaтрe на врховима брда кoje су стaри Слoвeни ритуaлнo прeскaкaли рaди прoчишћeњa. Осим прескакања ватре људи су газили по врућем пепелу „да ноге не боле“. Taкoђe, игрajу сe и кoлa oкo вaтрe, a чoбaни пaлe „лилe“ oд коре брезе или дивље трешње, зaтим oбилaзe тoрoвe дa би oтeрaли злe силe, пa сe пeњу нa брдa и нaстaвљajу дa игрajу рaзнe обредне игрe oкo вaтрe дo дубoкo у нoћ. Купало је најважнији празник посвећен Сунцу у ово доба године.
Више о Купалу на дан празника.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.